петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:45

Турска умирује НАТО савезнике

Демантујући тврдње да се Турска удаљава од западног савеза Чавушоглу истиче да је његова земља стратешки још увек везана за одбрамбени систем Алијансе, упркос повременим варницама
Аутор: Војислав Лалићнедеља, 15.07.2018. у 21:51
Ердоган са најближим сарадницима молитвом обележио двогодишњицу покушаја пуча (Фото: Бета/АП)

Истанбул – Анкара настоји да отклони „забринутост” НАТО савезника који су узнемирени због турске куповине руских ракетних система С-400. На западу многи тај потез доживљавају и као први корак ка окретању леђа Алијанси, поготово после приметног зближавања председника Владимира Путина и Тајипа Ердогана.

„Не, Турска не иде било где из НАТО-а. Турска је НАТО савезник, део Европе и члан више европских институција. Анкара покушава да постане члан ЕУ већ шездесет година”, изјавио је министарс пољних послова Мевлут Чавушоглу на последњем састанку Алијансе у Бриселу на коме су изнова могле да се чују критике због тог потеза турске владе.

Демантујући тврдње да се Турска удаљава од војног савеза, министар признаје: „Моја земља није у позицији да тражи алтернативу у спољној политици”. Турска је члан НАТО-а од 1952. године и стратешки је још увек нераскидиво везана за одбрамбени систем Алијансе, упркос повременим варницама на релацији Анкара–Вашингтон–Брисел (НАТО команда).

Турска је спремна да више допринесе НАТО-у, али истовремено очекује још више од Алијансе, поготово што се на југоисточним границама суочава са војним изазовима, пре свега из Сирије. У декларацији која је је усвојена на самиту у Бриселу је истакнуто, како преносе медији у Истанбулу, да ће Алијанса предузети додатне мере према Сирији како како би Турска могла да одговори на повећане изазове што ће истовремено допринети и безбедности на југоисточном крилу НАТО-а.

Крајем прошле године Анкара је склопила са Москвом уговор о куповини ракетних система С-400. Многи су то исхитрено доживели као да је Тајип Ердоган почео да се удаљава од НАТО-а и да се полако, преко Москве, приклања Шангајској организацији за сарадњу у којој су, поред Русије и Кине, још неколико водећих азијских земаља. Поготово што је Турска прва земља Алијансе која је купила ракетне системе С-400.

У Анкари кажу да савезници више не треба да доводе у питање тај посао вредан 2,5 милијарде долара са Москвом. „Први ракетни системи С-400 треба да стигну крајем 2019. године”, тврди Чавушоглу. Он објашњава да је Турска заправо била приморана да склопи тај посао са Москвом, јер НАТО антибалистички системи могу да „покрију” само 30 одсто турског ваздушног простора. „Ми нисмо могли да обезбедимо ове системе од савезника (ракете „патриот”) и Русија нам је дала најбољу понуду како би могли да заштитимо свој ваздушни простор који сваког часа може да се нађе на удару”, тврди он.

На западу и даље не желе да се помире са том одлуком председника Ердогана и тврде да те ракете не могу да се уклопе у одбрамбени систем Алијансе. Многи се надају да ће они одустати од тог посла, иако је већ уплаћен један износ уговорне суме и добијен кредит од Москве.

Група сенатора у америчком Конгресу врши притисак на председника Доналда Трампа да искључи Турску из производње и куповине модерних авиона Ф-35. Повод за то је набавка ракета С-400, („које ће обарати америчке бомбардере”) као и масовни прогони грађана после покушаја пуча у Турској где се у затвору нашао и један свештеник који има америчко држављанство.

„Уколико се тај предлог усвоји у Конгресу, то не би могло да остане без нашег одговора”, упозоравају званичници у Анкари. Шта би то практично могло да значи није саопштено. Медији блиски владајућим структурама тврде да ће Анкара, уколико буде искључена из производње и куповине америчких авиона, решење потражити и наћи у Москви и набавити у свету „најопасније”руске бомбардере СУ-57. Верује се да тај предлог сенатора неће проћи јер би војна индустрија САД изгубила огроман посао пошто Турска планира да купи сто авиона типа Ф-35.


Коментари0
cbb31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља