недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:19
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ИГОР МИРОВИЋ, председник Покрајинске владе АПВ

Нисмо хтели да нам дан Војводине падне на суду

Нећемо лако изаћи из косовске приче. – Припремамо с Владом брзу саобраћајницу Нови Сад – Зрењанин
Аутор: Снежана Ковачевићсубота, 14.07.2018. у 22:00
(Фо­то Кабинет председника покрајинске владе АПВ)

Софа и фотеље с плишом плавозелене боје, комоде тамног храста с резбаријом и ТВ укључен на програм Н1, без тона. То је мали салон за госте на првом спрату некадашње Бановине у Новом Саду. Пре је ту била, објашњава нам Игор Мировић, обична канцеларија у коју су пред пријем смештани гости. Када је приметио да они радије стоје у холу док чекају, дао је да се преуреди. Није, тврди, коштало превише, али много говори о односу према људима, послу, новцу. Овде од 2004. године, додаје, није било кречено.

Мировић је за председника покрајинске владе изабран 2016. а данас, на половини мандата, каже за „Политику” да је задовољан радом свог тима и да у већини ресора види ангажовање, напредак и опипљиве резултате, мада неке ствари, сматра, могу да се поправе. Једна промена у влади је већ била, у ресору културе, када је композитора Мирослава Штаткића заменила виолинисткиња Драгана Милошевић, а до тога је дошло „да би се остварио бољи контакт с установама културе”.

– Неким стварима и нисам задовољан. Можда сам и превише амбициозан. Можда сви не могу да прате тај темпо амбиција, а имамо и услове и механизме да тако високе резултате постигнемо: политичку стабилност, двотрећинску већину у скупштини, знатно већи буџет, јер са затечене 62 милијарде ми смо већ на 73. Између та два елемента крећу се моја размишљања о учинку и о евентуалним променама. Конкретних разговора о тој теми нисмо водили, а две године након почетка мандата заслужује да се анализира рад сваког појединца. То ћу свакако и учинити до краја године.

Почетак мандата обележили сте традиционалним грбом и заставом, а сада видимо још једну одлуку из тог корпуса питања националног идентитета Срба у Војводини. Утврђени су датуми од покрајинског значаја. Колико су за вас те две одлуке важне?

За мене су веома важне. Верујем да су битне за сваког добронамерног и мислећег човека у Војводини. Занимљиво је накратко вратити се у прошлост и видети једну празнину која је од 1945. битисала, а тиче се, како то Вељко Петровић у својој песми каже, „Војводине старе”. Он с горчином, али и сетом, говори о тој Војводини коју смо ми овде заборавили. А без те везе с људима који су је стварали, чини ми се, да не можемо да трасирамо садашње друштвене односе и сагледамо каква нам је будућност. То није глупа флоскула, већ поимање живота. Морамо да знамо ко смо, како су радили људи пре нас и да оно што признајемо другима у Војводини, и Срби за себе могу да остваре. Подсећам да, по закону, националне мањине имају право на своје празнике. За мене је било тешко објашњавати како то мањина има свој празник, а ми не можемо ни дан који обележавамо. Кад кажем ми, мислим на Србе у Војводини. Наглашавам да смо одлуком изједначили оне дане из историје које желимо да обележавамо с оним данима које су до сада обележавали, и убудуће ће, припадници најбројнијих мањина. Та искрена равноправност је у најдубљем темељу живота у Војводини, али и у најдубљем темељу рада покрајинске владе.

План је био да се утврди дан АПВ и то 25. новембар. Зашто се од тога одустало? У одлуци се не помиње „Дан АПВ”.

О томе је вођена јавна расправа, укључили смо и стручну јавност и грађане, а пре свега правна струка је указала да питање „дана” може бити тумачено, у уставноправном смислу, као нешто на шта Војводина нема право. И даље мислим да је најприкладније да дан Војводине буде дан присаједињења 25. новембар 1918. или дан одржавања Мајске скупштине. Не, нико није тражио из било којих других разлога да се од тога одустане, осим из формалних разлога, да не бисмо на Уставном суду доживели неку врсту непријатности и да не бисмо личили на претходну покрајинску владу, која је авантуристички улазила у одлуке које су касније падале на том суду. Ова влада то себи не жели да дозволи.

Када Иштван Пастор, партнер у власти, каже да не може да слави 25. новембар, већ да само може да га обележава, како то разумете?

Мислим да је то његова искрена изјава. Разумем однос мађарске националне мањине и његов лични однос према том датуму. Градили смо поверење које мора да све те танане нијансе у поимањима и доживљајима разних тема – не само историјских него и текућих, око одређених отворених питања – стави на страну у односу на главни елемент заједништва, а то је поштовање. Дакле, ту изјаву сам разумео као изјаву где они поштују оне који то славе, као што ми поштујемо чињеницу да поједини то не славе, али желе да обележе.

Занимљива је емоција Пастора, сто година након распада Угарске. Ако је то тако, како ћемо тек онда „изаћи” из косовске приче? Видели смо унутрашњи дијалог о КиМ, преговоре...

Па нећемо лако изаћи. Андрић у делу „Пут Андрије Ђерзелеза” описује Србе који коначе на обали Дрине и говоре о Косову, певају песме о Косовској бици. Био је свестан дубине, често рационално необјашњивог односа човека према својим коренима, митовима, неком повратку у основу свог бића. То је ствар која је разумљива, природна. Нећемо можда ни за један век моћи, као што ни Пастор за један век не може, а да не каже свој суд о неким догађајима у историји. Тако је и у нашем случају, када је реч о тим болним националним темама.

Да се вратимо на свакодневицу у Војводини. Говорите да много улажете у здравство, сабрали сте више од три милијарде динара...

Више од три милијарде и 700 милиона динара, за две године.

Тврдите ли да је то знатно допринело услугама у здравству?

Још не. Проблеми су бројни, али у односу на затечено стање ствари се мењају. А затечено стање је било такво да смо имали готово немогућу дијагностику магнетним резонанцама, ЦТ апаратима, једном ангио-салом за кардиоваскуларне интервенције...

Поредили сте с Београдом, да тамо има 12 ангио-сала. Бићете једног дана, да се нашалимо, добар аутономаш?

Поредио сам јер је за Војводину, која је имала најелитнији кардиоваскуларни институт у бившој Југославији, то била немогућа и немарна здравствена сцена. Ми смо то променили набавком најсавременије опреме. Ове године ћемо добити и ангио-салу за неуролошке болести за КЦВ, која ће знатно побољшати квалитет интервенција након можданог удара. Брзо се све заборавља, али да подсетим да су најтежи онколошки пацијенти путовали у Кладово да би добили зрачну терапију. Не могу то да разумем. То је страшно и то ме је болело. Замишљао сам како је бити у том аутобусу који путује шест сати до Кладова... Али ако одржимо овај континуитет улагања, и ако га одрже они који ће доћи после мене, онда ћемо моћи да кажемо, након три, четири или пет година, да смо се извукли из тог понора.

Бар толико колико је досад дато здравству коштаће, рецимо, нова зграда РТВ-а. Да ли има новца за све амбициозне инвестиције?

Да.

Зашто се онда Војводина задужила милијарду динара за здравство?

Људи то морају да разумеју. У првој години мандата знатно смо смањили дуг који је наслеђен, а настао је пре свега за покриће губитка Развојне банке Војводине. Успели смо да дуг од 9,5 милијарди динара смањимо на нешто више од шест и да знатно повећамо приходе, са 62 на 73 милијарде. Створили смо простор за улагања и да можемо и да се задужимо. Имамо мањи степен задужења него што смо га затекли. Сада је око седам милијарди динара. Новац ће ићи и за Летенку, велелепни центар за децу и омладину, за образовање и развој спорта...

Прошле године потрошено је око 60 милијарди динара из буџета Војводине. Међутим, буџет је много већи од тога.

Буџет је већи зато што имамо инвестиције које се преламају из године у годину. А то су РТВ, или Народно позориште у Суботици, где смо резервисали новац и биће завршено, надамо се, крајем 2019. или почетком 2020. Прошле године смо имали пропуст јер је градској дирекцији у Суботици пала јавна набавка и шест месеци смо изгубили. Делимично се новац не потроши због недовољне ефикасности система.

Зашто нема закона о финансирању АПВ? Да ли у било ком погледу имате проблем с функционисањем система, јер нема тог закона?

Имамо проблем у стратегијском размишљању, а у текућим пословима немамо. Имамо сјајну сарадњу с Владом Србије око инвестиција. Држава боље стоји у јавним финансијама и наравно да је и Војводина дошла на дневни ред. Уосталом, председник републике је пре десетак дана рекао – дајте пројекте. Војводина их тренутно испоручује највише. Када је реч о системима за наводњавање, о саобраћајницама с највећим степеном готовости документације у Србији, а то је сада Фрушкогорски коридор. Припремамо с Владом брзу саобраћајницу Нови Сад – Зрењанин, и очекујем у току јула да се распише јавна набавка за припрему пројектне документације.

Ако тај закон уопште стигне, може ли то бити ситуација да опет чујемо неке тезе о Војводини? Бојан Костреш каже да се полако заокружује „војвођански идентитет”, јер Војводина има грб, заставу, сада и датуме, и додаје, фали само химна.

Из нашег виђења и с основа нашег политичког програма, ствари су апсолутно супротне. Ми нашу државу доживљавамо као нашу, искрено смо посвећени и развоју целе државе, потпуно солидарни. Природно је да желимо да крај у коме живимо и оне процедуре, функције, надлежности које по Уставу и закону има покрајинска влада и Војводина, буду максимално унете у реално ткиво. Опозиционе странке имају своје парцијалне погледе. Лига је почела да лута. Више не зна шта ће и често дају контрадикторне изјаве, тешко је то и коментарисати.

Жешће вам критике стижу од радикала. На пример, да зарад голе власти трошите нерационално, да правите од РТВ-а своје утврђење?

Нисам приметио да имају неке аргументоване елементе у критикама. Разумео бих критике онда када бисмо ми запоставили здравство, школство, социјалну политику, такође универзитет – а ми градимо научно-технолошки парк, почињемо нову зграду Института „Биосенс”, планирамо за следећу годину нову зграду СКЦ-а... Када тога свега не би било, онда бих разумео, овако је реч о политичкој фрустрацији.

Инсистирате на сарадњи у пројектима и таквих је било и у Новом Саду. А има ли истине у гласинама о ривалству напредњака у покрајинској и градској власти? У каквим сте односима са градоначелником?

Најбољу дефиницију тог односа изрекао је сам градоначелник на отварању нове зграде Хитне помоћи. Он је рекао, парафразираћу га, да захваљује на пријатељском, заједничком ангажовању покрајинске владе на реализацији тог великог пројекта. Мислим да је то боље него што ћу ја дефинисати. Бројеви можда говоре и више од тога. Уложили смо милијарду динара у Нови Сад.

Друмом преко „Жежеља” око 20. јула

План је да се нови Жежељев мост пусти за друмски саобраћај у другој половини јула. Радимо заједнички на томе да то буде око 20. јула. Првобитни план је био почетак јула, али у вођењу инвестиције увек имате разне техничке проблеме. Одмах након пуштања друмског саобраћаја на нови мост започеће се тромесечни радови на уклањању старог друмско-железничког моста.


Коментари1
6713a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stefan Petkovic
Nemojte da se brinete za Pastora, njegove izjave su ionako odmerene, a i covek je Madjar uostalom tako da ga razumem, vec vi brinite o onima sto vrebaju iza ledja a satro "nasi su" - LSV. Te izjave o "vojvodjanskom identitetu" i zestoke kritike na datume su stigle upravo od Drugosrbijanaca iz LSV, ne od Pastora, i to stranke koja ima siromasno politicko uporiste u gradjanstvu APV a izjave su joj bombasticne i daje im se previse medijskog prostora. Njima je komunisticki APV datum vazniji od srpskog iz 1918., to dovoljno govori. I jos su saveznici Zukorlica! APV je komunisticka, titoisticka, nedemokratska i antisrpska tvorevina, koja je dugorocno zamisljena tada da zavrsi kao Kosmet sada. I tu dolazimo do pitanja novinarke o "izlasku iz kosovske price" i "emocijama posle 100 godina". Sta to novinarka zna? Sta to gosn Mirovic zna? Jer mi i pitanje i odgovor deluju kao da je za Kosmet od strane vlasti resenje vec doneseno da se Republjik Kosove de jure prizna i da to bude kraj!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља