петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06
МУНДИЈАЛСКА РАСКРШЋА

Био је хаос, а онда је дошао…

Светско првенство у Русији је дало свету шампиона, а да то није и најбоља репрезентација одмах су после финала оповргавали поражени. – „Помрачење старих звезда” избегао само Роналдо преласком из Реала у Јувентус
Аутор: Иван Цветковићуторак, 17.07.2018. у 16:59
На крову фудбалског света до 2022: Репрезентација Француске (Фото Бета/АП)

У хрватском фудбалу је био хаос, а онда је дошао Далић. Потцењиван као тренер. У енглеском фудбалу је био хаос, а онда је дошао Саутгејт. Потцењиван као тренер. У руском фудбалу је био хаос, а онда је дошао Черчесов. Потцењиван као тренер.

Тако може да се каже и говорило се за сваку репрезентацију која је учествовала на Светском првенству у Русији и њеног селектора. Да су били добри доказ је што је баш њихова екипа прошла квалификације (то није морао само домаћин). Али, како је која отпадала тако се заборављало и на њу и на онога ко ју је водио.

На крају један једини сија више него сви остали заједно. То је селектор новог светског првака Дидије Дешан. И сада је све што је урадио, а и оно што није урадио, генијално. „Совјетски спорт” у наслову истиче: „Ову титулу је освојио Дешан. Извукао је правилне поуке после пораза на Европском првенству”. Далеко од тога да је он једини лист на свету који тако коментарише исход Светског првенства у Русији. Додуше, „лопту им је додао” сам сам француски селектор.

На прес-конференцији уочи финала „он сам је недвосмислено алудирао на то да је много научио од изгубљеног финала против Португалије на Европском првенству Француској 2016. и да је тактику за Светско првенство спремао на основу анализе тог пораза од пре две године. Тада је Француска покушавала да игра с позиције силе, да контролише лопту и настојала да сломи одбрану супарника својој сопственом нападачком моћи”.

Московски лист је лепо примио Дешанов „центаршут”, после чега сам наставља акцију овако: „На овом турниру Дешанова екипа прави резултат користећи грешке противника. Французи препуштају лопту, чврсто држе вође противничке екипе, а сами дају голове или из слободних удараца и корнера, или после брзих противнапада користећи најбоље особине своје нападачке групе”.

И, да не буде забуне, коментатор „Совјетског спорта” закључује: „Аналитичка група Дидијеа Дешана је проучила сваког супарника до последњег шрафа, нашла слабе стране и помогла екипи да игра на то. Ова победа репрезентације Француске је торжество прагматизма и рационалног приступа игри. Некоме то можда неће да се допадне, али парола „титуле осваја одбрана” биће увек актуелна. Браво, Дидије Дешане!”

Испада да је „Дешанова аналитичка екипа” све предвидела. Можда и аутогол Манџукића и Перишићев пенал. Да је Хрватска победила хвалоспеви би били упућени њеном селектору. Кад се победи увек се нађу разлози за дизање у небеса, а кад се изгуби за спуштање на земљу. Ко губи има право да се љути. А Хрвати се љуте на судију. „Спортске новости” су искористиле наводну изјаву првог француског цара:

„У једном часу мислиш како се Наполеон прилично зезнуо када је рекао да му треба 100 хиљада Хрвата, јер првих пола сата с трибине Луњжикија било је очито да их је, заправо, довољно 22, у другоме посматраш како изгледаш сјајно, а губиш сан. Ово је била наша утакмица. А онда, онда је неко одлучио да ће прича бити другачије причана. Фаул којег није било, офсајд који нико није досудио и аутогол човека који би се појео на терену. Све, све одједном.”

Узгред, фаул је био, офсајда није било, а Перишић је ударио лопту шаком. Аутор сугерише: „Пробајте да скочите и гледајте где вам лете руке. У малом тренутку, делићу секунда. Можете ли да реагујете и склоните их? Сумњам. Играте ли намерно? Сумњам још и више...” Ипак, признаје да је можда субјективан. И јесте.

Наставља: „Знали смо да ћемо да им отворимо коридоре, јер смо кренули „ва банк”, знали смо да ћемо каткад да патимо, али били смо до сржи уверени да ћемо свеједно све да преокренемо. Јер ова Француска није боља од нас. Штавише... Углавном, Погба – бам, Субашић не види. И потоп, прва права црна рупа, очекивана, која је трајала десетак, петнаестак минута, која нас је бацила у бездан. Мбапе још једном. За крај.”

И онда оно што боли. Поглед на „супарнике”, који су у улози у којој су Хрвати желели да виде себе: „Француски новинари се наслађују, беспризорно и непристојно, хрватскима главе урањују у лаптопове. Од немоћи.”

Хрватски селектор Златко Далић је изнео занимљиво мишљење о примени правила игре:

– У финалу светског првенства такви пенали се не досуђују.

Хрвати су као доказни материјал против судије навели да се с њима слажу и Енглез Ширер, Италијан Раванели... За најбољег играча Светског првенства је проглашен Лука Модрић. Вероватно зато што је капитен светског вицешампиона, самим тим и главни у том тиму.

Мада, да Хрватска није имала више среће од Данаца на пенале он би био главни кривац (после његовог ударца с беле тачке кад су играни продужеци Шмајхел је ухватио „живу лопту”), а против Руса је имао срећу (Акинфејев је докачио лопту, али се она од стативе одбила у мрежу на супротној страни). А Иван Ракитић, који је на обе утакмице последњи пуцао пенал као да су му нерви од челика, и у игри обавио исти посао као и Модрић, остао је, што се каже, под итд.

– Били смо бољи тим. Али, не побеђује увек бољи тим. Други гол је био кључан. Били смо изненађени што је судија користио ВАР, – чудом се чудио добитник Златне лопте на Светском првенству што је Аргентинац Питана учинио све што постоји да се дође до истине шта је урадио Перишић пред својим голом.

Хрватима и не мора да се верује да су бољи тим од Француза. Али и сам Дешан признаје да нови светски првак није на највишем нивоу:

– Ми смо светски прваци, дакле, урадили смо нешто боље него други. Имали смо недостатке, али висок квалитет игре и јака психологија су за нас били одлучујући на овом шампионату. Има екипа које су на вишем нивоу, али нису имале ово.

Био је то одговор на питање како ће његова екипа да утиче на будућност пошто светски шампион оставља наслеђе, мења тактику, додаје звезде у сазвежђе...

А старе звезде су престале да сијају на овом шампионату. Пали су, вероватно закратко, у заборав Меси, Неимар, Кристијано Роналдо... Овај последњи се, додуше, спомиње, али не због игара, него због преласка из Реала у Јувентус.

Нема тренутно велике репрезентације, која је неприкосновена као што је то доскора била Шпанија, раније Бразил, она Француска у којој је играо Дешан и да не идемо у даљу прошлост.

Има играча, који могу да обогате светски фудбал. Али, они још немају такву маркетиншку помоћ као што су имали Бекам, па онда Меси и Роналдо, који нису заблистали ни на свом четвртом светском првенству.

А и Фифа неће да лансира неког без „педигреа”. Шампион Француска је добила најбољег младог играча (Мбапе), вицешампион Хрватска најбољег играча (што су Гризман и Азар мање обележили шампионат од Модрића), трећепласирана Белгија најбољег голмана (ваљда је предност Куртое што је његова она стигла даље од Шмајхелове Данске)...

Сампаоли девети селектор који је добио отказ

Аргентински стручњак Хорхе Сампаоли није више селектор репрезентације те земље, саопштио је Фудбалски савез Аргентине. Сампаоли је смењен због лоших партија на Мундијалу у Русији, где је Аргентина тешком муком дошла до осмине финала, а потом изгубила од каснијег првака Француске 4:3. Претходно, у групној фази „гаучоси” су ремизирали са Исландом (1:1), изгубили од Хрватске (3:0), а онда у финишу победили Нигерију (2:1) за пролаз даље.

Сампаоли је селектор Аргентине био 14 месеци и у том периоду правио је изненађујуће тактичке одлуке, али и чудан избор играча за Светско првенство.

Аргентина је чак девета селекција која је остала без селектора у кратком року, после Египта (Ектор Купер), Пољске (Адам Навалка), Перуа (Антонио Гарека), Костарике (Оскар Рамирез), Аустралије (Берт ван Марвајк), Шпаније (Фернандо Јеро), Јапана (Акира Нишино) и Туниса (Набил Малул).


Коментари6
13261
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vesna Istoricarka
Do sada smo mi gradjani mislili da je Milosevic ojadio Hrvate sto im je srusio Jugoslaviju. Sad ispada da bez njega oni nikada ne bi ni imali priliku da sami igraju medjunarodne utakmice a kamo li da budu finalisti najvaznijeg prvenstva najvaznijeg sporta na celoj planeti. Obzirom da su vec jednom bili i polufinalisti sasvim je moguce i da bi bar jednom i uspeli da budu prvaci samo da im se Milosevic desio jedno dvatesetak godina ranije...Recimo 1971...
Петар,ЗАГРЕБ.
Г.Ненад Рајковић,срећа је увијек на страни оних који су снажни вољом и способни да се боре до задње минуте. Нисте навели у коментару колико су пута губили,а онда преокренули резултат.И сви који су гледали,навијачи или не, имали су осјећај да ће изједначити. То је квалитета великих момчади. Када сам гледао Србију то се није видјело.Посебно против Швицарске.У другом полувремену неколико намјерних судачких погрешака дотукло је њихову вољу и било је ,здраво довиђења. Будите објективни. И навијао сам за обје екипе и бит ћу безобразан,да су се среле,навијао би за своје Србље. Зато честитам репрезентацији Хрватске.Бољи су од Француза.
Milos miokovic
Srbija nikada nije ovako fajterski odigrala,znanjem i snagom protivu protivnika,sudije.....jednostavno su podsecali na borca koji je resio da zada po cenu i da dobije,pa ko vise ali jednostavno da posle tekme,nema e sto nismo e da smo ,mozda da......a na dan odigravanja na proputovanju sam slusao domoljubne preko hr-radio,parafraziram jedan refren,krv mora pasti a onda izgubili ili pobedili......nazalost takav se danas fudbal igra ,sa vrlo malo tehnike
Milos miokovic
Danas Dornbirn A,kaze jedan ne mali hrvat iz zapadne Hercegovine mesto Posusije,ide prica tim delom Bih i Hr,da su i srbi imali vajde,pa komsije im igrale finale svetskog u nogometu......
Ненад Рајковић
Sjajan tekst, sjajna analiza i sjajan i veoma tačan osvrt na igru i sreću hrvatske reprezentacije. Sreća ih je pratila još od prvog gola sa Nigerijom, a dobili su tada i faul koji, da nije dosudjen, možda, možda bi oni tada izgubili od iste. Tako da, mislim, dosta je bilo, i, još jednom, sjajan tekst!
Pero Nadoveza
Zavisti, prezime ti je Srbija.
Препоручујем 37

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља