субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:29

Муртићеве слике на тршћанском сунцу

До 31. јула, у мањем простору галерије „Торбандена”, изложено је око петнаестак Муртићевих дела, која потичу из приватних колекција италијанских власника
Аутор: Биљана Лијескићнедеља, 15.07.2018. у 22:00
Едо Муртић, „Плаво зелено на белој позадини“, 1962.
Едо Муртић, „Дубровник“, 1967.

Специјално за Политику
Трст – Дела значајних уметника некадашње Југославије билa су својевремено веома цењена у иностранству, што се може потврдити ових дана у Италији, у необавезној шетњи Трстом. Из излога приватне галерије „Торбандена”, с традицијом дугом 50 година, смештене близу места познатог као Piazza della Borsa, пролазнике позивају слике Еде Муртића (1921–2005), великог хрватског сликара, познатог по славним професорима, партизанској прошлости, левичарским опредељењима, али пре свега по значајном и обимном опусу и по инспирисаношћу делима славног Џексона Полока. Едо Муртић је био познат и по неслагању са Туђманом, али и по томе што је имао много пријатеља на свим меридијанима.

Све до 31. јула, у мањем простору галерије „Торбандена”, изложено је око петнаестак Муртићевих дела, која потичу из приватних колекција италијанских власника, и нашем оку, на домаћем терену, из тог разлога нису ни могла бити доступна. Галеристи су истакли да на овај начин, цитирамо их: „одајемо признање великом уметнику и породичном пријатељу са прегледом изложених радова, укључујући оне на платну и папиру, који су настали крајем педесетих, па све до до средине шездесетих година. Едо Муртић је икона у својој земљи и одлична референца за све демократске интелектуалце. Велики пацифист“.

Оно што одмах заокупи пажњу посетилаца јесте свакако уље на платну „Дубровник” из 1967. и „Зелено плаво на белој позадини” из 1962, а реч је о раду који је био изложен исте године на Квадријеналу уметности у Риму.

Едо Муртић је Академију уписао у Загребу 1939, пред рат, у класи Љубе Бабића и Крсте Хегедушића, провео је неко време у Београду у атељеу Петра Добровића, а у Загреб се вратио 1941. године. Две године касније придружио се партизанима не завршивши студије. Из тог ратног периода најимпресивнија је графичка мапа „Јама” коју је урадио на стихове Ивана Горана Ковачића. Бавио се позоришном сценографијом, стварао у јавним просторима мурале и мозаике (циклус за Загребачку банку).

Код нас се Муртићева дела налазе у Збирци Рајка Мамузића у Новом Саду, а Музеј савремене уметности у Београду има укупно девет његових остварења

Путовао је и инспирисао се у Француској и Италији, а преломни тренутак у његовој каријери био је одлазак у Америку 1951. и сусрет са сликарством Џексона Полока, што га је учинило опредељеним за апстрактан израз у уметности. Циклус Еде Муртића „Доживљај Америке“ 1953. многи су означили револуционарним, јер је у Југославији тада мало ко сликао на тај начин. Остварио је око 150 самосталних и 300 колективних изложби у домовини и свету. Први пут је излагао на Венецијанском бијеналу 1958. са својим професором Крстом Хегедушићем, а потом још два пута са осталим ауторима.

Код нас се Муртићева дела налазе у Збирци Рајка Мамузића у Новом Саду, а Музеј савремене уметности у Београду има укупно девет његових остварења из периода од 1953 до 1974. године. Једна од ових слика налази се у сталној поставци МСУ под називом „Плава на смеђем” из 1960. С обзиром на то да су нам два најважнија музеја у Србији била затворена деценију и деценију и по, за младе који долазе није лоше поменути неколико речи о животу и делу Еде Муртића, као и чињеницу да је и даље поштован у свету.


Коментари2
58c12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Kompliment Politici na doslednom praćenju naše um. scene koja je prognana na margine društva iako pomenuti autor predstavlja etabliranog umetnika svetskog renomea ali nedovoljno poznatog domaćoj publici.
Tamara
Vi se izgleda razumete u sve oblasti naseg drustveno, socijalnog i kulturnog zivota. Ostajte verni Politici ali ne morate bas sve da komentarisete. Pustite mslo i druge
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља