среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:28

Србија – иноватор у успону

На листи Европских иновационих резултата за 2018. наша држава налази се испред осам држава чланица ЕУ – Мађарске, Грчке, Пољске, Литваније, Хрватске, Бугарске, Румуније и Словачке
Аутор: Маријана Авакумовићпетак, 13.07.2018. у 23:37
(Фото Пиксабеј)

Србија је у претходних годину дана остварила значајан раст у области иновација због чега је оцењена као „умерени иноватор” и налази се испред осам земаља чланица ЕУ на листи Европских иновационих резултата за 2018. годину, коју је објавила Европска комисија.

Србија је испунила 22 од укупно 27 критеријума за ту листу и позиционирала се испред – Мађарске, Грчке, Пољске, Литваније, Хрватске, Бугарске, Румуније и Словачке.

Најбоље резултате наша земља је показала за индикаторе инвестиција, у остваривању веза и партнерства малих и средњих предузећа, иновацији производа и процеса, као и у оствареном утицају иновационих активности на запосленост и запошљавање, наводи се у саопштењу Европске комисије.

При састављању листе, односно разврставању у категорије, вредновани су и људски ресурси, односно колико држава има нових доктораната, каквог је образовног профила становништво узраста од 25 до 34 године, колико научних публикација има међународни карактер и које су највише цитиране. Оцењивано је и колико је окружење погодно за иновације, колико новца јавни и приватни сектор издвајају за истраживање и развој, као и колики су издаци за инвестиције. Међу критеријумима су се, између осталих, нашли и заштита интелектуалне својине, као и учинак од продаје односно извоза иновативних средње и високо технолошких производа.

Према иновационим перформансама на листи је установљено четири категорије земаља – иновациони лидери, јаки иноватори, умерени иноватори и скромни иноватори.

Иновациони лидери су за 20 одсто успешнији од просека ЕУ и ту спадају: Шведска, Швајцарска, Данска, Финска, Луксембург, Холандија и Велика Британија. Јаки иноватори остварили су између 90 и 120 одсто просека перформанси за ЕУ и ту су: Аустрија, Белгија, Француска, Немачка, Ирска, Словенија, Исланд, Израел и Норвешка.

Србија је у категорији умерених иноватора, који су остварили између 50 и 90 одсто од просека критеријума за ЕУ, заједно са: Хрватском, Кипром, Чешком, Грчком, Естонијом, Мађарском, Италијом, Летонијом, Литванијом, Малтом, Пољском, Португалијом, Словачком, Шпанијом и Турском.

Категорија скромних иноватора обухвата земље које су оствариле мање од 50 одсто од просека перформанси ЕУ и ту спадају: Бугарска и Румунија, Македонија и Украјина.

При сачињавању листе иновационих резултата Европска комисија користи податке Евростата, Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и Уједињених нација.

– Годишња листа Европских иновационих резултата пружа упоредну анализу карактеристика иновација у земљама ЕУ, другим европским земљама и регионалним суседима у истраживањима и иновацијама. Она процењује релативне предности и недостатке националних иновационих система. Такође помаже државама да препознају на које области треба да се усредсреде како би постигли већу успешност у подручју иновација – наведено је у саопштењу Европске комисије.

Овогодишња листа показује да успешност ЕУ у подручју иновација и даље расте, као и да је раст убрзан последњих година. Просечни учинак иновација ЕУ повећан је 5,8 одсто од 2010, а очекује се да ће се побољшати за додатних шест процената у наредне две године. У оквиру ЕУ, карактеристике иновација су повећане у 18 земаља и смањене су у 10 земаља од 2010. године. Шведска је лидер у иновацијама, а Литванија, Холандија и Малта су најбрже растући иноватори, док је успешност иновација највише смањена на Кипру и у Румунији, оцењује Евроска комисија.

Највећи напредак ове године забележен је у окружењу погодном за иновације (конкретно у раширености широкопојасне мреже), људским ресурсима (конкретно у броју доктораната) и привлачним истраживачким системима (конкретно у међународним заједничким публикацијама). Охрабрујуће је и знатно повећање улагања предузећа и предузетничког капитала. С друге стране, јавна потрошња на истраживања и иновације исказана као удео БДП-а и даље је испод нивоа 2010. године, али има показатеља који наговештавају позитиван преокрет, наводе у Европској комисији.

– У светским размерама ЕУ наставља да побољшава свој положај у односу на Сједињене Државе, Јапан и Канаду, док у односу на Јужну Кореју заостаје. Међутим, Кина убрзано надокнађује заостатак за ЕУ јер у успешности у подручју иновација расте троструко брже – наведено је у извештају Европске комисије.


Коментари3
0d6b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Muradim Rebronja
"Није важно да ли је мачка црна или бела него да ли лови мишеве". Није важно да ли се ради о иновацији или проналаску него да ли је могуће елиминисати клирање меса приликом печења. Јагњеће на ражњу изгуби 50 одсто, пилеће 33 одсто... Имамо начин, знање и технологију да елиминишемо тај губитак. Тај начин ће се изучавати на Балканском кулинарском институту који ће од Балкана направити једну од најбољих туристичких дестинација на свету. Мало ли је? И кад ако не сад? И ко ако не......?
Zlatko
Srbija ima i najvece rezerve zlata na Balkanu, odmah je iza Grcke, Rumunije i Bugarske!
gile
Jao boze,ima li te ?! Ma volim da smo najbolji na svetu,ali u ovom trenutku naseg sunovrata tesko mogu da istrpim ove fiktivne kategorije,fiktivne izvore i matematicke uspehe. Dodjite samo u moj grad 150 km od Beograda i sve ce vam biti jasno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља