понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:38

Радно време да растерети раднике

Код нас се у просеку ради 41 сат недељно, а Закон о раду дозвољава смањење не мање од 36 сати недељно кроз колективне уговоре
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићпетак, 13.07.2018. у 23:18
(Фото Пиксабеј)

Док у Аустрији још увек трају протести радника због најављених нових мера владе о могућем увођењу 12-часовног радног времена, Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС) најављује да ће упутити предлог Скупштини Србије да се у нашој земљи радно време скрати са осам на шест сати, по узору на Шведску.

Намера владе у Бечу је да се задржава законско осмочасовно радно време, односно радна недеља од 40 сати, али да предузећа треба да добију могућност да од запослених, ако на то добровољно пристану, у случају потребе, затраже да раде и 12 сати, уз надокнаду кроз слободан дан или новац.

У исто време ПОКС подсећа и да је у  Шведској један од највећих произвођача аутомобила, прешао на шесточасовно радно време пре 13 година и да тако раде до данас јер се овај модел показао одличним и за раднике и за послодавце. Шефови су задовољни повећаном продуктивношћу, а радници срећнији јер мање бораве на послу. А Аустралијанци размишљају да петак прогласе нерадним даном.

Да ли наши радници после осам сати заиста први појуре на врата како би изашли с посла и да ли је разлог томе умор, или то што немају посла па им седење и чекање, да сат за крај радног времена откуца, тешко пада?

Публикација „Коришћење времена у Србији 2010. и 2015. године” настала на основу података добијених из два истраживања потврдила је  стереотипе који важе на овим просторима. Без обзира да ли су запослене или не, жене, у односу на мушкарце, двоструко више времена раде у кући, а упола мање времена проводе на плаћеним пословима. За запослене жене рад у кући постаје друга смена.

Подаци Републичког завода за статистику показују да се под плаћеним послом подразумева време проведено на главном и споредном послу, пауза за ручак и путовање на посао и са посла, као и друге активности које се односе на посао.

Небојша Атанацковић, почасни члан Уније послодаваца Србије, каже да се о овоме у Србији може причати када наша земља достигне стандард Шведске. Када би у овом часу таква одлука била донета прво би се смањила минимална зарада јер би цена радног сата остала иста –143 динара, само би се множила са шест.

У Србији се у просеку ради 41 сат недељно, а Закон о раду дозвољава смањење не мање од 36 сати недељно кроз колективне уговоре.

Ранка Савић, председник Асоцијације самосталних и независних синдиката Србије, каже да докле год је питање када ће плата и да ли ће неко предузеће опстати или не приоритет, нема места причи о скраћењу радног време, иако се својевремено то није показало као лоше идеја. Напротив.

– У време Броза направљен је први пилот пројекат у једној текстилној фирми. Скраћен је био радни дан с осам на шест сати. Резултати  су показали да је продуктивност повећана 25 одсто и да су радници били задовољнији, добили су веће плате, а мање су времена проводили на послу. Никоме, међутим, није јасно зашто то није постала пракса – каже она.

С друге стране данас има много оних како у државној управи тако и у угоститељству, здравству који раде по 12 и 14 сати. Колико помоћника, секретарица у влади остаје до касно у ноћ јер не могу да оду док је министар на послу, или долазе на посао пре почетка радног времена. И за то им нико не плаћа прековремени рад – каже Савићева.

Министарство за рад није добило ни од кога конкретну иницијативу ни предлог са образложењем о овој тематици.

Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, каже да је много боље да дође до смањење радне недеље него да се радници отпуштају због мањка посла. На овај начин упослио би се већи број радника како би се повећала продуктивност.

На питање зашто синдикати нису поднели иницијативу влади, Орбовић одговара да то није најважније питање.

– То може одмах да се уради, већ је питање како то реализовати, да нико не буде оштећен. Пре свега радници, којима би послодавци одмах смањили плате, јер би краће радили, па када се буде повела озбиљна расправа на ову тему од владе ће се тражити да се донесе посебан акт којим ће се утврдити најнижа цена рада – каже Орбовић.

Према подацима Међународне организације рада из ове године, законодавство у неким земљама омогућава смањење радних сати сразмерно штетним ефектима рада на здравље и радне способности. Ово је случај, на пример, у Босни и Херцеговини, Хрватској и Србији.

Црногорци раде дуже од нас

И док се код нас у просеку ради 41 сат недељно, дуже од нас на послу остају Црногорци и Македонци, а мање Мађари, Албанци, Хрвати и Румуни. Поред тога, у Србији чак 8,6 запослених ради дуже од 48 сати у недељи, док су одмах иза запослени у Црној Гори са 8,4 одсто. Бугарска је при дну листе, где готово нико не ради дуже од 48 сати, тачније 0,8 одсто радника, док је у Мађарској таквих 4,1 одсто, Македонији 3,8, Хрватској 4,4 одсто.

Према подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) из 2014, Мексиканци раде највише са 2.250 радних сати годишње, запослени у Костарики 2.230, Јужној Кореји 2.110, Чилеу 1.990 и Русији 1.980. Немци на послу проведу 1.370 радних сати, а још мање Холанђани, Данци, Французи и Белгијанци.


Коментари6
56740
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Иван Лазаревић
Нама је под хитно (али заиста) потребан закон о радном времену. Овде народ ради драстично за исту плату - дуже од 180 сати месечно - или није запослен уопште. Немојте да показујете прстом на појединце а-ла "државни посао" ... говорим о радницима које нећете видети у радно време беспослене , а који су огромна већина. Ја данас (а променио сам 4 фирме за 6год.) немам радно време. Није регулисано када почиње ни када се завршава, или колико треба дневно да се ради = јер нема никаквих казни за послодавце (једино постоји за возаче камиона..ваљда). Ако неко ради сваки дан по 10-12 сати , а не 8, он на крају месеца је радио месец , већ месец и по , а за то није добио плату и по. Послодавац није запослио додатне раднике са бироа рада - већ је већи посао расподелио на мањи број радника од потребног. Већа продуктивност је када радник за 8 (а не за 24) сати уради више и боље .Послодавац на западу где се стално ради прековремено је принуђен да запосли још радника. Овде народ ћути и гласа ногама.
Bosa S
Da li je moguce da jednu od najsiromasnijih zemalja svijeta uporedjujete sa Svedskom, jednom od najbogatijih sa visokim stepenom produktivnosti? Pa mi u Sjevernoj Americi jos krecemo sa dvije sedmice godisnjeg odmora, sa nekim izuzecima. Uvijek me odusevi stalna borba za sto manje rada. Ko ce da digne tu zemlju iz pepela? Ne rad?
Саша Микић
@Bosa S Препоручујем вам да погледате документарац Мајкла Мура, ''Капитализам: љубавна прича'' (Michael Moor, Capitalism: A love story). И у тој Северној Америци је некад било боље, а сада у модерном неолибералном капитализму (ја га зовем капитализам мултинационалних компанија) радни људи се све више претварају у робље. На крају крајева смањењем радног времена омогућава се и запошљавање нових радника, који ће ''покрити'' процес производње. Додуше то неки пут није у интересу послодаваца, али када би се они питали мислим да би им највише одговарало да радници и спавају на послу и то све за ''шаку пиринча''.
Препоручујем 46
Milan Panic
@Bosa S Kad vec spomenuste produktivnost onda sam uveren da znate da produktivnost nikako ne zavisi samo i jedino od broja utrosenih radnih sati. Drugo,odavno se u najvecem delu ovoga sto u Srbiji od milja nazivaju privatni sektor preslo na 12-casovno radno vreme i 6-dnevnu a ponegde bogami i 7-dnevnu radnu nedelju i gle "cuda" ne vidim da su bilo kome od zaposlenih u medjuvremenu finansijski "procvetale ruze" ne sa 2 nedelje nego i bez dana godisnjeg odmora! Ko ce najsiromasniju zemlju u Evropi "podici iz pepela" ? Neki ultrabogatasi koji ce kao takvi uci u politiku ili neki drugi narod koji ce takve umeti da prepozna medju sobom ili medju vama u dijaspori i dovede na vlast umesto gomile nestrucnih i nesposobnih secikesa!
Препоручујем 37
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља