петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:00
СТАНОВНИШТВО НА ПРОСТОРУ БИВШЕ СФРЈ – 27 ГОДИНА ПОСЛЕ

Проблем статистичких података

Процене становништва се најчешће изводе на основу података о рађању и умирању и статистике из последњег пописа, али не укључују емиграцију
Аутор: K. Ђ.субота, 14.07.2018. у 22:00
(Фо­тодокументација „Политике”)

Ниједна држава бивше СФРЈ у овом моменту нема егзактне податке о броју њених становника, нити о броју особа које су се иселиле из земље. Цифре које се налазе у нашим графиконима и на картама представљају само процене републичких завода за статистику, до којих смо дошли тако што смо лично контактирали са свим статистичким заводима – од Вардара па до Триглава и користили њихове званичне податке о процењеном броју становништва на дан 31. 12. 2017. године.

Следећи проблем приликом интерпретације података, објашњавају др Александар Кнежевић, доцент на Одсеку за демографију Географског факултета у Београду, и др Владимир Никитовић, виши научни саветник Института друштвених наука, представља чињеница да је од 2002. године дошло до методолошких промена у начину спровођењу пописа становништва. Наиме, приликом пописа 1991. године пописано је и становништво у земљи, али и оно које се тада налазило на „привременом раду” у иностранству. Једанаест година касније, због међународних препорука Уједињених нација, пописна статистика није укључила гастарбајтере.

Када се говори о проценама становништва, треба истаћи да се оне најчешће изводе на основу података виталне статистике о рађању и умирању и података из последњег пописа становништва. Међутим, ове процене не укључују емиграцију јер скоро ниједна земља у региону бивше СФРЈ нема прецизне податке о томе колико се људи из ње исељава.

Због тога, примера ради, председница Хрватске наводи да у земљи живи испод четири милиона становника, иако државна статистика процењује да се ради о 4.125.700 особа.

Управо због миграција становништва Републички завод за становништво процењује да је 31. 12. 2017. године у Србији живело 7.020.859 особа, а процене Института друштвених наука говоре да у нашој земљи тренутно живи 6.832.010 особа. Специфичност пописа у Србији је и његова учестала политизација, пре свега у вези с етничком структуром становништва јер су Албанци дисциплиновано бојкотовали попис 1991. године, због чега је Савезни завод за статистику приликом пописа становништва 1991. године изнео процену броја Албанаца на Косову, а 2002. и 2011. године није ни спроведен попис на простору КиМ.

Када су у питању подаци виталне статистике (рађање, умирање, брачност) за Косово и Метохију, они у Републичком заводу за статистику постоје закључно са 1997. годином. Притом треба с резервом узети све податке из деведесетих година због присутне подрегистрације и сумње у недовољан обухват албанског становништва.

Бројке које се налазе у нашем графикону, који слика стање на дан 31. 12. 2017. године, представљају процене становништва од стране Агенције за статистику Косова.

Македонија је једина земља у Европи у којој попис становништва није спроведен последњих 16 година – процене броја становника које се налазе у нашем графикону преузели смо од стране Државног завода за статистику ове земље.

Босна и Херцеговина је спровела попис становништва 2013. године, али ове податке треба узети с одређеном резервом јер су неки пописивачи евидентирали и особе које су се налазиле дуже од годину дана у иностранству, што је супротно међународним препорукама. Демографи сматрају да од процењеног броја становништва који износи 3.454.210 треба одузети најмање 300.000 особа.


Коментари0
a71b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља