четвртак, 18.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:19

Накнадно тумачење историје

Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 15.07.2018. у 09:00

Један наш дневни лист објавио је део књиге „Последњи лет из Дејтона, преговори иза затворених врата”. Писац књиге је наш бивши дипломата Небојша Вујовић, некадашњи отправник послова у нашој амбасади у Вашингтону, који тврди „да су сви папири у Дејтону ишли преко њега”. У књизи има свега и свачега, од појединачних сусрета господина Вујовића и неких америчких сенатора, до разговора у пиџамама. Први пут чујем да су први разговори о Косову, вођени у Рамбујеу, били још у јануару 1998. када правих сукоба на Косову, заправо, још и није било, да је Генералштаб Војске Југославије 2. октобра 1998. добио информацију да су из базе у Рамштајну полетели амерички бомбардери Б-2 да нас бомбардују, а Генералштаб такву информацију никада није добио, као што ни авиони Б-2 тог дана нису ни могли да полете из Немачке, пошто бомбардер Б-2 није тада имао одговарајући хангар и инфраструктуру у Европи, и у акције бомбардовања наше земље 1999. године полетао је само и директно из базе у САД. И враћао се у САД. У књизи се спомиње и „глупаво” питање које је својевремено из Београда отишло Међународном суду правде око једностраног проглашења косовске независности. Будући да сам управо у време прошле власти и управо на овим страницама више пута указивао на тај срамотни потез тадашње власти, која је чак изјавила „да ће Београд прихватити мишљење Међународног суда правде какво год оно било”, то ми је заиста чудно да је нашем бившем дипломати требало толико година да закључи да је питање било „глупаво”.

Углавном, у књизи има и Резолуције 1244 и детаља око Кумановског споразума, али нема ништа о Анексу Б у преговорима у Рамбујеу. О Анексу Б, који нам је издиктиран од стране Американаца неколико сати пре краја преговора. Анекс Б је значио практичну окупацију целе територије СР Југославије од стране НАТО-а. А Вашингтону је управо био потребан да има „разлог” да бомбардује СР Југославије. А тај Анекс Б не би могла да потпише нити једна влада суверене државе, и није то моја констатација, већ мишљење Хенрија Кисинџера. О том анексу је као срамном и немогућем услову, постављеном Београду, писао и Роберт Фиск у „Индипенденту”. Британски је парламент о том анексу обавештен тек седам дана после рата 1999. Уважени господин Вујовић о томе изгледа није обавештен ни после 19 година...

Све у свему, књига је прилично огољени и прозирни покушај да се ситуација на Косову прикаже као непрекидни низ наших грешака, нашег инаћења и наше ирационалности. Господин Вујовић покушава сада да се у својој књизи прикаже као наш Хенри Кисинџер из тог времена. Проблем је само у томе што о тој улози господина Вујовића нико у СР Југославији није знао. Док он сам то сада нама није и открио. А други је проблем, наравно, што то нико не може и да кредибилно потврди. Могу и ја сада да наведем имена барем тројице америчких политичара са којима сам разговарао о Косову у Вашингтону још 1983. године, од Дена Каплана и његовог шефа конгресмена Роберта Едгара, до Тома Лантоша који је још тада лобирао за Косово. Са Капланом и Едгаром имам и заједничке фотке. Докази, господине Вујовићу, докази...

Милошевићев коначни уступак 1999. изненадио је многе у НАТО-у и изазвао огромно олакшање од Вашингтона до Анкаре. Је ли за тај потез бацања пешкира у ринг криво бесомучно бомбардовање наше земље, у трећој фази рата директно и по цивилним циљевима, или је пресудила претња копненом инвазијом, губитак подршке Јељцинове Русије у пресудном моменту, или је кључна ствар заправо била то што је НАТО могао да бесконачно и некажњено настави са бомбардовањем? Док је југословенска војска прошла са релативно малим жртвама, електросистем државе и саобраћајнице претрпеле су тешка оштећења и лако су могле да буду потпуно уништене да се бомбардовање наставило. Претња самим темељима српске привреде натерала је Београд да промени мишљење. Успут је Запад изблефирао Милошевића да ће Београд и остали градови у Србији из ваздуха бити сравњени са земљом и да затим следи копнена инвазија и потпуна окупација Србије.

Веровање елите у Србији да је НАТО спреман да уништи урбану Србију била је обична будалаштина, или намерно пласирање таквих информација, односно изговор за давање Косова Албанцима после дозираног бомбардовања. Јер, западне ваздухопловне снаге нису ратовале на такав начин, барем не у последњих 30 година, то није рађено ни за време рата САД против Северног Вијетнама.

Пентагон је био против копнене операције, једино су Британци на томе инсистирали. Но, нико на терену још није имао довољно снага за такав подухват. Америчке обавештајне службе подвалиле су руским политичарима, амерички изасланик Строуб Талбот преварио је Черномирдина, а овај онда Милошевића. За НАТО је био проблем што концентрација њихових великих војних ефектива није била могућа, не до октобра месеца, већ ни до краја децембра, а онда би се све то морало да се одложи до пролећа, јер терен уз југословенско-албанску границу није проходан зими.


Коментари45
7ed41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Balsa Vukoja
1998 su b2 bombarderi leteli nad Beogradom, video sam ih licno kao i stotine ljudi u gradu te veceri. Ne ulazim u to odakle su poleteli ni ko ih je vozio jer verujem da vi to znate gospodine diplomato velikih razmera.
Војин
Господине Лазански, Игор Г..... је експонент неких НВО, непрекидно је присутан на порталу ПОЛИТИКЕ, дан и ноћ. Он "анализе" вади као из рукава, са циљем да опсени простоту, а ја сам га ухватио да ствари скида са Гугла и то дословеце преписује, често и неповезано са темом. Није јасно зашто му Политика даје толики простор и са толиком учестаношћу јер ја једва могу да објавим два своја коментара узастопце иако често дајем аутентичне изворе.
Игор Г.
"Војин" Оно што ја износим је истина. а то је најважније и то вама смета. Па пошто не можете да одговорите чињеницама кукате на Политику да више не пропуштају истините коментаре који вам се не свиђају.
Препоручујем 5
Miloš Kosić
Kada sam ja izneo svoj opus u bifeu , kako je ustvari Tito zavrnuo Amerikance za Jugoslovenski svemirski program, prodao za silne novce milijarde su bile u pitanju (naravno program nije bio funkcionalan) i da su prosle decenije bile "payback time" za sve kamate na te milijarde, niko mi nije verovao..
Самуил Вићентијевић
Господине Лазански, одговорно тврдим као непосредни учесник да господин Вујовић, као нажалост многи данас који се баве саморекламерством, мало има везе и са Дејтоном, а још мање са Рамбујеом. Папири у Дејтону и Рамбујеу су ушли скоро искључиво преко једне наше нажалост скоро преминуле дипломаткиње, она је присуствовала и водила забелешке у ДИРЕКТНИМ целоноћних разговорима Милошевића и Туђмана, она је непосредно у Србију донела једини примерак Дејтонског споразума (који је не само спразум него и гомила карата у ролнама и других докумената), била за столом непосредних разговора у Рамбујеу између Милана и бабе Олбрајт. Господин Вујовић о томе може само да сања. И тој нашог колегиници је саветник бабе Олбрајт јавио 24 часа раније да је нарeдба постала извршна. И то није била никаква шпијунска операција, него опклада из Рамбујеа. Она му је само одговорила "надам се да ја теби никада нећу овако нешто да јавим". Одмах је обавештен Милан, па Слоба, сазван штаб.... и сутра је почело.
Petrovic Dusan
@Самуил Вићентијевић Sad ste mi ulepsali vece, vole Srbi ribolovacke price,i imaju mastu...
Препоручујем 4
Леон Давидович
1999. када се НАТО одлучио за агресију сувише је било касно да се било шта промени. Али свакако је на почетку деведесетих требало пружити организованији и озбиљнији отпор на угроженим српским просторима Хрватске и БиХ, а требало је одлучно деловати одмах и против албанских терориста на КиМ. Нисам присталица погледа шта би било кад би било јер никад се не зна како би се догађаји одвијали у таквом случају али сматрам да је требало далеко организованији отпор пружити раније непријатељима.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља