понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:45

Од мумије до Брозових пионира

Аутор: Марија Ђорђевићпонедељак, 28.04.2008. у 22:00
Београдска мумија (Фото В.Татаревић)

И ове године већ прослављена манифестација Ноћ музеја, која је заказана за 17. мај у 18 часова, биће одржана у складу са досадашњим концепцијама да се посетиоцима понуде интересантни и читљиви садржаји. Галерије и музеји су се углавном определили за презентацију садржаја из ближе и даље прошлости, али и за класична дела српске уметности. Прошлогодишња и прва национална „Ноћ музеја”, која је одржана у девет градова Србије, забележила је рекордних 320.000 посета, а организатори се из године у годину надају све већем броју.

Педагошки музеј приређује изложбу о одевању ђака у Србији од средине 19. до осамдесетих година 20. века. Богату колекцију школских униформи, као и униформи спортских и других удружења која су окупљала велики број младих, пратиће и модна ревија. Тако ће, осим Брозових пионира, пред публиком прошетати и студенти Лицеја и Велике школе у „душанкама”, ученице виших девојачких школа у дугим свечаним хаљинама, гимнастичари друштва „Душан Силни” и Соколи, скаути, чланице Јадранске страже…

Посетиоци Музеја примењене уметности ће прелиставањем породичних фото-албума освежити сећање на живот грађанских породица у другој половини 19. и почетком 20. века. Аутор изложбе је кустос Јелена Пераћ. На истом месту биће и изложба „Living Spain/Furniture, Lighting & Accessories” посвећена савременом шпанском индустријском дизајну.

Убиства владара

У току је и 40. јубиларна Мајска изложба УЛУПУДС-а, која ове године има за тему „Откривање”.

У Музеју града већ је отворена изложба фотографија  „Време улице 1900–2000” која прати политичке догађаје на улицама и трговима Београда током 20. века. Аутори изложбе су Дарко Ћирић, Биљана Станић и Владимир Томић.

У  Ноћи музеја  Историјски музеј Србије у галерији на Тргу Николе Пашића покушаће да одговори на питање зашто су Срби, чешће од осталих народа Старог континента, убијали своје владаре? Историја бележи да су током 19. и почетком 20. века убијена три српска и један југословенски владар. Аутор изложбе је Зорица Јанковић.

Галерија „Еуроарт” у Еуроцентру  ће представити збирку слика из сопствене колекције коју чине дела Милана Коњовића, Марка Челебоновића, Петра Лубарде, Јована Бјелића и Цуце Сокић, а студенти ФПУ, уз менторску подршку професора Здравка Мићановића,  урадили су плакате на тему манифестације „Ноћ музеја”. После вишемесечне адаптације, Музеј Николе Тесле ће представити нову изложбу о животу и стваралаштву Николе Тесле. Први пут ће бити изложен и нови музејски експонат – теледириговани бродић, који је Тесла први пут представио у мају 1898. године у њујоршком Медисон сквер гардену.

У Палати „Италија” на програму је изложба „Римска школа. Уметници у Риму између два рата”, а у аутентичном амбијенту Милошевог конака посетиоци ће моћи да виде изложбу  о обичном и свакодневном животу грађана Србије у 19. веку, у периоду у коме се одиграо кључни преображај од оријенталне до европске културе. Ауторка изложбе је Катарина Митровић.

Они који се 17. маја буду упутили у Музеј „25 мај” откриће чиме су све страни државници даривали Јосипа Броза Тита. Аутори ове поставке су Момо Цвијовић и Ана Панић. Пажњу ће свакако привући и савршена реконструкција трпезарије која се налазила у Брозовој резиденцији у Ужичкој 15. Посетиоци ће видети и експонате везане за Титову ловачку страст. Посебан одабир из богате колекције начинили су Драгољуб Купрешанин и Веселинка Кастратовић-Ристић.

Земунски мали уметнички центар ЗМУЦ (Његошева 53) у сарадњи са Арт клиником из Новог Сада припрема пројекат: „Ко је била Мона Лиза/Ђоконда?”

Све о тангу

У Војном музеју посетиоци ће моћи да завире у свет старих географских мапа и војноисторијских карти које приказују битке, са околином места и распоредом стрелаца и коњаника. У Ноћи музеја биће отворена и опсерваторија на Калемегдану, а у простору Стамбол капије биће изложене фотографије са прошлогодишње Ноћи музеја. У Турском купатилу на Дорћолу фирентинска професорка Анђела Ноћентини представиће несвакидашње модне креације настале од секундарних сировина и електронског отпада, а Гете институт је припремио мало путовање у прошлост и осамдесете године прошлог века. Све о тангу посетиоци ће сазнати у Институту „Сервантес”.

Помоћу којих инструмената су „говорили” наши преци откриће кустоси Етнографског музеја који ће представити народне музичке инструменте из својих збирки.

(/slika2)У Капетан-Мишином здању биће изложена Београдска мумија, аутентична староегипатска мумија коју је давне 1888. године из Луксора у Београд донео  Хаџи Павле Риђички, а последњи пут је била изложена 1915. године. Утврђен је и идентитет мумификоване особе – његово име је Несмин и имао је титулу свештеника у храму бога плодности Мина. Посетиоци Ноћи музеја видеће Несмина „уживо” на снимку, јер да би мумија могла да буде изложена неопходна је набавка специјалне витрине „тешке” 70.000 евра. 

У Музеју ПТТ-а „Сименс” води посетиоце кроз своју епоху телефона, галерија Хаос приређује изложбу Пикасових цртежа, а у Легату Гвозденовић биће изложене скулптуре Олге Јанчић, док ће у новоотвореној галерији „Арте” у Светогорској улици посетиоци видети дела Мрђана Бајића.


Коментари2
76d1b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

srpska nekultura
zatvoreni narodni i muzej savremene umetnosti na neodredjeno vreme.i to i u vreme 'evrovizije' i u vreme 'univerzijade' i za sve strance,mozda ih i nema mnogo,ali mnogi beogradjani bi zeleli svojim prijateljima iz inostranstva,umetnicima i profesionalcima,da pokazu pikasa,arpa,mondrijana,...i vrednu zbirku narodnog muzeja.ne vidi se dan kada ce beograd ponovo biti mesto kulture.jer,bez zivog plamena kulturnog nasledja koji se cuva u narodnom muzeju beograd je kulturna provincija.ko je za to odgovoran?mozda narod?mozda nepostojeca kulturna javnost?mozda trpeljivi mediji?ili bahatost,lopovluk i bezobrazluk istih onih kojima se vec 10 godina pricinjavaju predizborni mostovi?
Acim
U Vasem tekstu,"Zasto su Srbi ubijali svoje vladare"osim srpskih i jednog Jugoslovenskog;Ovde se misli na kralja Aleksandra.Kralja Aleksandra nisu ubili Srbi!!To se zna,a dali su to uradili komunisti i glavni BOSS,o tome ja ovde ne zelim da govorim,neka svako razmislja na svoj nacin!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља