среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:50

Улемек остаје у „Алкатразу” да не би поново организовао клан

Могућност стварања криминалне групе иза решетака наводи се и у најновијем образложењу којим се одбија молба најпознатијег српског осуђеника за пребацивање у затвор с мањом изолацијом. – Следи жалба
Аутор: Доротеа Чарнићнедеља, 15.07.2018. у 22:00
Прошле седмице донето је решење којим је Улемеку продужено издржавање казне у посебном одељењу затвора у Пожаревцу, познатом као „српски Алкатраз” (Фотодокументација „Политике”)

Милорад Улемек Легија, бивши командант Јединице за специјалне операције, поднеће жалбу на одлуку суда да још две године остане у најстрожем затвору у Србији, Посебном одељењу затвора у Пожаревцу, познатом и као „српски Алкатраз”.

Адвокат Александар Ковачевић, Улемеков бранилац, каже за „Политику” да му није био омогућен увид у извештаје безбедносних служби, Управе затвора и тужилаштва када је писао захтев за пресељење у другу затворску установу.

Тиме су Улемеку, како тврди бранилац, прекршена права на одбрану.

Он у овом затвору борави од отварања 2010. године, као најчуванији српски осуђеник. Као разлог због којег му се на сваке две године продужава боравак у том затвору наводи се могућност да би иза решетака могао поново да организује криминалну групу.

Председник Вишег суда у Београду, у складу са Законом о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала, донео је прошле седмице решење којим је Улемеку поново продужено издржавање казне у Посебним одељењу. И пре две године суд је био истог мишљења и прихватио је наводе тужилаштва да би овај осуђеник, један од вођа „земунског клана”, могао поново да организује криминалну групу, овога пута иза решетака. Према речима адвоката Ковачевића, у најновијем решењу нема безбедносне процене да би могао поново да организује криминалну групу, али се суд у образложењу позива на раније извештаје који су на то указивали.

„Нема сврхе преиспитивати одлуку на сваке две године уколико се одлучује на основу ранијих, а не најновијих извештаја”, коментарише бранилац.

Улемек се у захтевима за премештање у затвор с мање строгим режимом позива на одредбе Устава о слободном планирању потомства и родитељска права. Овај осуђеник је отац четворо деце и већ 14 година је у потпуној изолацији. Са супругом и децом разговара само кроз стакло. То су разлози због којих је тражио да буде премештен у други затвор.

Модерна зграда од беле фасадне цигле, изграђена у „Забели” међу старим павиљонима, за затворенике који су осуђени пред Посебним одељењем Вишег суда за организовани криминал, названа је „Алкатраз” и сматра се „затвором у затвору” јер има посебна правила и мере обезбеђења. То је најбезбеднија затворска зграда у Србији, с највишим степеном изолације. Тачан број оних који ту бораве службена је тајна, али зна се да су, поред Улемека, ту и Звездан Јовановић, осуђен за убиство премијера Зорана Ђинђића, као и браћа Милош и Александар Симовић и други чланови озлоглашеног „земунског клана”, затим Радомир Марковић, Бранко Берчек и други осуђени за убиство Ивана Стамболића.

За сваког осуђеника суд сваке две године по службеној дужности преиспитује разлоге за боравак у специјалном објекту „Забеле” и о томе доноси решење. Осуђеник има право да се жали на решење суда. Само Виши суд у Београду може да упути осуђене за организовани криминал на издржавање казне у посебан павиљон у оквиру затвора у Пожаревцу, али закон налаже да се та одлука преиспитује на сваке две године. Суд оцењује да ли су се стекли услови да осуђеник буде премештен у други објекат, али то не може бити било који други затвор већ искључиво Седми павиљон у „Забели”, који је затвореног типа.

Овај павиљон опасан је зидовима високим три метра, бодљикавом жицом и караулама у којима дежурају наоружани стражари. Овде су потенцијално опасни осуђеници, склони бекству и другим инцидентима, али нису потпуно изоловани већ имају заједничке просторије, редовне дневне активности и бољу могућност за комуникацију од осуђеника „Алкатраза”.

Највећа разлика је у комуникацији. У Седмом павиљону осуђеник може да буде у директном контакту с посетиоцем, док се у „Алкатразу” свака посета одвија уз аудио и видео надзор и преко дебелог непробојног стакла. Осуђеник и његов адвокат или члан породице могу да разговарају само кроз стакло, уз помоћ телефонске слушалице, као у филмовима. Није дозвољен физички контакт, осим у случају да осуђеник припрема одбрану с браниоцем у кривичном поступку који је у току, али то се ретко догађа.

Осуђеник у „Алкатразу” је сам у ћелији. Сам је и у шетњи, док у Седмом павиљону може да има цимера у соби и друштво у шетњи. Посета у „Алкатразу” може да траје најдуже један сат, а у Седмом павиљону до три сата. Станарима „Алкатраза” могу да дођу у посету само блиски сродници и адвокат, а изузетно управник може да одобри и посету других особа. Осуђеници у Седмом павиљону имају право на „љубавну собу” једном у два месеца, а становници „Алкатраза” немају то право.


Коментари0
0bc34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља