среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Велико ратно острво – рај за птице из Сибира

На само два километра од центра града, на заштићеном природном добру, среће се 186 врста птица, 53 врсте риба, постоје колоније слепих мишева, али и оазе угрожених биљних врста попут бреста и црне тополе
Аутор: Бранка Васиљевићсубота, 14.07.2018. у 22:00
Острвска оаза (Фо­тографије Иван Ми­лу­ти­но­вић )
Поглед ка Кули Небојша
Мрестилиште: ке­чи­га, шту­ка, ша­ран, гр­геч, сом…
Видиковац за птице на Галијашу

Велико ратно острво многи изједначавају са Лидом, али оно то није. Када се пређе пешчана линија плаже, улази се у један сасвим други свет. То је свет очуваних биљака и животиња на коме би позавиделе велике светске метрополе, а од самог центра града удаљен је само два километра ваздушном линијом.

Између шпалира нових садница бреста, црне тополе, храста лужњака… води покошена и уређена стаза која се протеже око целог острва. Њоме се по потреби крећу возила „Зеленила Београд” које води бригу о овом природном добру, понеки шетач са љубимцем, али и мрави, жабе, неретко и неотровне водене змије. Када човек уђе у ово море непрегледног зеленила којим одзвања само звук распеваних птица, схвати да је на овом месту он само једна од острвских врста. Али она врста која би требало да брине и чува ово што се крије у густој шуми заштићеног природног добра.

Крај пешачке стазе могу се видети младице дрвећа коме је ово острво кућа. Једна од врста листопадног чемпреса која је овде „дошла” као гост па се одомаћила стигла је из мочвара и речних токова југоистока Северне Америке. Зове се таксодијум и може се наћи од Луизијане до Флориде. У јужној и западној Европи се сади као декоративна врста, а у својој постојбини може да живи око 600 година, мада има примерака старих од 2.000 до 6.000 година.

Ови наши „Американци” на Велико ратно острво доселили су се 1980. године. Било их је 1.000, а сада имају и подмладак јер им београдска клима, изгледа, прија.

„Зеленило” плодове одраслих стабала са Великог ратног острва прослеђује Шумарском факултету који одгаја саднице. Оне се, потом, враћају на своје станиште. Терен и микроклима на острву им одговарају због чега се највећи број њих и прими. Зими и у пролеће када је острво под водом и по неколико месеци, шетачком стазом креће се само чамцима. Упркос томе саднице успевају да преживе. Довољно је да врх младице буде изван воде, па да после повлачења реке она заблиста.

– Велико ратно острво прави је рај за птице. Резултати истраживања показују да овај простор представља тачку највећег биодиверзитета на територији Београда, када је реч о орнитофауни. На овом месту среће се 186 врста птица, од којих четири имају статус међународно значајних. На острву се гнезде 73 врсте од којих су 43 станарице. Највећи број птица мигрира преко острва, а 35 овде зимује – кажу у „Зеленилу”. Птице долазе из далеких крајева – са Гренланда, Исланда, Норвешке, Сибира… да овде „летују”. „Дипломатски кор” са севера чине патка пупчаница, патка црнка, жута плиска, жута чапља…

Како су птице можда и главни станари острва, у госте им долазе орнитолози, биолози, студенти, еколози… Да би се лакше проучавао њихов живот, изграђена су и два видиковца. Један је смештен на средини канала Велики Галијаш, природног рибљег мрестилишта, а други на врху острва одакле пуца поглед преко реке на Кулу Небојша и Београдску тврђаву.

У походе летећим, пернатим „власницима” острва долази се некада и у раним јутарњим сатима.

– У водама које запљускују острво прошле године су „пописане” 53 врсте риба. Већина њих се с пролећа мрести у Великом Галијашу. Он је централни део овог природног рибљег плодишта. Дужина му је око 800 метара, ширина до 30, а дубина до два метра – напомиње Гордана Миљојковић, технички координатор у „Зеленилу”.

Ихтиофауну чине рибе присутне у Сави и Дунаву, а то су кечига, штука, шаран, гргеч, сом… Да би се у току мреста сачувале од рибокрадица, на улазу у Галијаш постављен је велики понтон испод кога рибице када достигну одређену величину прођу и отпливају низ реку.

Понекад се зими догоди, како кажу земунске чамџије, да се острва дочепају дивљи вепрови и срндаћи. У том периоду Велико ратно острво и њима постане дом. Своје скровиште овде су нашле и колоније слепих мишева. Међу њима је патуљасти слепи мишић, који је први доказани примерак ове врсте у Србији.

Пет векова једног острва

Појава Великог ратног острва први пут је забележена у 16. веку. Тада се појавио као мали пешчани спруд, који је касније подељен воденим каналом у правцу водотока Дунава.

Најстарији ликовни приказ налази се на мапи мађарског картографа Лазара Деака, око 1514. године. Као што је мењало облик, тако је Ратно острво мењало и имена.

Најстарији назив му је био Дунавско острво, затим Циганско острво, а тек крајем 18. века (1775) на плановима се појављује ада одвојена у три дела, са називом Ратно острво.

После Првог светског рата, кад су острва изгубила војни значај, Мало ратно острво названо је Коњска ада, а Велико се звало Сиротињско острво.

Цариградском конвенцијом 1741. године Велико ратно острво подељено је на два дела, Турској је припала половина према Београду, а Аустрији она према Земуну и Банату. Реч „ратно” у називу наше острво дугује историји.

Оно је било стратешка тачка са које је Београд и нападан и брањен. У току опсаде Београда 1521. Турци су своје нападе започињали одатле.

Три века касније, 1806. године, Карађорђеви устаници су одавде топовима гађали Калемегдан, а 1915. у исте сврхе су га користили и Аустроугари.

Поплаве – спас од урбанизације

Велико ратно острво заједнички је назив за две речне аде (Велико и Мало ратно острво), смештене између 1172. и 1169. километра тока Дунава. Простире се на око 211 хектара, а настало је таложењем речних наноса на саставу Саве и Дунава.

Велико ратно острво је често мењало облик и тај процес стварања траје и данас. И Велико и Мало ратно острво се налазе у небрањеној плавној зони Дунава и зато су, срећом, неподесни за урбанизацију иако их градска зона окружује у дужини од две трећине обале.

Острво је 2005. године проглашено заштићеним природним добром. 

Три зоне заштићеног подручја

Зона заштите природе

режим заштите првог степена који има карактер специјалног резервата природе. У овој зони забрањено је коришћење природног богатства осим за научна истраживања и контролисано образовање.

Зона рекреације

режим заштите другог степена подразумева ограничено и строго контролисано коришћење природних богатстава. Све активности у овом простору могу се обављати у мери која унапређује његово стање, али без последица на његову основну вредност.

Зона туризма

режим заштите трећег степена. У овој зони природно богатство може да се користи селективно и ограничено. Активности у њој могу да се предузимају само ако су у складу са функцијама заштићеног природног добра или су у вези са наслеђеним традиционалним облицима обављања привредних делатности и становања укључујући и туристичку изградњу.

Извор: Завод за заштиту природе Србије


Коментари1
2a395
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandra Dabizic
Zahvaljujem redakciji na ovom clanku. Ujedno, pozivam sve Beogradjane, a posebno funkcionere koji odlucuju o buducnosti VRO da prosetaju prirodnom stazom RO I da osete i dozive prirodne lepote nadomak, u srcu Beograda koje moramo sacuvati nas, nasih predaka i potomaka radi. Ovo zasticeno prirodno dobro moze biti ogledna terenska vezba, ucionica pod otvorenim nebom za students biologije, zoologije, biodiverziteta, za sve studente, mesto razmene znanja, otvorena letnja ucionica. Priroda Beograda I zastita njegovog prirodnog i kulturnog nasledja su posebna osobenost nase prestonice. Zastitimo kulturni i prirodni pejzaz Beograda. To je nas grad. Moramo ga cuvati kao dragulj Balkana, jedinstven, poseban, kao istorijsku kopcu Istoka i Zapada. Veliko ratno ostrvo je danas oaza mira i prirodne lepote I neka tako I ostane. Ono je jedan od najznacajnijih spomenika, mesto identiteta Beograda, njegov genius loci, dnk naseg grada.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља