недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:03
СТАНОВНИШТВО НА ПРОСТОРУ БИВШЕ СФРЈ – 27 ГОДИНА ПОСЛЕ

Мање деце због рата и миграција

Сваке године око 50.000 људи одлази у иностранство најмање на годину дана, а око 35.000 старих и пензионисаних особа се врати у матицу
Аутор: Катарина Ђорђевићсубота, 14.07.2018. у 22:00
Део из текста о исељавању у „Јутарњем листу”

Број становника Србије пао је испод седам милиона. Процене др Владимира Никитовића, вишег научног саветника из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, говоре да у земљи тренутно живи 6.832.010 особа.

У новијој историји наше земље никада није било мање становника него данас – свакога дана у Србији живи 107 становника мање. Откако је стекла независност, Хрватска је изгубила око пола милиона људи. Из ове земље сваки дан се одсели 180 особа, а демографи истичу да је током прошле године рођено најмање беба у последњих сто година – свега 36.647 њих. У Србији је, подсећања ради, 2016. године рођено најмање беба у последњем веку – само 64.734 новорођенчета. Више беба рађало се за време балканских ратова и оба светска рата. Самосталност су извојевале и Федерација Босна и Херцеговина и Република Српска – у овом региону живи петина људи мање него почетком деведесетих.

Др Никитовић упозорава да сваких петнаест минута у нашој земљи живи једна особа мање. Он додаје да су Босна и Херцеговина, Србија и Хрватска поднеле највеће демографске жртве у крвавом братоубилачком рату. О томе илустративно сведочи статистика која упозорава да је Босна остала без 900.000 становника или 20 одсто предратног становништва, док је Хрватска изгубила око пола милиона или 10 одсто становништва, од чега 400.000 отпада на Србе.

„Само захваљујући томе што се током деведесетих у нашу земљу доселило више од пола милиона избеглица, број становника Србије није се смањио између 1991. и 2002. године. Међутим, већ у следећој деценији, између 2002. и 2011. године, наша земља се смањила за око 400.000 људи. Не постоји поуздана процена броја одсељених из Србије током деведесетих јер је до почетка рата највећи број људи одлазио из земље кроз билатералне споразуме земаља, и држава је имала значајну контролу над бројем исељених. Међутим, грубе процене говоре да је током деведесетих година прошлог века најмање 400.000 људи емигрирало из Србије – одлазиле су целе породице, али пре свега млади и образовани људи у репродуктивном периоду. Миграције су настављене и након завршетка ратова. Новије процене говоре да сваке године у просеку око 50.000 људи одлази у иностранство најмање на годину дана, а да се око 35.000, углавном старих и пензионисаних особа, врати у матицу”, објашњава др Владимир Никитовић.

Процењено је да је око пет милиона људи на простору бивше СФРЈ присилно променило своје место боравишта услед распада земље. Многи су се вратили, али је неколико милиона ипак трајно променило своје боравиште. То у преводу значи да је скоро четвртина Југословена била принуђена да промени своје место пребивалишта – напусти родни град, цео живот спакује у кофер и с породицом крене у неизвесност. Према проценама познатог словеначког демографа Дамира Јосиповича, на простору бивше Југославије родило би се два и по милиона људи да није било рата и миграција.

„Миграције нису довеле само до промене ’крвне слике’ новонасталих држава, већ је промењена демографска структура становништва – млади људи од којих се очекује да поправљају наталитетну статистику нације трајно су се иселили. Огромни делови Хрватске данас су пусти – почетком деведесетих у овој земљи живело је око 500.000 Срба, данас их је око 16.000”, истиче наш саговорник.

Од када је ова земља 2013. године постала чланица Европске уније, процењује се да се из ње иселило између 250.000 и 350.000 људи, па у Хрватској данас нико не говори о миграцијама или исељавању становништва већ о – егзодусу. Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић је на седници Већа за демографску ревитализацију недавно упозорила да је стварни број људи два и по пута већи у односу на службену статистику и изнела песимистичан податак да је лане земљу напустило 80.000 младих.

А на питање – да ли се сличан миграциони сценарио може очекивати и у Србији када будемо постали део Европске уније, наш саговорник одговара потврдно и додаје:

„Хрватска и Србија имају готово идентичне демографске трендове, почев од ниске стопе наталитета, високе стопе морталитета, очекиване дужине живота... Све је исто и стрепим да ће све бити исто када се и наша земља буде прикључила великој породици европских народа. У једном од мојих последњих истраживања, које сам објавио с реномираним колегама из иностранства, радио сам процену шта би се десило по приступању Србије Европској унији. Резултати говоре да би у првих пет година просечан годишњи негативан миграциони биланс био дупло већи него данас, што значи да би се из земље годишње исељавало минимум 25.000 људи. Чак и у оптимистичном сценарију, који подразумева да би се временом исељавање смањило, а Србија у даљој перспективи постала привлачна за имигранте, број становника у земљи би кроз 40 година пао на пет милиона”, објашњава наш саговорник.


Коментари3
46359
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

А.Бајић
У табели подаци за Федерацију БиХ нису тачни - као да су урачунати и подаци за Републику Српску. Званичан податак ФЗзС је да у 2017. години је рођено 19824 деце. И то се уклапа на процењени број становник од 2,2 милиона. Податак за Републику Српску за 2010. исто није тачан. Те године је рођено 10147 деце.
evrosketik
Da bi ljudi bili svesni problema mora se sve svesti na lični plan. Penzija treba da se umanji za 30% onima čije ni jedno dete ne uplaćuje u penzioni fond, a za 20% onima čije samo jedno dete uplaćuje u penzioni fond. Onim penzionerima koji imaju troje dece koji uplaćuju u penzioni fond, treba povećati penziju za 10%. Tako bi ljudi shvatili da ukoliko žele da imaju pristojnu starost moraju da odgoje i školuju najmanje dvoje dece i da ih ubede da se ne iseljavaju u inostranstvo.
Stefan
Ovo je prioritet nad prioritetima, sve ce proci i doci ce opet neka bolja vremena, ali da li ce nas biti :/ Za koga radimo, za koga gradimo? :/

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља