недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:32

Широм отворених очију

Нисам веровао да када ти телевизија уђе у крв – као вирус је! Апсолутно ме је освојила, каже Данило Машојевић, репортер и новинар ТВ Прва
Аутор: Љиљана Петровићуторак, 17.07.2018. у 13:00
Данило Машојевић (Фото Лука Шарац за магазин Hello)

Као лутајући репортер и новинар, Данило Машојевић зна шта је важно и занимљиво. Још није сео да разговарамо а он каже: – Можда вас занима како сам почео?    На дохват руке оставља мобилни телефон, пуњаче, слушалице  и почиње причу. Рођен је 1987. године у Прибоју, на Лиму. Као дечак окушао је срећу у многим спортовима, у фудбалу, кошарци, одбојци, све је пробао, осим рукомета, али се нигде није пронашао. Није мировао и даље је трагао „за самим собом”. Чак је ишао и на часове фолклора, и, на крају, завршио – у позоришту. Заиграо је са једанаест година у представама аматерског позоришта у родном граду. Радио је и на Радио Прибоју, у дечјој емисији „Велики одмор” и омладинском програму. У школи му је добро ишла хемија, такмичио се, писао истраживачке радове, и то је превагнуло да упише Пољопривредни факултет у Београду. Већ на првој години факултета радио је контакт програму „Ноћ пада на Студењак” Радио-телевизије Студентски град, где је живео пет година. Била је то љубав „на први поглед”.

Као вирус

– Нисам веровао да је телевизија толико заразна. Апсолутно ме је освојила – каже наш саговорник.

Присећа се свог првог интервјуа са Јованом Јоксимовић, која му је данас један од уредника на Првој ТВ. Дошли су са два велика руксака и аматерским камерама. Све време су сниматељи и он имали страх да нешто не изгубе, да се не обрукају... Позната водитељка је замолила техничко особље да по завршетку Јутарњег програма РТС-а, у девет сати, у студију оставе укључене рефлекторе. Одушевила га је  непосредношћу. Од ње су сазнали да запослени у РТС-у воле да кувају кафу у оном што се колоквијално зове „пластично кувало”, свако према свом укусу и жељи, а како је ово кувало симбол живота у студентском дому, поклонили су јој га на крају интервјуа.

Седам година био је запослен у магазину „Стори”, радио је видео-портал, а потом почео да оштри новинарско перо. Данас поседује значајна искуства у домену организације и координације медија, али и организацији манифестација уопште. У своју новинарску бележницу уписао је и емисију „Булевар Б92”. За црногорску телевизију „Вијести” је снимио многе прилоге.

Пре свитања

Како је постао телевизијски репортер? Једноставно, вели, позвала га је Анета Ивановић, тадашња уредница емисије „150 минута” Прве ТВ, и понудила му посао репортера. Потом је уследио још један позив, овога пута од уредника Срђана Предојевића, Јоване Јоксимовић, Аиде Ђедовић и Тање Спалевић и, ето, од фебруара је репортер у Јутарњем програму.

– Добро је бити репортер, иако се устаје пре свитања!

Данило Машојевић открива   да на малом екрану гледа само јутарње емисије, а све остало прати на Јутјубу каналу или платформи.

За Јутарњи програм тврди да је то емисија која ће последња изумрети на телевизији.

Зашто?

– Јер једино ујутру немамо снагу да кликћемо на својим мобилним телефонима да би подигли све апликације. Гледаоци желе да дан почну уз ведра телевизијска лица и прве слике оног што се дешава у Београду, Србији и региону.

Данас често путује. Од марта је прошао све временске услове. Снимали су по цичи зими па је морао да носи активни доњи веш за скијање. У Бору их је сачекао највећи снег, али и врло пријатни продавци на пијачним тезгама, са којима су заједно запевали. У овом граду је веома популарна емисија „Никад није касно”. Каже било је свакаквих згода и незгода. У Краљеву пре месец дана, поводом најављивања манифестације „Весели спуст” низ Ибар, добили су полунадуван чамац, који пропушта, да се спусте низ реку. Срећом укључење у програм се завршило на време, изашли су мокри из чамца. А да су остали још само два минута, окупали би се.

Подршка родитеља

Како родитељи гледају на посао који ради?

Каже, у свим подухватима су му били највећа подршка. Знају да ће се извући из сваке ситуације. Његова мајка је медицински радник, отац зубни техничар. Има и млађу сестру.

– Себи једино и највише замерам што нисам завршио факултет. Остало ми је још неколико испита, али верујем да ћу ускоро држати диплому у рукама.

Поносан је што су први честитали атлетичарки Ивани Шпановић освајање златне медаље. Одмах по слетању на аеродром била је гост председника Александра Вучића, а они су је сачекали на путу од председничке канцеларије до прес-дворане и направили са њом селфи – шампионски.

Додаје да није сасвим задовољан својим радом, да му се дешавају грешке, да често прогута неки самогласник, да му се догоди да се не окрене, како треба, према камери. Непријатно је кад предуго траје чекање на укључење, али то је саставни део посла. Спреман сам да учим и верујем да ћу брзо савладати професионалне зачкољице у репортерском извештавању.

Оставља утисак особе којој ништа не може да поквари добро расположење, ведар је, увек насмејан...

Питамо га да ли је стално доступан за своје претпостављене због телефона који су пред њим, а он кратко одговара да је управо инсталирао мејл апликацију и тако открисмо да је на годишњем одмору, да се на посао враћа за недељу дана. Радио је без предаха годину и осећа да мора мало да стане, да се одмори. Можда положи и неки испит! А онда... Најављује да ћемо га на јесен гледати у новој „улози” – као глумца у серији „Ургентни центар”.

Извештавао са отварања Народног музеја

Наш саговорник ће дуго памтити отварање Народног музеја у Београду. Са овог важног културног догађаја је извештавао са Невеном Маџаревић.

– Када су нам из репортажних кола јавили: „Имате минут”, сав сам се најежио. Тог 28. јуна, у 23.00 сата, музеј је отворио своја врата, после 15 година реконструкције. И, заиста је био догађај прве категорије. Предивна слика су они редови првих посетилаца. Сви који су дошли су ушли, погледали изложбу, а ја, ето, још увек нисам. То вече сам био уморан, спаковао сам се, поздравио са колегама, отишао на моје Баново брдо, где данас живим, да бих ујутру био свеж за нове задатке. Тако вам је то у овом послу – закључује Данило Машојевић.


Коментари0
25258
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља