уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

Не исплати се свака инвестиција

У индустријама, које у јавности важе за јаке и просперитне, као што су дуванска, производња пића или фармацеутска, ефикасност инвестирања је мала
Аутор: Јована Рабреновићсубота, 14.07.2018. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Да су нам веће инвестиције, где би нам био крај. Ову реченици небројено пута смо чули што од политичара што од стручњака. Нема јој се шта замерити јер је директна веза између њих и раста бруто домаћег производа (БДП) евидентна. Међутим, стварност показује да инвестиције не морају увек да дају допринос расту привредне активности, а то је показала и анализа билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), коју је урадила Светлана Јелић.

Ово истраживање за период 2011–2016. годину показује да је ефикасност инвестиција у нашу прерађивачку индустрију слаба и да јој маргинални коефицијент ефикасности инвестиција износи само 0,11 одсто годишње. Преведено то значи да се власнику капитала од инвестиције од једног динара вратило само 11 пара.

Посебно је интересантно што је у индустријама, које у јавности важе за јаке и просперитне, као што су дуванска, производња пића или фармацеутска, ефикасност инвестирања мала. Односно, инвестиције власнику капитала не да не повећавају бруто додату вредност, већ праве и губитак.

Овај губитак треба само условно схватити јер рачуноводствено повећање или смањење бруто додате вредност није иидентично нето добитку или губитку. Тако уложени динар у дуванској индустрији инвеститору прави губитак од 32 паре годишње, у производњи пића 19 пара, у производњи текстила 28 пара, у производњи коже и предмета од коже 26 пара, код производње основних метала тај губитак је 36 пара, код производње неметалних минерала 29 пара, у производњи рачунара  губитак је 18 пара.

За слабу ефикасност инвестиција по гранама постоји и објашњење. За дуванску индустрију то је што су ови производи, због пореске политике, из године у годину све скупљи, што им смањује тражњу. Слабија тражња последњих година је несумњиво утицала и на пад потрошње пића. Познато је и да произвођачима основних текстилних тканина, као ни кожарима, не иде добро, док је колегама из бранше који производе готове одевне производе боље, јер је у њиховом случају поврат инвестиција 47 пара годишње на уложени динар.

За низак поврат инвестиција у производњи основних метала објашњење је да је грађевинарство било у стагнацији, јер се у овом случају ради о инпутима за ту индустрију, док је за производњу неметалних минерала објашњење то што је у поменутом периоду амерички инвеститор отишао из „Железаре Смедерево”. Сад се ситуација вероватно променила набоље. У производњи рачунара слаб је поврат инвестиција јер се ради о хардверу, значи о опреми чија је производња код нас мала, док је код софтвера ситуација сасвим другачија.

– Посебан изазов за креаторе економске политике представљају делатности у којима ефикасност инвестиција бележи негативан предзнак, односно где се уложена средства не враћају кроз прираштај додате вредности, већ, напротив, утичу на њено умањење. То су: производња рачунара, текстилна, фармацеутска, дуванска, кожарска и металска индустрија. Потенцијални фактори који су утицали на умањење ефикасности инвестиција у овим делатностима су: транзиционе промене, велика финансијска криза 2009. године и, у крајњој линији, погрешне одлуке, промашене инвестиције и нерационално трошење изван економских критеријума и стварних потреба – наводи Јелић.

Посебан изазов представља што је прехрамбена индустрија при дну листе по ефикасности инвестирања, коефицијент је 0,02, што значи да се на уложени динар враћају тек две паре годишње, а она има велико учешће у прерађивачкој индустрији од 21,8 одсто. Такође је интересантно да фармацеутска индустрија има веома ниску ефикасност инвестирања од такође свега две паре на уложени динара.

Светлана Јелић наводи да је фармацеутска индустрија у процесу транзиције изгубила своје место у међународној подели рада и њено поновно покретање захтева изузетне напоре. С друге стране, производња хемикалија и хемијских производа значајно је унапредила ефикасност инвестирања и код њих је поврат 47 пара на уложени динар.

Аутомобилска индустрија је, као резултат „Фијатовог” улагања у посткризном периоду, унапредила инвестициону ефикасност и код њих је поврат инвестиција 19 пара на уложени динар.

 

Производни ефекти уложеног капитала највећи су: у областима поправка и монтажа машина и опреме, остале прерађивачке делатности и производња металних производа и креће се од 40 до 53 паре на уложени динар.


Коментари11
ad1cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
У капиталистичком свету пословни свет се бави различитим пословима и улаже у различите послове. Не може сваки посао да доноси екстра профит. Замислимо када би пословни људи масовно почели да улажу у послове који су неком донели екстра профит. За час би била хиперпродукција и сви би заједно пропали. Зато се улаже у различите послове, а што је најважније у сваком послу јесте да нема губитка, наравно што већа зарада то је за власнике капитала боље, али то се не може постићи увек.Зато и влада огорчена борба конкуренције. У неким областима важе Дарвинови закони борбе за опстанак у природи. Како у природи јачи гутају слабије тако и у економији јачи узрокују банкроте слабијих.
Леон Давидович
@ Миливоје Радаковић Екстрапрофит је посебна зарада, односно вишак зараде који се оствати изнад просечног профита.
Препоручујем 2
Миливоје Радаковић
По чему се "екстра профит" разликује од обичног профита, Лафе? Умете ли да објасните?
Препоручујем 2
Ivan
Mаргинални коефицијент ефикасности инвестиција износи само 0,11 одсто годишње.... - Преведено то значи да се власнику капитала од инвестиције од једног динара вратило само 11 пара. Ово би било изузетно добро да је и логично. Није добрар закључак. Односно лоше изведена аналогија. Од уложеног једног динара враћа му се о,о1 пара. Што је нормална ствар дестимулативно и неодрживо.
gile
Ne znam sta ovde uspeva ,osim stranih firmi koje minimalno placaju radnike. A za mene ovi sto invetiraju (mislim na ljude iz nase zemlje),oni su zrtve propagande o nekim "malim i srednjim preduzecima". Po meni je to vazilo za neke zemlje koje su se medju prvima uhvatile u kostac sa kapitalizmom. Sada je prosao voz.
Борис
Шта је Леон погријешио?
Леон Давидович
To je ako se gleda da je svrha svih investicija samo profit i ništa više. Zato je socijalistička privreda za nerazvijene zemlje bila prednost. Nije se za svako preduzeće morao gledati samo profit već opšti društveni interes, a to je na primer zapošljavanje radne snage, što je direktno utucalo na opstanak stanovništva na nekom prostoru itd. Zato se zemlje u tranziciji gde je svrha svih aktivnosti ko će više novca da pokupi, ne snalaze u ekonomiji i propadaju, ejonomski, demografski, moralno.
Зоран Маторац
А шта је правилна идеја и размишљање, господине Хајек?
Препоручујем 0
F. Hajek
Koliko pogrešnih ideja i razmišljanja u jednom komentaru...
Препоручујем 14

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља