субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:13

Вршиоци дужности у јавној управи - најдуже шест плус три месеца

Годишњи одмор државних службеника моћи ће да траје најдуже 35 радних дана, уместо досадашњих 30
Аутор: Маријана Авакумовићуторак, 17.07.2018. у 22:00
Но­ва пра­ви­ла тре­ба­ло би да се при­ме­њу­ју од 1. ја­ну­а­ра 2019. (Фото Д. Јевремовић)

Вршиоци дужности (в. д.) на различитим функцијама у јавној управи неће више моћи бесконачно да се налазе у том статусу већ ће њихов мандат бити ограничен на најдуже девет месеци,  предвиђено је Нацртом закона о изменама и допунама Закона о државним службеницима, који се тренутно налази на јавној расправи. В. д. статус у јавној управи (запослени у државним органима, здравству, просвети, установама културе, социјалним службама, јавним агенцијама, што не укључује јавна предузећа) биће ограничен на шест месеци (плус евентуално још три месеца) а државни орган, који га поставља, мораће у року од 30 дана да распише конкурс за ту позицију, после чега положај остаје упражњен док се не попуни на конкурсу.

– Ова новина може да изазове различите реакције, али мислим да је ово управо једно од темељних места где се види жеља и воља да реформу спроведемо на прави начин. Сви знамо колико имамо људи у в. д. стању и колика је мотивисаност оних који су у в. д. стању да раде свој посао, ако нису сигурни да ли ће и када на конкурсу бити изабрани како би у пуном капацитету обављали свој посао – рекао је недавно Бранко Ружић, министар државне управе и локалне самоуправе.

У јавној управи према последњим подацима ради око 24.000 запослених на неодређено, без републичких јавних предузећа, и цела реформа се управо односи на овај број. Нова правила, у пословању државних службеника, требало би да почну да се примењује од 1. јануара 2019. Суштина измене прописа, којим се уређује рад државних службеника, јесте деполитизација, професионализација и успостављање система вредновања рада и награђивање запослених према заслугама и залагању и константним проверама стручности.

Европска комисија у извештају за 2017. сугерише да је потребно изменити Закон о државним службеницима зарад стварања деполитизоване државне управе и осигурати управљање људским ресурсима засновано на заслугама.  Европска комисија истиче неопходност дефинисања јасних критеријума за избор кандидата за државну службу у конкурсном поступку, као и критеријума за састав конкурсне комисије. Указује се и на неопходност увођења конкурса за запослене на одређено време, као и регулисање статуса вршиоца дужности државних службеника на положају. Још једна од препорука односи се и на промену начина оцењивања државних службеника, како би се осигурало вредновање њихове радне успешности засноване на компетенцијама.

Тако да је у изменама и допунама овог закона посебна пажња усмерена на унапређење система запошљавања, односно попуњавања слободних радних места, кроз јачање конкурсног поступка у коме се повећава објективност и непристраност. Конкурс се спроводи под шифром, а обавезан део је и провера знања кандидата.

– Детаљније су прописане конкурсне процедуре. До сада је проверавано знање кроз разговор са конкурсном комисијом. Убудуће ће морати да постоји писани траг о тој провери, то јест којим знањима и вештинама влада потенцијални кандидат – објашњава Ивана Савићевић, помоћница министра државне управе и локалне самоуправе.

Она наглашава да се уређује и вредновање радне успешности као једног од најважнијих инструмената за управљање људским ресурсима. Уводи се систем компетенција, који ће детаљно бити разрађен и усаглашен до краја године. У досадашњем систему оцењивања државних службеника приметан је велики број највиших оцена („истиче се” и „нарочито се истиче”, којима је оцењено око 91 одсто државних службеника) што је нарушило сврху и смисао процене и вредновања њиховог учинка.

Овај пропис се посебно бавио превенцијом корупције, односно сукобом интереса државних службеник. Детаљно је регулисана забрана примања поклона државног службеника и са њим повезаних лица. Такође, уводи се обавеза државног службеника да обавести државни орган о пријему поклона, као и обавеза државног органа да води евиденцију о свим поклонима које су примили државни службеници. Ограничено је чланство државних службеника у органима правног лица, али и додатни рад, односно обављање другог посла, који би могао да угрози његов основни посао.

 


Коментари1
1c202
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Pa to je i u vazecem zakonu!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља