понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Улагања у ИТ 62 евра по становнику

У Европи тај просек достиже 800 евра, док је у суседној Хрватској већи од 200 евра. – Циљ да Србија до 2025. достигне 150 евра по становнику
Аутор: Аница Телесковићчетвртак, 12.07.2018. у 23:59
Српске компаније инвестирају око 0,7 одсто својих прихода у високе технологије (Фото А. Васиљевић)

Српски програмери ушли су у светски врх када је реч о креирању апликација за мобилне телефоне, упркос томе што укупна улагања у информационе технологије по становнику у Србији износе свега 62 евра. У Европи тај просек достиже и 800 евра, док су у суседној Хрватској инвестиције у ИТ по становнику веће од 200 евра. Од 2004. године, када су нове чланице примане у Европску унију, а међу њима је била и Словенија, та улагања су достизала 150 евра.

На ову чињеницу упозорава Милан Шолаја, директор „Војвођанског ИКТ кластера”, и додаје да би један од стратешких циљева ове владе, која је информационе технологије ставила високо на својој агенди, требало да буде подизање укупних улагања на 150 евра по становнику.

– За мене није изненађење то што су српски програмери у Извештају индекс глобалних иновација ушли међу првих 15 када је реч о креирању апликација за мобилне телефоне. Домаће ИТ тржиште је плитко, и компаније које послују у овој области усмерене су на глобално тржиште. Ту је углавном реч о компанијама, јер појединци и фриленсери немају тај потенцијал. Очекујемо да ове године извоз ИТ услуга буде већи од милијарду евра, што је значајно. Поготово због тога што је реч о сектору који је самоникао и развио се без подршке државе. Али, важно је да се растом и развојем извоза паралелно развијају и потенцијали домаћег тржишта – каже Шолаја.

Он додаје да је „Војвођански ИКТ кластер” у сталној комуникацији са представницима државе како би се креирао сет мера подршке ИТ сектору, који се у Србији развијао самостално и остварује одличне резултате у свету.

– Један од наших предлога је да компаније које у својој производњи користе ИТ производе и услуге добију субвенције државе – предлаже Шолаја.

У једној од својих анализа о пословању овог сектора Шолаја наводи да такозвани „спонтани” развој има своје предности, и да је квалитет услуга један од резултата. Међутим, такав раст има и своје мане, а једна од њих је и да је развој спор. Неоспорно је да Србији треба интензивнији раст ИТ сектора, додаје се.

„Србија има шансу да до 2025. године достигне пројектоване вредности од 150 евра по становнику”, наводи се у тој анализи, али ИТ мора бити на врху листе приоритета владе.

Према подацима „Војвођанског ИКТ кластера”, у домаћој ИТ индустрији послује 2.048 фирми које запошљавају више од 21.500 радника. То чини 1,4 одсто укупне радне снаге у Србији, али запосленост у овој области расте и по 10 одсто годишње. Пре свега захваљујући томе што су компаније у овој области извозно оријентисане.

Српске компаније инвестирају око 0,7 одсто својих прихода у ИТ, док на глобалном нивоу тај просек достиже 3,5 одсто.

Иначе, извоз у овој области прошле године износио је 899 милиона евра, а комплетан извоз воћа и поврћа био је 780 милиона евра. То је око 100 милиона мањи учинак од ИТ компанија.

Подсећања ради, у најновијем Извештају о глобалном индексу иновација, Србија се нашла међу топ 15 светских економија када је о креирању апликација за мобилне телефоне реч а рангирано је укупно 126 земаља.

Овај индекс једном годишње објављује Светска организација за интелектуалну својину, амерички универзитет Корнел и пословна школа „Инсеад“.


Коментари7
894a5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mavashi
Troškovi i dažbine ka državi skaču i normalno da se smanjuju investicije u poboljšavanje poslovanja. Zar to i nije cilj ovih naših poslušnika?
Sloba
U Srbiji dize tolika frka oko necega sto se u evropi i svetu smatra slobodna aktivnost, to je ocigledno odraz intelektualnog stanja u srbiji! Moj posao, nema puno dodirnih tacaka sa racunskim programima, inace, racunarske programe koje ja koristim sam uredno kupio na App Store; FCPX, Photoshop, Maja... i uglavnom sve naucio kao i 95% ostalih holandjana, sam i preko you tube tutoriala. Vecina mojih holandskih drugova ima zavrsenu srednju skolu a svi imaju svoje samostalne firme za pravljenje websight-a, 3D animacija, tehnickih crteza i reklama, aplikacija... jedan sa kojim redovno petkom popijem pivo je upravo prodao svoju;Hogeschooltaal studie applicatie (aplicacije za ucenje i korigovanje jezika u visokom obrazovanju i jezickim ispitima)Noordhoff-u dok drugi pravi izmedju ostalih i aplikacije za Shimano i TUI , a treci opet ima svoju firmu u Skoplju(!) i redovno ide tamo! Deci treba dati mogucnosti da sama uce, isto kao i gitaru ili crtanje, kreativnst se nemoze nauciti u skoli!
Братимир
Одг. Слоби. Холандија је земља са највећом стопом дискриминације мањина при запошљавању, а и при студирању. То показују студије већ годинама. Чак је и холандски парламент расправљао о тој теми недвно и све је остало по старом. Холанђани морају да сами себи плаћају студије јер држава неће да више плаћа, па масовно студирају у Белгији и источној Европи (Пољској). Масовно се затварају студије друштвених наука јер „се то не исплати студирати". Стопа самоубистава међу тинејџерима у Холандији је највећа у Европи. Причица о креативним странцима који хрле у Холандију је тачна само у толико колико су мање плаћени од домаће радне снаге. Када схвате да за ту плату тешко себи могу да обезбеде стандард какав имају Холанђани - напуштају земљу. Неки људи схвате истину раније, неки касније. Велике фирме долазе у Холандију не зато што ту живе неки нарочито паметни људи већ зато што је Холандија донела законе којима се омогућава пословање без плаћања пореза. Прочитајте аферу око Шела и Гугла.
Препоручујем 1
Sloba
Bratimir! Koliko besmislica u toliko malo reci!? Slobodan izbor vi nazivate "ispiranjem mozga"!? Holandsko obrazovanje spada medju pet naj bolje organizovanog obrazovnog sistema na planeti, ( vodece drzave su skandinavske zemlje!) Ovde se na godisnjem nivou, u obrazovanje ulaze 3,5-4,0% BNDa za 2017 je to bilo 4,5 milijadi eura!!! Sistem obrazovanja je tako sredjen da se ovdasnji TU (tehnicki univeziteti) po svojim inovacijama i trzisnom politikom i finansijama bolje kotiraju nego vecine drzava treceg sveta! Holandski proizvod i izvozni produkt br-1 je; Znanje! Holandija izvozi svoje znanje i strucnost po celom svetu! Vi gospodine zivite u nekakvom mraku i predrasudama, niste upuceni ni u to da su sve drzave EU zapravo manje vise "Socijalisticke" ( upravo i razlog zasto se toliko tolerisu izbeglice i daje mogucnost svim gradjanima da se dokazu u svojim vrednostima! Niko ovde ne "dovlaci" radnu snagu(!?) nego kreativni ljudi beze iz tih zabiti i ovde nalaze mogucnosti koje tu nemaju!
Препоручујем 1
Прикажи још одговора
Србо
Значи, 6 дана физичког рада (ФР) годишње за улагања у ИТ индустрију (а иде се ка 15). 20 дана ФР за поседовање регистрованог аута. 5 дана ФР за поседовање куће. 10 дана ФР за поседовање фиксног телефонског броја. 14 дана ФР за поседовање струјомера. ... 25 дана ФР за плаћање књижице "бесплатног" државног лечења. ... 3 дана ФР за попове (водице, прилози цркви, без крштења, венчања, парастоса, освештања, ...) И још нисам све набројао! А при свему томе, ништа од наведеног нисте користили него их само "имате". Нисте још јели, пили, обукли и обули се, деци платили књиге, екскурзију, ...
Lazo
Bolje bi bilo da ne fizikalisete nego da naucite da programirate. Nadnica je 20 evra i navise za prosecnog iz Srbije, a oni bolji i tri puta vise. To mu onda dodje 3 sata programiranja za ulaganje u IT.
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља