понедељак, 15.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:03
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА Зоран Миливојевић

Дрога, превенција и психолошке игре

Како да утичемо на младе да они сами не пожеле да узимају дроге или ако их узимају да престану да то чинеКада неколико трагичних догађаја привуче пажњу јавности, као што је то недавна серија смрти младих људи који су изгубили животе због тровања превеликом количином дроге, тада се надлежни пробуде и понуде неколико начина на које можемо као друштво и као држава да се супротставимо овом злу.
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 16.07.2018. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Прва помисао обичног грађанина јесте да је потребно да се више ангажује полиција како би дрогу „склонила са улице”.

Према извештајима медија, полиција је прилично успешна и редовно видимо да је ова или она група дилера ухапшена, а одређена количина дроге заплењена. Међутим, овај приступ, који се стручно зове „репресивни модел”, и који јесте важан, ипак има ограничене могућности и није решење проблема.

Корист од предавања и полиције

Сматра се да полиција и царина, удружено, могу да уклоне од 20 до 25 одсто дроге која се дистрибуира младима. Како преосталој количини дроге која стигне до тржишта, према законима понуде и потражње, скочи цена, укупна зарада од доспеле дроге неутралише губитак. С друге стране, веће цене делују стимулативно на произвођаче, шверцере и дилере, тако да нови „играчи” улазе у овај посао. Другим речима, систем је тврдокоран јер има способност самоодржавања.

Док је описани приступ „смањења понуде” важан, али ограниченог домета, приступ „смањења потражње” има много више потенцијала. Ту долазимо до проблема превенције узимања дрога и питања како да утичемо на младе да они сами не желе да узимају дроге, то јест, ако их узимају да престану да то чине.

Прва помисао јесте да је најбоље младима дати информацију и објаснити им колико су дроге опасне и штетне. У пракси се то своди на обилазак школа и причу о томе које врсте дрога постоје, како делују и на које су све начине штетне у физичком и психолошком смислу. Овај приступ је заснован на идеји вакцинације: прићи младима пре него што буду изложени дрогама и информацијама о дрогама и дати им „праву информацију” која ће учинити да они буду отпорни на нуђење дрога ако се нађу у таквој ситуацији.

Постоје два проблема са овим приступом, који се стручно зове специјална превенција. Први је да, према истраживањима, није довољно ефикасан, а други је да постоји могућност да управо он код оне ризичне групе младих побуди интересовање да пробају неке дроге.

Други приступ, који се некада назива општа превенција, полази од улоге дроге у емотивном животу особе која је узима. Познато је да су дроге супстанце које утичу на емоције, било да њихов утицај „помаже” особи да се ослободи непријатних осећања и расположења, било да једино под њиховим утицајем особа може да осети веома пријатна осећања. Другим речима, они који се дрогирају у томе налазе неку „емотивну корист” за себе.

Ако је нека особа због своје животне ситуације пуна тескобе и ако схвати да се боље осећа када попије алкохол, она може постати алкохоличар. Ако престане да пије, неће више бити алкохоличар, али ће остати особа са истим оним осећањима и проблемима од којих је „бежала” у алкохол. И зато је опште превентивни приступ усмерен на учење младих како да се носе са својом животном ситуацијом, својим проблемима, како да изграде позитивну слику о себи, стекну социјалне вештине, постану успешни и да у свему томе имају подршку – тако да им дроге неће ни бити потребне.

Како сам још као студент своју професионалну каријеру започео радом са узимаоцима дрога, своје искуство о манипулацијама и психолошким играма сам описао у књизи „Игре које играју наркомани”. Између тридесетак игара је и игра „Навлачење” у којој су описани начини и разлози због којих неко наговара другог да узима дроге.

Немате боље превенције у школи од оне када неко ученицима објасни ову игру, а затим се они мењају у улогама онога ко наговара и нутка и онога ко одбија дрогу. Не само да их то припрема за вероватну стварну ситуацију, него их учи психологији и социјалним вештинама.

Избегавање проблематичних

Ако тражите ову књигу у библиотекама – нећете је наћи, зато што Комисија за откуп књига за библиотеке ову књигу никада није препоручила за откуп.

Од средине осамдесетих када сам неколико година био секретар Градског одбора за превенцију и сузбијање наркоманије у Београду, непрестано пратим ову проблематику и закључио сам да и држава игра игре. Уместо да се озбиљно бави овим проблемом, она само ствара илузију да се труди и бави. А у невладином сектору је превише оних који се баве правима деце и младих, који желе да „бољим” законима уређују туђе животе, а избегавају конкретан рад са проблематичним младима.


Коментари7
76dfb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ana Bojanovic
Mislim da je, uz potrebna objasnjenja i ukazivanje na stetne posledice, na primer na casovima u skoli, uz igranje hipotetickih situacija, potrebno ponuditi mladima odgovarajucu alternativu koja ce biti mnogo bolja od privremenog "zadovoljstva" koje nudi konzumacija droge,a pri tom narusava toliko toga, a na prvom mestu centralni nervni sistem. Sta moze biti alternativa? Psiholosko obrazovanje u skoli, distribucija edukativnih knjiga i prakticnih prirucnika, uvodjenje neke vrste psiholoskog savetovalista u skolama, kao i upucivanje na odgovarajuce centre za pomoc, uvodjenje besplatne i lako dostupne telefonske linije za konsultacije sa strucnim licima, zatim sto veca promocija zdrave alternative odnosno druzenja, bavljenja sportom, prakticno svih mogucih vidova samoaktualizacije mladih, ukljucujuci pomoc drugima u vidu volontiranja. Naravno,najvecu odgovornost imaju roditelji i blizi staratelji.
Branko
Krajem devedesetih sam upoznao čoveka, koji mi je posle celodnevnog druženja, kada sam stekao njegovo poverenje, ispričao svoje iskustvo. Radio je u državnoj bezbednosti, i kada je otkrio da mu se ćerka drogira, počeo je svoju istragu, kao u američkim filmovima. Došao je do zida, i utvrdio je da iza mreže trgovaca drogom stoji država, t.j. poseban sektor DB koji na taj način stvara svoje crne fondove. I da je verovatno tako u svim državama u kojima je narkomanija široka pojava. To je ključ za ostale "igre države" o kojima govori (t.j samo nagoveštava) Milivojević
Dragan Vuk Račić
Komisija za otkup knjiga za biblioteke ovu knjigu nikada nije preporučila za otkup,roditelji je ne kupuju,dileri ni ne razmisljaju o tome,deca nemaju pojma da ona i postoji a i da znaju:"ko danas cita knjige"...izgleda davste pisali po pescanoj plazi a talasa koliko hocete. Autor... ako je stvarno napisao knjigu prvenstveno sa najboljim namerama prema deci ,shvatajuci da ona nema nikakve sanse da stigne do onih kojima je "namenjena"...trebao bi da dobro razmisli sta mu je bila primarna motivacija za ovo delo i mozda uvidi da postavljanje knjige u pdf formatu uz besplatno skidanje uspe da stigne do onih kojima je namenjena i zadovolji prvobitni podsticaj za sprecavanje sirenja narkomanije. Dobro znam da to bas ne ide tako,covek je ulozio svoj trud,izdvojio puno vremena...i sta sad?...postaviti za besplatno skidanje?! Svakako...jer samo tako moze pomoci drugima kad vec ne moze na neki drugi nacin. Dobri ljudi to rade...a siguran sam u dobre namere autora a mozda i izdavaca(?)
Ivana
Konacno da neko kaze javno koliko su ta predavanja koja planiraju da drze neefikasna. Postoji ogroman broj istrazivanja o tome sta su efektivni programi prevencije, a predavanja su na dnu svih evaluacionih studija. Osim toga, prevencija je prebacena na sektor zdravstva...gde su pedagozi, psiholozi, a pre svega specijalni pedagozi kojima je prevencija poremecaja ponasanja prioritetna delatnost?
Ivana
Tačno, juče je i ministar Srefanović izjavio da je zbog efikasnosti policije cena droge na ulici skočila 30-40%. Zaista nam treba bolji rad sa mladima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља