уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:40
10 ПИТАЊА О УЛОЗИ НОВЦА У ПОЛИТИЧКОЈ ИСТОРИЈИ

Злато између четника и партизана

Средином априла 1941. Краљевина Југославија је у Њујорку и Лондону држала укупно 52,8 тона злата, и све је то после рата враћено Титовој Југославији, али приче да је краљ опљачкао народ нису престале. Шта се заиста дешавало ратних година са огромним количинама драгоценог метала?
Аутор: Драгољуб Стевановићпетак, 13.07.2018. у 13:15
Немци су у манастиру Острог опљачкали 188,5 килограма злата и драгоцености Двора Карађорђевића

Тона овде, тона тамо, са златом се разбацивало у многим политичким догађајима, превратима, револуцијама. Драгоцени метал имао је драгоцену улогу за многе политичке покрете, организације на турбулентном Балкану у 20. веку, а у тајне политичке моћи и новца ушао је наш публициста Милош Тимотијевић, чија је књига „ Злато четника и партизана – деконструкција једног мита” („Службени гласник”) управо изашла из штампе. За наш лист је представио неке од анализа и закључака до којих је дошао бавећи се не само политиком већ и улогом злата коју има и на сваког појединца.

1. Веома је раширено убеђење да је пуч 27. марта 1941. организован уз активну подршку британске обавештајне службе и злата које је уложено у овај политички пројекат, као и у слична дешавања у Србији почетком 21. века. Да ли су златне полуге заиста имале пресудну улогу?

Британци су заиста имали разгранату обавештајну мрежу и плаћали су своје присталице. Ипак, одлучујући утицај на успели преврат имало је снажно антигерманско и антифашистичко расположење српског народа. Без тога сви напори страних обавештајних служби не би постигли свој циљ. Заправо, сасвим сигурно да није било тог „злата” које би могло да покрене тако масовну реакцију јавности. Чак су и љотићевци тврдили да је 95 одсто народа преврат доживело са позитивним емоцијама, уз опаску да су важну улогу имале и паре трошене за забаву лумпенпролетера по београдским кафанама и бирцузима, као и новчане тарифе за активно учешће у демонстрацијама. Можда је најтачнија оцена да је постојало широко распрострањено расположење за преврат, али да је уложени новац снажно потпомогао такве процесе.

2. Колико је на исти начин био потпомогнут покрет Драже Михаиловића?

Покрет генерала Михаиловића био је најслабије опремљена и најсиромашнија војска на простору Југославије током Другог светског рата. Четници су морали да се ослањају на добровољне прилоге из земље и помоћ из иностранства која је допремана бацањем из авиона или куририма из Турске. Много новца је заплењено или покрадено. Данас су познати подаци колико је Дража добио злата, отприлике око 400 килограма, односно 55.000 златника, као и још два пута толико папирног новца свих валута. То је мала сума ако се пореди са партизанима који су само у Ужицу 1941. запленили око 80 милиона динара (трећина новца била је у сребрним динарима). Тада се на црном тржишту за 1.500 до 2.000 динара продавао један златник.

3. Да ли су Совјети били издашнији од Енглеза?

И пре него што је почео рат, партизански покрет је добијао новац од Совјетског Савеза. То им је обезбедило финансијску независност и лакше куповање оружја, муниције, лекова... Совјети су између два светска рата помагали све комунистичке партије у Европи и свету. Зна се да су балканске комунистичке партије 1922. добиле милион златних рубаља, односно 200.000 златника од пет рубаља, или преко 774 килограма чистог злата. КПЈ је 1924. из Москве добила 750.000 златних рубаља. Исплате су понекад смањиване, па и обустављане, чиме се дисциплиновало руководство КПЈ и стварала подложност СССР-у.

4. Уочи рата вероватно је значај злата постајао све већи?

Зна се да је Тито пред рат благајну КПЈ у Београду (девизе, злато и драгоцености) поверио на чување Кристини Кристи Ђорђевић, која је становала у Улици Страхињића бана. Кристина је била дворска дама, богата, образована и симпатизер комуниста. Стаљин је 19. маја 1944. југословенским комунистима одобрио зајам на 10 милиона долара, од чега је само два милиона исплаћено у папиру, док је остатак суме био чисто злато.

5. Какав је био однос Немаца за време окупације према нашем злату?

Немци су опљачкали огромно благо из Србије, и није само у питању злато. Из Бора су узели најмање 445 килограма злата и још 1.649 килограма злата које се добијало прерадом руде бакра („блистер бакра”), укупно 2.094 килограма злата. Немци су Југославији дуговали велике количине „блистер бакра” и пре почетка рата, да би током окупације на много начина опљачкали Србију, тако да постоје претпоставке да су можда узели чак 5.889 килограма злата. Више од једне тоне злата опљачкао je и лично Франц Нојхаузен, немачки генерални опуномоћеник за привреду у окупираној Србији.

6. Како се Краљевина Југославија понашала уочи Другог светског рата, да ли је и колико мислила на финансије?

Краљевина Југославија је непосредно пред почетак Другог светског рата највећи део златних резерви преместила најпре у Велику Британију, а потом у САД – укупно 84,5 тона злата. Од те количине у САД је пре пре окупације продато 20 тона како би се добили долари неопходни за функционисање државе у међународним финансијским токовима, јер су Американци забранили промет златом. Средином априла 1941. Краљевина Југославија је у Њујорку и Лондону држала укупно 52,8 тона злата, односно 83,1 одсто свих златних резерви, и све је то после рата враћено Титовој Југославији.

7. А злато у земљи, шта је са њим било?

Злато у земљи налазило се у Сарајеву, и то 1,1 тона, и то су узеле усташе, а у Ужицу било је 9,6 тона – и то се у највећем делу завршило код Италијана, приликом транспорта за Црну Гору. Немци су у манастиру Острог опљачкали 188,5 килограма злата и драгоцености Двора Карађорђевића. Манастир је сачувао око 282,5 килограма злата, од којих су четници узели око 41 килограм 1944. године. Остатак је сачуван.

8. Шта је однела избегличка влада, да ли се о томе нешто прецизније зна, одакле приче да је краљ побегао и однео злато?

Југословенска влада евакуисала је авионима из Никшића 674 килограма злата. Енглеској банци одмах је предато 435 килограма и размењено за фунте, а преосталих 239 килограма злата највероватније је остало у поседу војних власти Краљевине Југославије у емиграцији. Било је пуно расправа и свађа управо у вези с овим златом. Током евакуације злата на простору Црне Горе, стицајем разних околности, украдено је око 88,5 килограма злата. Поред тога Јосип Броз је лично задржао злато које је сачувано у Острогу, око 240 килограма.

9. Да ли је Тито био вођа који је обожавао злато, шта кажу чињенице и истраживања?

Тито је имао изражену склоност ка малограђанској скоројевићкој раскоши, тако да његов отворени хедонистички начин живота после ослобођења Југославије није могао да буде изненађење. Међутим, постојали су и неки други разлози инсистирања на спољашњем сјају и богатству, јер Тито никако није могао да се ослони на некакав углед који би произилазио и његовог идеолошког ауторитета у комунистичком покрету, какав су на пример имали Лењин и и Стаљин. Зато је морао своју харизму да конструише путем показивања обичне моћи. Раскошан начин живота и приказивање злата био је један од важних комуникационих канала за политичку репрезентацију и утицај на „масе” народа.

10. Генерално какво је место злата у нашој народној традицији и веровању, a какво међу политичарима?

За политичаре злато је најчешће обична материја која проширује утицај и обезбеђује богатство. С друге стране злато у српској народној митологији има велику моћ и вредност, улогу одуховљене материја чије проналажење решава све људске проблеме и говори о људској жудњи за светлошћу изгубљеног раја.

Део опљачканог блага враћен

Дуготрајним преговорима око повраћаја злата које су опљачкали Италијани, Немци и усташе, Југославија је од 1953. до 1958. добила 10,52 тоне злата. У том повраћају није прихваћено да се враћа „усташко злато” из времене трајања НДХ. То је био велики проблем, јер су усташе поред заплене у Сарајеву (1,1 тона злата) истовремено преузели и злато Југословенске народне банке у Загребу (укупно три тоне у шипкама, кованом злату и драгоценостима депозита приватних лица), као и огромне количине златних драгоцености од Јевреја, Срба и других грађана.

Без новца нема рата

Без новца, посебно злата, није се могло ратовати, нити су револуције само одраз незадовољства и супротности у друштву. За преврат је поред народног расположења и погодних међународних околности и оружја увек неопходан и новац – подсећа Милош Тимотијевић.


Коментари2
68bfc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Брано
Познато ми је из штампе да је након рата било препирке око Југословенског злата,похрањеног у Америци,а Американци га нису хтјели dati новој Југославији,али како се завршило,то ми није познато.
Jovan Milanovic
Kako Titovoj Jugoslaviji moze biti vraceno nesto sto nije bilo njeno .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља