понедељак, 15.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:40

Од Софије 1963. до Београда 2018.

Граматичка комисија Међународног славистичког комитета се од свог оснивања стално бави актуелним теоријско-методолошким питањима граматичких описа
Аутор: Академик Предраг Пипернедеља, 15.07.2018. у 21:31
У Софији је 1963. године оснивана Граматичка комисија (Фотодокументација „Политике”)

Једна од најстаријих комисија Међународног славистичког комитета (МСК) јесте Комисија за проучавање граматичке структуре словенских језика (краће: Граматичка комисија) која је основана осам година после Београдског међународног славистичког састанка (одржаног од 15. до 21. септембра 1955. године) у Софији 1963. године, у време одржавања V Међународног славистичког конгреса. За њеног првог председника изабран је Бохуслав Хавранек, на чију је иницијативу и била основана, један од најистакнутијих представника прашке лингвистичке школе.

Чланови Граматичке комисије МСК  (ГК МСК) били су, од њених почетака до данас, граматичари из словенских и несловенских земаља, представници различитих научних школа и средина. Разлике у теоријско-методолошким полазним позицијама чланова ГК МСК по правилу су имале подстицајан и плодан ефекат на дискусије вођене у оквиру њеног рада, који је протицао без наглих концепцијских заокрета. Ако би се издвајале етапе у историјату ГК МСК, онда би се могло рећи да је до извесних поступних етапних разлика у тематском конципирању седница ове комисије долазило приближно истовремено са променама председника ГК МСК, али је концепцијски континуитет у главним цртама био очуван.

Када се Бохуслав Хавранек повукао са чела ГК МСК, за председника је 1972. године био изабран Станислав Урбањчик, oд 1991. Станислав Каролак, од 2003. Јармила Паневова, од 2009. потписник ових редова, а од 2013. Маћеј Гроховски.

На научним седницама стално су била актуелна теоријско-методолошка питања граматичких описа, која су се смењивала приближно оном динамиком којом су се она смењивала током последњих пет деценија лингвистичке и славистичке историје у целини. Поред тога, доста пажње било је посвећено граматичким категоријама у појединим словенским језицима, или у њиховом конфронтативном поређењу, или посматраним на типолошком плану, као и анализи концепција теоријских, описних и нормативних граматика словенских језика. Проблемска област која најдуже и најинтензивније привлачи пажњу чланова ГК МСК  јесу узајамни односи и условљености између граматике и лексике као и експланаторне могућности актуелних граматичких теорија.

Разрада теоријских и методолошких принципа израде академијских описних и нормативних граматика појединих словенских језика започета је крајем шездесетих и почетком седамдесетих година ХХ века и једна је од главних проблемских области рада ГК МСК у том периоду. Резултати дискусије објављени су у посебним публикацијама.

Питања узајaмних односа између граматике и лексике у словенским језицима су од деведесетих година основна предметна област у раду ГК МСК, а у оквирима те доста широке области на седницама су поједина питања разматрана у светлу различитих теоријских модела које развијају и примењују поједини чланови ГК МСК. Саопштења посвећена таквим проблемима и дискусија о њима на седницама показала су да су, независно од мањих или већих разлика између појединих модела, решења до којих се у оквиру њих долази по правилу применљива у истраживањима која имају друкчије теоријско-методолошке оквире. Показало се такође да у истраживањима чији се резултати износе на седницама ГК МСК све већи значај имају електронски језички корпуси, посебно у конфронтативним и типолошким истраживањима.

Седнице ГК МСК увек се одликују богатом дискусијом, која је делимично сачувана у неким записницима и у неким зборницима објављених реферата.

Број и састав чланова ГК МСК се мењао. Чланови ГК МСК били су, поред других, Рената Гжегорчикова, Франтишек Данеш, Милка Ивић, Станислав Каролак, Иван Леков, Јозеф Мистрик, Кристина Писаркова, Рудолф Ружичка, Јоже Топоришич, Станислав Урбањчик, Франческа Фичи, Бохуслав Хавранек, Карел Хаусенблас, Здењек Хлавса, Наталија Шведова.

Поред чланова ГК МСК, на седницама су понекад учествовали као гости или као експерти и поједини граматичари који нису чланови ГК МСК. Као активни гости и експерти у раду комисије су учествовали, поред осталих, Јарослав Бауер, Хелена Бјеличова-Кржишкова, Анджеј Богуславски, Татјана В. Булигина, Ана Вјежбицка, Волфганг Гладров, Петер Карлик, Виталије И. Кодухов, Јежи Курилович,  Лили Лашкова, Владимир В. Лопатин, Арто Мустајоки, Јан Оравец, Бреда Погорелец,  Милорад Радовановић, Михаило Стевановић, Казимјеж Фелешко...

Велики допринос раду ГК МСК дала је Милка Ивић, академик, која је за члана ГК МСК изабрана 1963. године на предлог Романа Јакобсона. Када је Милка Ивић 1983. године одлучила да се повуче из ГК МСК на њен предлог је за члана изабран потписник ових редова. Дугогодишњи представник српске лингвистике у ГК МСК је проф. Љубомир Поповић, а од 2013. године члан ГК МСК је и проф. Људмила Поповић. Садашњи чланови су међу водећим граматичарима у словенском свету, нпр. Јуриј Д. Апресјан (Русија), Адријан Барентсен (Холандија), Розана Бенакјо (Италија), Игор М. Богуславски (Русија – Шпанија), Маћеј Гроховски (Пољска), Магдалена Дањелевич (Пољска), Андреја Желе (Словенија), Гревил Корбет (Велика Британија), Љубомир Краљчaк (Словачка), Иван Куцаров (Бугарска), Ингрид Мајер (Шведска), Руселина Ницолова (Бугарска), Мотоки Номаћи (Јапан), Борис Ј. Норман (Белорусија), Jелена В. Падучева (Русија), Јармила Паневова (Чешка), Елена Петроска (Македонија), Каролина Скварска (Чешка), Хану Томола (Финска), Зузана Тополињска (Македонија), Виктор А. Фридман (САД), Герд Хенчл (Немачка), Виктор С. Храковски (Русија), Хелмут Шалер (Немачка) и др.

Граматичка комисија МСК одржава седнице сваке друге године, а некад и чешће. У време научне седнице ГК МСК одржава се и организациона седница. Организационе седнице ГК МСК одржавају се и у време сваког међународног славистичког конгреса као што ће то бити и за време 16. Међународног славистичког конгреса у Београду (20–27. август 2018).

У Србији су до сада одржане три седнице ГК МСК: у Београду (1974), Новом Саду (2005) те у Новом Саду и Београду (2010), а реферати с тих скупова су објављени у Зборнику Матице српске за славистику, односно у посебном научном зборнику.

Реферате са седница који нису објављени у посебном зборнику или у засебној свесци неког славистичког часописа (Studia Gramatyczne, Slavica Slovaca, Зборник Матице српске за славистикуZeitschrift für Slawistik) њихови аутори су појединачно објављивали у различитим славистичким часописима.

Нови облик представљања рада ГК МСК научној јавности и подстицаја на сарадњу представља веб-сајт који се сада налази на интернет адреси http://www.slu.cas.cz/6-kgssj-4p.html.

Граматичка комисија МСК остварује плодну сарадњу са многим академијама наука и катедрама за славистику, односно са катедрама за словенску филологију многих универзитета и института и са сродним установама. Све научне седнице ГК МСК организоване су и одржане захваљујући предусретљивости неке од тих институција.

*Катедра за славистику

Филолошког факултета у Београду


Коментари0
9d0a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља