Било је момената уживања и оних без даха, у спознаји висина доступних овој француској генерацији – сада на победу од крунисања за светског фудбалског шампиона – које би са свим својим талентом требало да досегне, и које ће вероватно и досегнути. Али, нису тренуци неонског сјаја одвели Француску до победе од 1:0 против Белгије, нити хиљаде људи на славље по париским улицама. Није у свом трећем финалу Светског купа за 20 година због оног што се очекује да постане, или што би могла да буде. Њена моћ је у одбрани против које је само Аргентина давала голове „из игре” и лакоћи поласка у напад. Француска је тамо где је због свега што ради у дугим секвенцама између сијања, али тренуци наговештаја оног што се налази испод не би смели да буду заборављени. Французи су тим који има други ниво, на којем може да дејствује ако затреба.

Ово је био део приче о „триколорима” коју је после њиховог полуфиналног тријумфа исписао Енглез Рори Смит, прво фудбалско перо водећег светског дневног листа „Њујорк тајмса”, за који је извештавао из Санкт Петербурга. Са њим се не слаже голман Белгије Тибо Куртоа који је француски наступ назвао анти-фудбалом и рекао како „жали што није испао у четвртфиналу од Бразила који је бар желео да игра”, али капитен „црвених ђавола” Еден Азар је знао да поднесе пораз.

„Драже ми је да изгубим са Белгијом него да победим са Француском, али поражени смо од бољег тима него што је наш. Французи се бране чврсто и успешно. Нисмо успели да им пронађемо слабу тачку, недостајао је мали део слагалице”…

„Триколори” својим дефанзивцима могу да захвале и на головима. Први пут од 1998. када је освојена једина светска титула (Лизаразу, Блан, Тирам), имају тројицу одбрамбених фудбалера који су се на истом мундијалу уписали у листу стрелаца. Сви у нокаут фази: Павар је дао изједначујући гол Аргентини, Варан водећи против Уругваја, а Умтити је пресудио Белгији.

Ипак, последња линија чији је члан још Ернандез, пре свега је зауставила најбољи напад у претходном току такмичења. У шеснаестерцу „триколора” фудбалери Белгије су имали само 21 додир са лоптом, од тога тек четири други стрелац турнира Лукаку (укупно 22, колико и Мертенс који је одиграо  36 минута). Наравно, испред читавог бедема огроман посао обавља задњи везни Нголо Канте за којег је париски „Екип” пре неки дан истакао коментар „Француска може себи да честита што га има”.

Пред московско финале 15. јула, нико се „не сећа” да су пре годину дана у квалификацијама против Шведске у Солни (после 1:0 претрпљен пораз од 2:1, голом у 90+3) француску одбрану, осим Варана, чинили Кошћелни, Сидибе и Менди. Сидибе и Менди су међу „резервистима” у Русији, док је  Кошћелни отпао из комбинације у марту због повреде Ахилове тетиве.

Селектор Дидије Дешан пре Светског купа је углавном био суочаван са питањима како уклопити низ сјајних нападача, Гризмана, Мбапеа, Жируа, Дембелеа итд. После пласмана у финале, нашао се у загрљају са Умтитијем.

„Играли смо против веома добре Белгије, која има изузетне атлете. Понекад смо морали да се бранимо свим снагама.     Више је и контролисала игру од нас, али и ми смо задавали ударце”, изјавио је Дешан, тек четврти човек у финалу Мундијала и као играч и као тренер (остали Немци Бекенбауер и Фелер и Бразилац Загало).

Према француским медијима, на париским улицама славило је око 20.000 људи...