Истанбул – Испадање Немачке са светског првенства у Русији данима је предмет дебате на релацији Берлин–Анкара у којој се потежу и тешки аргументи као што су исламофобија, прогони „турских гастарбајтера”, који се наводно нису уклопили у тамошње друштво, (не)лојалност према земљи рођења. У тој летњој полемици се на удару нашла и канцеларка Ангела Меркел.

„Озил је крив за све. Он не воли Немачку”, чују се оптужбе у Берлину после краха фудбалске репрезентације на светском првенству. Полемика се данима распламсава, што потврђује да су у питању и политичке игре између појединих структура у две земље, у сваком случају много више од лоптања. Две земље већ дуже време не могу да нађу заједнички језик око борбе против тероризма и приближавања Анкаре ЕУ. У таквој ситуацији довољан је и бизаран повод да се распламсају страсти.

Све је заправо почело пре него што су немачки фудбалери отпутовали у Русији. Месуд Озил и његов колега Илкај Гундоган су се у Лондону у мају сликали са председником Тајипом Ердоганом док је био у посети Енглеској. То су у појединим политичким странкама у Немачкој доживели као политички изазов, поготово што је Берлин забранио турским политичарима да воде предизборну кампању у Немачкој, где живи и ради око три милиона радника турског порекла. То је наишло на оштре осуде у Анкари. У Немачкој су после фотографисања Озила с Ердоганом поставили питање: да ли је он лојалан немачкој репрезентацији, односно да ли страни радници уопште могу да се интегришу у немачко друштво?

Све време Озил, који је пре 29 година рођен у Немачкој, ћути као заливен. Његов колега Гундоган, који се сликао с Ердоганом покушава да објасни, али без много успеха: „Сликање с председником Ердоганом није било политички мотивисано”.

Ако је Турцима за утеху, случај није усамљен. Локални медији подсећају на изјаву француског фудбалера Карима Бенземе који је пореклом из Алжира: „Када погодим противничку мрежу, онда сам Француз. Али кад промашим, онда сам Арапин”.

У Немачкој ову „нелојалност” не могу да опросте Озилу, који је досад 90 пута носио дрес репрезентације и, како кажу фудбалски стручњаци, пресудно допринео освајању светског купа пре четири године у Бразилу. Како то иначе у животу бива, сваки успех се брзо и лако заборавља, поготово када кола крену низбрдо.

„У сенци ове олује је политичка контроверза која је почела оног часа када су се Озил и његов колега Гундоган фотографисали с Тајипом Ердоганом. То је одмах отворило дебату да ли млади фудбалер осећа лојалност према земљи у којој је рођен (Немачкој), или је лојалан само према земљи свог порекла (Турској)”, објашњава ову летњу олују озбиљни „Хуријет”.

Политичку реторику је заоштрила антиисламистичка и антимигрантска партија Алтернатива за Немачку, која сада покушава да случај „Озил” искористи да се обрачуна и с Ангелом Меркел и њеном погрешном досељеничком политиком. „Без Озила ми бисмо победили”, тврде у тој странци и канцеларку, после дебакла у Русији, за коју криве играча турског порекла, питају: „Госпођо, да ли сте сада задовољни?”

Један од лидера многољудне турске заједнице у Немачкој Џихан Синаноглу истиче да ова полемика која траје данима потврђује да је у тој земљи „пала на испиту политика интеграција и мултинационализма”.

Док увређени фудбалер ћути, његов отац Мустафа Озил поручује: „Када победи Немачка, онда кажемо победили смо заједно, а када репрезентација изгуби, онда кажемо крив је Месуд Озил.” „Да сам на месту свог сина ја бих рекао: Хвала, одлазим. Али то мора бити његова одлука”, каже Мустафа.

Велики фудбалер, који девет година успешно носи дрес немачке репрезентације, шокиран је, не зна шта после свега да каже, тврде његови пријатељи. Поготово што га нису узели у заштиту ни у Немачкој фудбалској федерацији, у којој су му колико до јуче певали оде. „Репрезентација би можда играла боље без Озила”, кажу у тој спортској организацији. У срамну кампању се укључио и бивши репрезентативац Лотар Матеус. Он се после девет година сетио да „Месуд Озил одаје утисак играча који као да није део немачке репрезентације”. Пре тог му је аплаудирао, као и огромна већина Немаца, који сада не могу спортски да поднесу пораз, па кривца измишљају у играчу турског порекла.