субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

На њујоршкој изложби најпривлачнији споменици револуције

Срео сам групу младих из Србије који закључују да је реч о модернизму који је био осуђен на пропаст па су га правили од бетона да би се што теже уклонио. Не одобравају ни то време, ни ту врсту архитектуре, јер је неподесна за реновирање, као и за евентуално измештање
Аутор: Илија Шаулапонедељак, 16.07.2018. у 22:00
(Фото И. Шаула)

Специјално за Политику

Њујорк – Изложбу „Премас конкретној (бетонској) утопији: Архитектура у Југославији 1948–1980”, која је у недељу отворена у Музеју модерне уметности у Њујорку, првог дана посетило је, по слободној процени, око хиљаду људи, али највећи број посетилаца није дошао због ових експоната, већ је искористио прилику да је погледа у склопу осталих изложби у МОМИ.

Изложба почиње документарним филмским прилозима из времена после Другог светског рата, где се испољава снажна воља за прогресом и развојем порушене земље. Одлична сценографија привлачи пажњу и људи прилазе са интересовањем, што је, показало се, прави начин да се заинтересују за изложбу.

 

Одмах ту је и атлас планирања просторног уређења Југославије који нас уводи у ову причу. Највећи број посетилаца показује интересовање за описе великих фотографија грађевина необичних облика од бетона. Слушам групу младих студената који се ишчуђавају таквом систему градње. Приметан је број посетилаца који су пореклом из источне Европе, јер коментаришу да је сличних подухвата било и код њих. Срео сам групу младих из Србије који закључују да је реч о модернизму који је био осуђен на пропаст па су га правили од бетона да би се што теже уклонио. Не одобравају ни то време, ни ту врсту архитектуре, јер је неподесна за реновирање, као и за евентуално измештање.

Леп утисак остављају институционалне зграде необичних облика, поготово оне у Скопљу које су грађене после разорног земљотреса. Посебан дух изложби даје и део посвећен урбанизацији, поготово архитектура Новог Београда, јер известан број посетилаца доживљава експонате већ виђеним и дуже се задржавају испред њих. Зграда Народне библиотеке у Приштини такође привлачи пажњу и посетиоци желе да се информишу шта она представља, јер многи коментаришу да их подсећа на огромно станиште птица.

Чак је и макета нашег популарног киоска добила своје место у југословенској архитектури, поред многобројних хотела, торњева, спортских и верских објеката, стамбених зграда, парламената, болница и универзитета. Највећу пажњу привлаче споменици посвећени револуцији, али рекло би се да посетиоци тешко разумеју о чему је ту реч, јер објашњења која су им понуђена остају за њих неразумљива.

Можда је ова изложба ипак прекасно стигла у САД. Један од посетилаца коментарише да по његовом мишљењу ова архитектура није спајала свет, већ једну средину чинила изолованом према земљама које су се модернизовале у духу савремене западне цивилизације.

 


Коментари2
9a743
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojša Joveljić
Mladi iz Srbije koji mrze Titovo vrijeme (u kojem nisu ni živjeli) i žale što svi spomenici revolucije nisu bila napravljeni od lakšeg materiala pa da ih sad lakše izmjeste negdje gdje bi im manje smetali (gradski otpad mi prvi pada na um). Kuku zemlji u kojoj takva omladina živi! Ostaje mi samo za nadu da je to možda samo stav ovih omladinaca koji imaju dovoljno para da odlete u Njujork na izložbu. Prije nego što počnemo plakati trebalo bi anketirati djecu običnih radnika i iz sirotinjskih porodica pa da vidimo podržavaju li oni ove mlade buržujiće u njihovom stavu prema spomenicima revolucije. Ako i oni tako misle, nema druge nego ispunit im želju, minirat sve te ogromne betonske spomenike i sravnit ih sa zemljom. S našom starom generacijom nek i oni nestanu.
Ivan Dordevic
Ma kakvi mladi buržuji iz Srbije, njih izložbe niti bilo kakva kulturna dešavanja ne zanimaju. Oni su sada na Ibici, Dominikani, po raznim letovalištima gde mogu da šmrkaju i da se opijaju do besvesti. Ti mladi, na izložbi, su upravo deca radnika koje spominjete a koja su došla u NY da rade preko leta ili koja su ostala ovde par godina. Ni njih kultura ne interesuje ali posećuju sve manifestacije zbog umrežavanja. Networking je glavni razlog. Mada je i to dobro jer već druga generacija naših u NY su skroz amerikanci koje ništa srpsko ne zanima.
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља