среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

​Балканске сенке и голови

Аутор: Мирјана Чекеревацсубота, 14.07.2018. у 22:00

За танго је потребно двоје, овако је председник Александар Вучић минулог уторка објаснио колико је времена потребно за проналажење компромисног решења за КиМ. Приштина је хапшењем петорице Срба код Гњилана прво показала да јој није до танга, а њиховим пуштањем, после поруке да дијалога задуго неће бити, да је, ипак, за плес. Но, сенка коју је ово бацило на самит о западном Балкану у Лондону, који је био у току, лебдела је све до његовог краја. А, да је фудбал много више од игре, уверили смо се поново пошто је пласман Хрватске у финале Мундијала на нашој политичкој сцени искоришћен за пуцање у сопствену мрежу.

Председник Вучић присуствовао је инаугурацији председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана у Анкари да би, како је рекао, указао част и поштовање турској држави, народу и председнику, изразивши уверење да ће сарадња две земље бити унапређена. Инаугурацији је присуствовало око 40 шефова држава и влада, што је наш председник искористио за низ билатералних сусрета, а из Анкаре је поручио да ће сваког дана радити на проналажењу компромисног решења за КиМ и да ће га, ако га пронађе, понудити народу: „Нека народ каже да ли жели или не и народ ће бити врховни судија.”

Д. Стојановић

 

Кад би „народни суд” могао да „заседа”, нико се не би усудио да прогнозира, тим пре што је Приштина – док је Вучић у Анкари причао о компромису, а Хашим Тачи с истог места твитовао да се сусрео с руским премијером Дмитријем Медведевом, од кога је тражио да „успоставе почетну комуникацију” – хапсила Србе у Шилову због тога што су „укључени у делатности против уставног поретка и безбедности Косова”. Пуштени су неколико сати касније пошто је директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао да „уколико они не буду пуштени, неће бити дијалога Београда и Приштине за дуго времена”. Ђурић је казао да је ово и порука председника Александра Вучића, а да су обавештени и представници ЕУ.

ЕУ се, међутим, ни овим поводом није огласила, а шеф наше дипломатије Ивица Дачић констатовао је да је „глувонемост тешка болест”. Како је казао, „они (у ЕУ) живе у неком свом свету, а решења за Косово неће бити без учешћа Русије и САД”.

Бивши посланик покрета Доста је било, сада самосталан, Јован Јовановић хладно је у Скупштини Србије затражио одговорност руководства РТС-а због „националистичког навијања коментатора”. Реч је о навијању за Србију

У време хапшења, у Лондону је у току био самит о западном Балкану, којем су присуствовали и наша премијерка Ана Брнабић и косовски премијер Рамуш Харадинај. На опаску Брнабићеве да се „притисци и напади на Србе настављају”, Харадинај је одговорио да су „ствари много компликованије, да они не желе да имају такав однос према Србима који живе на КиМ”. Премијерка је констатовала да „увек постоји нека сенка која се баца на све регионалне скупове, као што је овај у Лондону”. Истакла је: „Огромну сенку бацају сви неодговорни поступци које Приштина има из месеца у месец, како иде даље дијалог између Београда и Приштине, али Србија остаје посвећена сарадњи.” Скуп у Лондону је протекао прилично незапажено, што због ове „балканске сенке”, што због оставки двојице министара у британској влади.

И док Ивица Дачић тврди да „Албанци више нису миљеници међународне заједнице”, а Александар Вучић је захвалан „америчкој администрацији што први пут жели да чује и српску страну по питању КиМ”, Пит Марок, заменик помоћника државног секретара САД, рекао је нашем председнику на састанку у Београду да цени његово залагање за „мир и стабилност у региону и допринос који даје у међуетничком дијалогу на западном Балкану”. Вучић и Марок су се сагласили да је 100-годишњица од када се српска застава вијорила над Белом кућом значајан јубилеј и прилика да се обележи пријатељство између српског и америчког народа.

Кад погледамо шта све може бити повод за жестоке обрачуне актера на политичкој сцени Србије, чини се да је најтеже водити дијалог унутар Србије и сложити се око било чега. Протекле недеље тема за спорење био је догађај који, такорећи, никакве везе с нама нема – пласман Хрватске у полуфинале Светског првенства у фудбалу у Русији. Таблоиди су пребројавали српска крвна зрнца у хрватским фудбалерима, утврђивало се ко је и за кога навијао и зашто је то чинио, а није пропуштена прилика ни за политичко поентирање. Коментар посланика СНС-а Владимира Ђукановића на изјаву Новака Ђоковића да ће навијати за Хрватску, да је Ђоковић „идиот и психопата”, изазвао је брзопотезну реакцију Драгана Ђиласа, бившег градоначелника Београда, који сада ради на уједињавању опозиције, па је твитнуо да Вучић није рекао ниједну реч о томе – „срам да вас буде обојицу, исти сте”.

Вучић је одговорио промптно и опширно, наводећи, између осталог, да је Ђукановић погрешио у навијачкој страсти и, по његовом мишљењу, прешао границе у којима не показује довољно поштовања према ономе што је за нашу земљу урадио Новак Ђоковић. Казао је и да је највећи Ђоковићев навијач, да ће то увек бити, али да неће злоупотребљавати његову славу и успехе, покушавајући да део Ђоковићеве славе пређе на њега.

Бивши посланик покрета Доста је било, сада самосталан, Јован Јовановић хладно је у Скупштини Србије затражио одговорност руководства РТС-а због „националистичког навијања коментатора”. Реч је о навијању за Србију. И никоме из опозиције, ове која се окупља око Ђиласа, на памет није пало да се запрепасти. Било би лепо када би Новака Ђоковића сви оставили на миру, да му захвалимо на свему што је за Србију учинио и да навијамо да побеђује и убудуће. Ништа боље за Србију. И да се радујемо што су Хрвати у Србији, како је приказао ХТВ, могли да славе победу хрватске репрезентације. Фудбал, очито, није наша прича, такви какви смо, ту смо где смо.


Коментари1
9d9b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vito Raski
Tacno je da za igru iliti ples treba dvoje, i to nije nikakva mudrost. To je svakom poznato. Medjutim, jos je gore ako imate, da se sportskim izrazom posluzim, igraca koji bi na prvi pogled, a pod uticajem starijih od njega, nevoljno pristupio zajednickom plesu ili kolu, kako god, pa usto vas u igri gazi i saplice, onda je to nametnuta igra njegova a ne vasa. U takvim slucajevima moze samo da dodjete u veoma nezgodnu situaciju, da posrcete ili cak, namernim ometanjem u "igri", dozivite pad. E, onda je to ozbiljno omalovazavanje. Ali, ako je vidjen od "publike" taj pad, a vi i dalje insistirate na plesu spoticanja onda ste izlozeni podsmesima, ma koliko se trudili da dokazete da suparnik ne zna da igra uz muziku stranog orkestra, a da vi zelite da ga poducite, time samo pokazujete svoju tvrdoglavost u nipodastavanju samoga sebe, dok vam publikum pljesce a jedva ceka da se okrene na drugu stranu, da ne bi, iz navodne pristojnosti, pokazao, da se jedva suzdrzava da se slatko ne nasmeje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља