петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:01

Електронске грађевинске дозволе „погурале” цео сектор

Станоградња је укупном расту БДП-а допринела са 25 одсто а остварени су позитивни резултати и исказан нето добитак од 8,8 милијарди динара
Аутор: Маријана Авакумовићпонедељак, 16.07.2018. у 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Преко Централне евиденције обједињених процедура за издавање грађевинских дозвола (ЦЕОП) за две и по године издато је 200.100 грађевинских дозвола, а укупан број примљених електронских захтева повећан је 10,27 одсто. То су најновији подаци објављени на сајту Агенције за привредне регистре. Како се наводи, у првој половини ове године издато је око 45.000 грађевинских дозвола, што је 13,2 одсто више у односу на исти период прошле године.

Седам радних дана обично је довољно за издавање грађевинских дозвола, а у неким општинама и нешто дуже, што је огроман напредак ако се зна да се раније на њих чекало и по шест месеци, па и до годину дана. Грађевинске дозволе, али и сва остала решења из овог фаха, у Србији се добијају електронским путем. Осим тога смањен је број процедура и укинути су парафискални намети у области грађевинарства. Употребна дозвола се на пример више не плаћа, за шта је требало издвојити 0,2 одсто од вредности објекта, чиме су смањени трошкови.

Повећање броја издатих грађевинских радова одразило се и на увећање вредности изведених радова који су 28,4 одсто били већи у првом кварталу у односу на исти период претходне године.

Према прелиминарним подацима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, раст вредности изведених радова настављен је и у другом тромесечју 2018, што је, између осталог, потврђено и податком о утрошку од 48 одсто укупно предвиђених пројектних средстава за саобраћајну инфраструктуру у буџету за 2018. годину. – Остварени резултати у области грађевинарства и саобраћаја значајно су допринели расту бруто домаћег производа (БДП) Србије у прва три месеца ове године, који је износио 4,6 одсто наведено је у саопштењу. Грађевинарство, првенствено сектор станоградње, том расту је допринео са 25 одсто.

Бруто додата вредност у овом сектору у првом кварталу била је 7,4 одсто већа него у истом периоду 2017. Ресорно министарство je изразило очекивање да ће до краја године бруто додата вредност грађевинарства бити 5,4 одсто за целу годину, што је приближно 0,1 одсто мање од бруто додате вредности индустрије, односно за 0,1 одсто више од пројектованог доприноса пољопривреде, шумарства и рударства.

Осим повећаног броја примљених и решених захтева у ЦЕОП-у, којима се потврђује ефикасност система за електронско издавање грађевинских дозвола, подаци из финансијских извештаја за 2017. потврђују да сектор грађевинарства, после вишегодишњих губитака, остварује позитивне резултате и исказао је нето добитак од 8,8 милијарди динара. То је огроман скок у односу на 2016. када је грађевинарство било у минусу 12 милијарди динара.

 

Транспорт већи 35,5 одсто

Транспорт у Србији је у првом кварталу ове године порастао 35,5 одсто у односу на исти квартал 2017, саопштило је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије.

Највећи раст је, како се наводи, остварен у транспорту робе преко домаћих фирми у водном саобраћају 89,3 одсто и друмском саобраћају 36,9 одсто. У те податке није укључен транзитни транспорт.

 


Коментари1
4de72
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Братимир
Молио бих новинаре Политике да се заинтересују за порекло новца којим се зидају нови објекти, односно њихова намена. Белосветски мешетари некретнинама ставили су своје прљаве шапе и на Београд па се очекује драстични скок ценњ станова проузрокован шпекулацијама. Град Амстердам је данас позвао Уједињене Нације да помогну решавање проблема са шпекулантима који су подигли цене некретнина у граду до те мере да „прети да уништи друштвени живот у граду, а град претвори у Дизниленд уа туристе".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља