уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:55
ИНТЕРВЈУ: РАУЛ ФОРНЕ-БЕТАНКУР, филозоф

Знање треба да дотакне човеково срце

Становиште је филозофије Латинске Америке да се знање не усваја само рационалним делом ума, већ и ентузијазмом, буђењем наде
Аутор: Марина Вулићевићсубота, 14.07.2018. у 22:00
(Фото Ј. Спасојевић)

Раул Форне-Бетанкур (1946) кубански је филозоф познат по студијама из области културе, посебно по залагањима за интеркултурални дијалог у оквиру латиноамеричке филозофије. Ових дана био је гост Друштва хиспаниста Србије у Београду, као и Специјалног издања Међународне летње школе Латиноамеричких студија. Раул Форне-Бетанкур отишао је са Кубе после револуције, филозофију је студирао у Шпанији, на Универзитету у Саламанки.

Од 1972. године живи у Немачкој где је био руководилац латиноамеричког одсека на католичком институту града Ахена. Предавао је на универзитетима у Ахену и Бремену, као и у Мексику и Бразилу. Као мислилац припада усмерењу филозофије ослобођења, религије ослобођења, као и интеркултурној филозофији Латинске Америке.

На Форне-Бетанкура утицали су Маркс, Сартр, Хосе Марти, Емануел Левинас.

Будући да ваша филозофија почива на појму интеркултуралности, да ли је тиме више повезана са стварношћу, са животом?

Интеркултурална филозофија заснива се на идеји филозофије која је настала зарад света. Није филозофија нешто што постоји само за мислиоце, изван живота, већ је превасходно запитана за светове и услове у којима људи живе.

Да ли се такав начин мишљења односи и на питање односа, личности која је увек у односу са другим, у релацији са језиком и традицијом из које потиче?

То је добро запажање. Човек без обзира на то одакле потиче, чим се роди постаје наследник. Наслеђује језик и културу, као и родитеље – метафорички речено, а то наследство односи се и на сећање, памћење, хумане вредности које доласком на свет присваја. Део те заоставштине, поред језика и културе, јесте и веза са другим људима. Моје је мишљење да Запад, нарочито централна Европа, претерује са том индивидуалном аутономијом. Састојимо се од веза са другима и наша аутономија увек је подељена са њима. У том смислу интеркултурална филозофија предлаже термин коаутономије, коинтеркултуралности, као припадност личности одређеној заједници.

То је један сегмент вишеструке европске кризе – сепаратизам. Ми имамо проблем Косова и Метохије, Каталонија је покушала да оствари самосталност у односу на Шпанију...

Када је реч о проблему Косова, мислим да га јаки политички интереси чине нешто другачијим. У случају Каталоније у Шпанији и Корзике у Француској, пред машинеријом глобализације која растура нације, ствара се анонимна структура моћи. Народ је приморан да реагује на то, не да би се затворио у себе, већ да би одржао свој идентитет. Ја то не бих назвао сепаратизмом, јер да би дошло до сепаратизма потребно је да постоји стварно јединство, да постоји унија. Пре бих то назвао потребом за стварном комуникацијом. Србија данас заузима позицију која омогућава боље услове за дијалог.

Они који, пак, који подстичу одвајање, у којој су они позицији?

У случају Каталоније, реч је о одвајању од државне структуре вертикалне моћи. Због тога није случајно да се сепаратистички покрети оснивају у земљама попут Шпаније и Француске, које су врло централистички настројене.

Да ли видите сличност између тих савремених околности са оним данима када је кубански национални херој Хосе Марти говорио о осамостаљењу Кубе од шпанског утицаја?

Да, реч је о ослобађању од империјалне моћи као неопходног услова да би се активно учествовало у друштву. Потреба за одвајањем јесте и начин учествовања у другим конфедерацијама различитости. Не знам да ли је умесно навести пример Југославије као модела федерације различитих народа.

Она је била успешна само до одређеног тренутка...

Али постојао је покушај остварења те федерације.

У вези са тим, неизбежна је тема сукоба, да би се један део државе одвојио, сукоби су незаобилазни?

Хосе Марти је говорио: „Не желимо рат”. До рата долази када се одбија дијалог. У случају Каталоније, покрети који су се до сада дешавали, били су врло мирни. Други модел је Гандијев модел ослобођења Индије пацифичким путем. Проблем настаје када они који заговарају хегемонију не поштују мирне протесте. Ви сте то осетили током НАТО бомбардовања.

Да ли би ваш пут, ваше мишљење, били исти да сте остали на Куби?

Да сам остао на Куби, можда бих више био националиста. Овако сам постао космополита.

На шта мислите када кажете да филозофију Латинске Америке треба одвојити од превеликог европског утицаја?

Због колонијализма и надмоћи европске политике, као и због латиноамеричких универзитета које су основали Европљани, европска култура наметнула се као надмоћна. Култура Латинске Америке заузела је дефанзивну позицију имитације. Чак и кроз филозофију наметана је мисао „бити као Европљани”. Деевропеизација се односи на независни развој и деловање у односу на такав европски утицај.

Филозофија Латинске Америке, да ли је то јединство различитости?

Дефинитивно је тај плуралитет присутан у филозофији Латинске Америке. Ту су филозофија ослобођења, интеркултурална филозофија, али оне имају заједнички елемент, који се јавља управо сада када се ствара аутономна филозофска мисао. Тај самостални развој значи повратак свету емоција. Становиште је филозофије Латинске Америке да се знање не усваја само рационалним делом ума, већ и ентузијазмом, буђењем наде. Метафорички речено – знање треба да дотакне и човеково срце.

Сматрате ли да је то потребно и Европи?

Управо је и у томе значај онога што у Србији ради Друштво хиспаниста, због тога што успоставља дијалог са мислиоцима Латинске Америке. Није ту реч само о димензији критичког мишљења, већ и о емоционалној димензији сусрета двају култура, о буђењу ентузијазма посебно код младих људи. Мислим да се криза дешава у срцу Европљанина, та празнина изазива кризу религије, кризу човекове душе. Та латиноамеричка теологија ослобођења дешава се унутар човека, али није поистовећена са његовим „ја”, већ је много шира и представља почетак отварања ка свему што заправо није то „ја”. Пре би се могло дефинисати као чвор најразличитијих веза и односа са светом.

У којој мери осећате потребу за активизмом у друштву?

И даље је на снази та Марксова мисао да филозоф треба да трансформише свет. Управо је интеркултурална филозофија настала ради света и за свет и, сходно томе, ми се спајамо са различитим друштвеним покретима. Најпре са социјалним радницима који су у контакту са најугроженијим слојевима: са женама које трпе насиље, наркоманима, мигрантима.

Која врста ослобођења је потребна свету?

Ментално ослобођење, слобода духа у односу на идоле у које су претворени различити производи. Стварање унутарњег простора у себи и слобода од замки медија и јавности. Резимирао бих то термином класичне филозофије – свету је потребно метафизичко ослобођење.


Коментари1
febcb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
''Namam reci...'' znaci nemam jasnu misao. Svaka jasna misao se lako moze izraziti. Upotreba metafora ukazuje na isti ''problem''. Sve religije su dogmatski sistemi znacenja. Svaki dijalog izmedju religija je bez smisla posto nijedna nece otstupiti od svojih dogmi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља