У финалу Светског првенства, 15. јула у Москви, мегдан ће да поделе Француска и Хрватска, која је јуче у полуфиналу, на стадиону на коме ће и да се реши питање ко ће да буде светски првак, победила Енглеску с 2:1 (0:1, 1:1). Представници „колевке фудбала” ће дан раније, у Петрограду, да се боре за утешно треће место против Белгије.

Одлука о финалисти је пала у 109. минуту. Лопту, која је као свећа падала на ивицу шеснаестерца, Перишић је главом уназад послао пред гол. То је одлично пратио Манџукић, на време кренуо на њу и испред Стоуна, који је закаснио, левом ногом послао лопту у супротни угао.

Хрвати су тако надмашили свој највећи успех – треће место на Светском првенству 1998. у Француској. Тада су у полуфиналу изгубили од домаћина, а сада ће баш против њега да се боре за звање најбоље репрезентације на свету.

Сам почетак је припао Енглезима. Већ у петом минуту су повели. Модрић је оборио Деле Алија, а слободан ударац је изврсно извео Тритије и Енглеска је повела с 1:0.

После тога, да ли својом вољом или што им је то наметнула Хрватска, тек Енглези су се повукли. Бранили су се не баш смишљено и просто је било питање времена када ће у њиховом бедему да се појави пукотина.

То се догодило у 68. минуту. Врсаљко, који је, бар како су се Хрвати вајкали, до утакмице био под знаком питања, убацио је с десне стране лопту у казнени простор. Она је падала на пет метара од гола, а на њу је кренуо Вокер. Међутим, Перишић, пошто се претходно „одлепио” од свог чувара, истрчао је испред њега и левом ногом му с главе скинуо лопту. Хрватски играч је био колико спретан толико и срећан, да је готово немогућим потезом изједначио (1:1) и најавио преокрет.

По неписаном правилу у оваквим приликама тим који оствари циљ, то јест да гол, препусти игру супарнику. И Енглези су добили шансу да пређу на противничку половину. Али, не само што то нису умели да искористе, него су могли да буду нокаутирани из противнапада.

Четири минута после изједначења Перишић је могао поново да буде стрелац. Био је успешнији од Вокера, али је погодио стативу. У 81. минуту и Манџукић је могао пре продужетака да реши питање победника. Лепо је примио лопту на груди и са пет метара из полуокрета шутирао. Међутим, пуцао је право у енглеског голмана.

И у 105. минуту је исход био исти. Хрватски нападач је измакао пажњи свог чувара, али се Пикфорд на време бацио, ушао му у шут и сачувао свој гол.

Једину праву прилику Енглези су имали у 99. минуту. После корнера с десне стране Стоун је захватио лопту главом и послао је у голманов десни угао. Субашић је био немоћан, али је испред саме гол-линије, поред стативе, био Врсаљко и главом је избио из празног гола.

Енглези су рачунали на умор Хрвата, који су осмину финала (против Данске) и четвртфинале (против Русије) прошли захваљујући бољем извођењу пенала. Међутим, био је то рачун без крчмара. У полуфиналу се то не само није приметило, него су се енглески фудбалери теже кретали, а стрелац њиховог јединог гола је у финишу напустио игралиште, па је његов тим завршио меч с играчем мање.

Стадион: Лужњики. Гледалаца: 78.011. Судија: Чакир (Турска). Стрелац: 0:1 Трипије (5), 1:1 Перишић (68), 2:1 Манџукић (109). Жути картони: Вокер (Енглеска), Манџукић и Ребић (Хрватска).

ХРВАТСКА: Субашић, Врсаљко, Ловрен, Вида, Стринић (од 95. Пиварић), Ракитић, Брозовић, Ребић (од 101. Крамарић), Модрић (од 115. Бадељ), Перишић, Манџукић (од 112. Ћорлука). Селектор: Далић.

ЕНГЛЕСКА: Пикфорд, Вокер (од 110. Варди), Стоунс, Мегвајер, Трипије, Деле, Хендерсон (од 97. Дајер), Лингард, Јанг (од 91. Роуз), Стерлинг (од 74. Решфорд), Кејн. Селектор: Саутгејт.