уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Библија – обична књига или шифрована порука Божија

Свето писмо данас се чита и тумачи и у Африци и у феминистичким круговима, само је један од детаља који нам открива недавно објављени „Лексикон библијске егзегезе” Родољуба Кубата и Предрага Драгутиновића с Богословског факултета
Аутор: Јелена Чалијасубота, 14.07.2018. у 22:00
Про­фе­сор Пре­драг Дра­гу­ти­но­вић (Фото лична архива)

Читамо је вековима уназад, тумачимо из нових углова, из ње црпимо своју веру, али и сујеверје, бранимо је и – нападамо. Библија је света књига хришћана, с огромним кругом читалаца, од оних који јој прилазе с пијететом до оних који је отворено нападају. Уткала се прва штампана књига на свету, очекивано, у небројене расправе теолога, али је оставила снажан печат и у књижевности, музици, ликовној и филмској уметности, историји, филозофији...

Да „путовање” кроз Библију, њену историју, тумачења приближе студентима, научној, али и широј јавности, недавно је у издању Библијског института Православног богословског факултета и „Службеног гласника” објављен „Лексикон библијске егзегезе”. Приређивачи „Лексикона”, професори с Православног богословског факултета Родољуб Кубат и Предраг Драгутиновић, у првим освртима својих колега, не само с Богословског, већ и с других факултета, побрали су све похвале. С више од 300 одредница и 104 аутора који су учествовали у његовој изради, рецензенти „Лексикон” називају првим таквим делом у српској библистици.

(Фото Д. Јевремовић)

 

У разговору за „Политику”, професор Предраг Драгутиновић објашњава да је циљ „Лексикона” да пружи поуздану и пријемчиву информацију о настанку и природи библијских текстова, њиховом тумачењу у прошлости, улози Библије у Цркви и култури, приступима и методама тумачења Библије.

– Савремени приступи такође су нашли своје место: на пример, постколонијална херменеутика нам отвара видике за специфично разумевање библијске поруке у Африци које израста из животних околности тог поднебља. Такође, феминистичка херменеутика показује како је Библија укључена у дебате везане за феминистички покрет – објашњава професор Драгутиновић.

Библија је једна од оних књига које кроз различите епохе задржавају своју свевременост, чини се да јој никада не мањка ни савремености коју јој њени читаоци и тумачи увек изнова додељују, препознајући себе у њој или тумачећи модерне појаве упркос њој.

– Ново време донело је и нове позиције. Тумачење Библије више није резервисано само за Цркву и теологију. У 21. веку она и даље инспирише ствараоце из разних области, без обзира на то да ли је они примају позитивно и с поверењем или желе да је оспоре или чак да јој се подсмевају. За наше доба карактеристично је да се тежиште ставља на слободног појединца, који пита, критичан је, жели да учествује – истиче Драгутиновић.

Приређивачи „Лексикона” навели су да њихово дело има „православну арому”, али да су у њему широко заступљене и друге хришћанске цркве, али и ванхришћанска тумачења и читања Светог писма.

– Постоје они који мисле да ће сачувати „сакралност” Библије тако што ће је читати као молитву, као свети, недодирљив и магичан текст. Библију треба третирати као реликвију, сматрају они. С друге стране, постоје они који мисле да је Библија шифрована порука Божија, коју стално треба да дешифрујемо да бисмо тако проникли у неке тајне скривене голом оку. Библија је у ствари шифрована апокалипса, сматрају они. Таквих појава има у свим хришћанским конфесијама. Многи, пак, мисле да је Библија обична књига, као и свака друга, и како за чији укус, може бити занимљива за читање или не. По мени, адекватан приступ библијским текстовима је тражење односа с њиховом поруком. Докле год у Библији тражимо надахнуће да водимо свој живот на одређени начин, да сагледавамо смрт на одређени начин, да заузимамо став љубави према другом човеку и свету, ми смо линији онога што ти текстови желе да нам поруче – истиче Драгутиновић.

Када се полемише о Библији у широј јавности, тема расправе је неретко Стари завет: ако неко жели да „дискредитује” хришћанство, по правилу ће цитирати баш ове делове Светог писма, али и саме вернике често збуњује „старозаветни” Бог, који им се чини као осветољубив, неправедан, да не кажемо модерним речником, дискриминаторан.

– Извесна одбојност према старозаветним сведочанствима постојала је у Цркви од најранијих времена. Наведене карактеристике Бога Старог завета збуњивале су многе и било је покушаја да се хришћански канон сведе само на Нови завет. Таквих покушаја било је и има их и у савремено доба. Међутим, када погледате у светоотачко наслеђе, видећете да је Стари завет тумачен подједнако као и Нови, ако не и више. То говори о томе да су највећи оци и учитељи Цркве, уместо да одбаце Стари завет, покушавали да га протумаче – објашњава Драгутиновић.

Он истиче да је за аутентично хришћанство очување континуитета са Старим заветом од суштинског значаја.

– Бог који је створио небо и земљу и водио свој избрани народ по беспућима историје исти је Бог који је Отац Исуса Христа и који се у своме Сину открио као Бог бескомпромисне љубави. Библија није морални приручник, нити књига о моралу, да бисмо старозаветне (па и новозаветне!) текстове процењивали на основу наших мерила шта је морално, а шта не. Многи антропоморфизми у Библији су покушај да се опише однос који изабрани народ Израиљ има, нема, губи, жели да има са својим Богом. Снага Библије је у томе што она не романтизује егзистенцију, не сањари изнад „злог и палог” света, већ говори из срца тог и таквог света, једног света у коме је сам Исус Христос разапет на крст – истиче Драгутиновић.


Коментари24
3514c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

PionirBio
Komentar je bio upućen gospodinu Trajkoviću. Hvala vam.
Миле
Браво за српске библисте! Лексикон је светски подухват!
PionirBio
Drago mi je da mogu opet da pročitam tvoj komentar iako te u početku nisam gotivio,neznam zašto kad razmislim. Kao da te jedno vreme nije bilo...Samo ovaj komentar na tvoje vidjenje, Ti stvarno veruješ da bi živi bog dozvolio da se njegova reč iskrivĺjuje i falsifikuje vremenom? To su samo izgovori da opravdamo grehe kojih smo svesni a neželimo da priznamo. sry za gramatičke greške ako ih ima. Pozdrav
Милован Рафаиловић
Зашто су људи у неким земљама религиознији а у неким нису. Деца се индоктринирају док су још деца. У природи ствари је да деца верују старијима јер их они штите од опасности у животу. Кад одрасту, деца имају оформирано мишљење које задржавају до краја живота. Сви ми желимо вечити живот који нам религија обећава. То је оно што нам религија обећава. Ислам некима обећава 72 невине девице ако дају живот за веру.
Драган Павловић
Gospodjo Ljiljana, ako vi niste razumeli sta je gospodin Rafajlovic napisao, a to sto on pise je sasvim jednostavno i tacno, kako onda da vam ja objasnim zasto je to tacno - kad ce objasnjenje biti komplikovanije od njegovog komentara?
Препоручујем 9
Ljiljana
Da li je moguće da neko napiše ovako neuk komentar, pun opštih mesta, i "promaši temu"?
Препоручујем 14
nikola andric
Mitra, koliko je truda i para ulozeno oko dokaza za egzistenciju (postojanja) Higs delica. Svaki fizicar zna sta ''Higs delic'' znaci za fiziku. Ali da on nije nadjen fizika bi drukcije izgledala. To je kao pripisivanje osobina ne postojecem objektu. Takozvana ''prazna imena'' koja nemaju ''nisioca''. Cim Vi dokazete postojanje odnosno egzistenciju Boga vasi argumenti ce biti smisleni.
Srba, Velika Britanija
Za mene je entropija (treci zakon termodinamike) naucni dokaz (iako mi dokaz nije potreban) da Bog postoji. Entropija gura Vaseljenu uvek i jedino nizbrdo (slozeniji sistemi MORAJU da se raspadnu na manje slozene), Bog kreator gura Vaseljenu 'uzbrdo'. Slozeni sistemi imaju tendenciju da se raspadnu na manje slozene 'sami od sebe' ali je nemoguce da se manje slozeni sistemi udruze u slozeniji sistem 'sami od sebe'. Entropija to ne dozvoljava. Hristos je Bog i Spas.
Препоручујем 0
Nenad
Zasto bi morali da dokazujemo boziju egzistenciju? To je stvar vere, zato i jeste religija. Niko tebe ne tera da verujes. Ne mozes da svodis religiju, ili teologiju, na prirodne nauke jer to nisu. Vera nile pociva na principima nauke da ona mkra da se pokazuje. Ljudi mesaju babe i zabe.
Препоручујем 6

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља