петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06

За једно „куварско” место 11 пријављених ђака

Овог јуна у Угоститељско-туристичку школу уписали су се само кандидати који су имали између 80 и 93 поена, све их углавном чека посао, а прошле године њихов матурант је добио позив да ради на Сејшелима
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсреда, 11.07.2018. у 22:00
(Фото Угоститељско-туристичка школа)

Најпопуларнија школа у Србији налази се на Зеленом венцу у Београду и на једно место у њеним клупама ове уписне сезоне конкурисало је чак по 11 осмака. Таква навала претходних дана владала је за најтраженији смер Угоститељско-туристичке школе – кулинарски техничар, а слично интересовање било је и за остале, не само четворогодишње, већ и трогодишње профиле установе у Југ Богдановој улици број 28. За упис на смер на коме ће научити тражене кулинарске вештине малим матурантима су били потребни бодови са којима су могли уписати и најелитније гимназије у земљи. Како објашњава Јелена Шалипуровић, в. д. директора Угоститељско-туристичке школе, први кандидат на листи за кулинарске техничаре ове године је имао фасцинантних 93,14 поена, а последњи од 30 ученика најтраженијег одељења у земљи имао је 80,53 бода. Доњи праг за упис на трогодишњи посластичарски занат ове школе био је 68,76 поена. Поређења ради, за упис на природно-математички смер у престоничкој Тринаестој гимназији, која је у јавности, бар донедавно, важила за „јаку” школу, било је ове године потребно најмање 58,97 бодова.

Пресудан разлог за овако велико интересовање, које последњих година влада за њихову школу, посебно за кулинарски смер, директорка Шалипуровић види у чињеници да по завршетку школовања ђаци лако налазе посао, што у иностранству, што по ексклузивним ресторанима и хотелима са пет звездица. Помиње и да је један ученик прошле године последње дане у ђачкој клупи крунисао позивом за посао на Сејшелима, у чувеном хотелском ланцу „Фор сизонс”. Други разлог је у традицији, на коју је колектив школе веома поносан. Великом прославом ђаци и професори у децембру ће обележити осам деценија постојања школе, и то у Хотелу „Палас” на Топличином венцу, у којем већ 60 година постоји школска радионица где практично савладавају кулинарске, конобарске, куварске и посластичарске вештине. Како сведочи Ацо Новески, организатор практичне наставе у тој радионици, али и осталим елитним хотелима у земљи, ђаци и наставници ове школе припремали су најукусније и најразноврсније ђаконије за Јосипа Броза Тита, који је почетком седамдесетих и посетио школу. Данас редовно организују све коктеле у Српској патријаршији и имају блок наставу у Народној скупштини и Скупштини града Београда.

– Специјалитете наших ученика и наставника пробали су и патријарх Павле, Михаил Горбачов, председник некадашњег Совјетског Савеза, као и већина високих званичника који су после Титове смрти посећивали нашу земљу – истиче Новески, који је као бивши ученик, а потом и наставник, већ 40 година везан за школу.

Данашњу структуру, према којој образује кадрове до петог степена и пружа угоститељске услуге преко Школске радионице Хотела „Палас”, установа добија у јулу 1992. године. Најтраженија средња школа у Србији има десет образовних профила, од којих су најпопуларнији четворогодишњи – кулинарски техничар, туристички техничар и угоститељски техничар. Место више сваке године тражи се и на трогодишњим смеровима – конобар, кувар и посластичар.

– Имамо и четири специјализације у једногодишњем трајању, што је некадашњи пети степен образовања. То су конобар специјалиста, кувар специјалиста, посластичар специјалиста и туристички организатор. Оне се могу уписати после две године практичног рада у струци и завршетка трогодишњег или четворогодишњег смера – објашњава Јелена Шалипуровић.

Историја дуга осам деценија

Историјат школе почиње развојем угоститељства у Србији после Великог рата, када се, како објашњава Владимир Каламанда, наставник српског језика и књижевности, указује потреба за школованим куварима и конобарима. Тадашње Министарство трговине и индустрије 5. новембра 1938. године доноси одобрење за отварање Више угоститељске школе у Београду, која је у рангу данашње средње школе. Два дана касније школа почиње са радом, и то у згради у Југ Богдановој улици 28, у којој се и данас налази.

– Од оснивања, у свом саставу имала је и интернат и школски ресторан, у коме се изводила практична настава. На фасади зграде писало је: „Гостионичарски дом и Школа”. Виша угоститељска школа у Београду прва је школа те врсте на територији Србије и била је организована на модерним концепцијама образовања. Нажалост, због рата је престала да ради 22. јула 1941. и више није обнављана – објашњава Каламанда.

По престанку рата 1948. године основане су Нижа угоститељска школа у Београду и прва средња школа у Аранђеловцу, названа Угоститељско-туристички техникум. Већ 1949. године пресељена је у Београд, у зграду данашње Угоститељско-туристичке школе, у којој наставља ратом прекинуту традицију. Школовање је трајало две године, све до 1967, када је продужено на три, а 1971. први пут је уведено четворогодишње занимање – туристички техничар.


Коментари6
9e6b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

djordje petrovic
Pametno. Fakultete treba izbegavati, tako je vreme doslo.
Muradim Rebronja
Kuvarstvo je umetnost i glavno merilo bi trebalo da bude da li neko poseduje talenat a ne broj bodova. Osim toga, sadašnji nastavni program im ne valja ništa.
Jagodinac
Divna vest. Shvatili su djaci da su poslasticar i kuvar zanimanja sa kojim se moze lako useliti u Kanadu, Australiju, EU. A i nije teshko. Shampite, krempite, dobosh torta preporuka za dobar posao i lovu.
Божидар Чортановци
У Америци су кувари најтрженије занимање..! Поготово ако имају специјалност као например француска или италијанска или друга кухиња..и наравно, колико-толико језик дотичне земље. Можеш бирати посао у најбољим хотелима. То ми је рекао Имиграциони адвокат у Филаделфији.
Muradim Rebronja
Neko ko je privatno studirao na Kulinarsko Institut Amerike zna da je za Balkance najbolje da imaju svoju kuhinju koju će moći da osvajaju na Balkanskom Kulinarskom institutu gde će jagnjetina biti na prvom mestu, onda piletina i junetina. Možemo da budemo bolji jeftiniji i profitabilniji i od Francuza i Italijana. Ako se modernizuje tehnologija, proizvodi, menadžment i zaposleni. Lakše je reći nego uraditi.
Препоручујем 3
Bane Jovanovic
U moje vreme 96 poena

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља