Према извештајима агенција
Чијанг Раи (Тајланд) – Био је мрак. Гребали смо рукама камење на врху стене да пробијемо пролаз, када смо са друге стране чули људске гласове. У први мах, нисмо веровали. Понудио сам да извидим, ко је то. Када сам угледао двојицу људи у ронилачким оделима, помислио сам: ово је чудо. Много ми је требало, док сам одговорио на њихова питања. – Тим речима четрнаестогодишњи Адел Самон, описао је у Чијанг Раију на 45-минутној конференцији за штампу преломни тренутак 18-дневног заточеништва јуниорског фудбалског тима „Дивљи вепрови” у пећини Там Луанг на северу Тајланда.
На позив британског спелеолога Верна Ансворта – који годинама живи недалеко од Чијанг Раија, двојица британских ронилаца стигла су на Тајланд и први лоцирали коту у Там Луангу, где су остали заточени мали фудбалери и њихов тренер.
У међувремену, голгота 12 дечака узраста између 11 и 16 година и њиховог 25-годишњег тренера Екапола Чантованга заточених у тешко приступачној 10-километара дугој пећини надомак порозне границе Тајланда, Мјанмара и Лаоса потресла је свет. Након уобичајеног преподневног тренинга суботом и потоњег оброка – а пре заказаног послеподневног рођендана једног од играча, „Дивљи вепрови” и тренер Чантованга одлучили су да истраже пећину Там Луанг у којој никад раније нису били.
Таман што су зашли у кривудаве ходнике Там Луанга, страховити пљусак подигао је ниво мора у пећини и дечацима затворио пут назад.
„Само смо пили воду са зидова пећине”, испричао је дечкић под надимком Тее, на првој заједничкој конференцији за штампу „Дивљих вепрова” након тродневне спасилачке акције и вишедневног опоравка у локалној болници, „а нисам имао снаге. Само сам покушавао да не мислим на храну”, признао је Титан (11), најмлађи играч „Дивљих вепрова”.
Наизменично смо покушавали да пробушимо зидове пећине око нас. Нисмо хтели да чекамо док нас неко не пронађе. Бодрио сам клинце и себе да не смемо да поклекнемо. Готово сви дечаци знали су да пливају: истина неки не баш најбоље”, додао је тренер Чантованга пред бројним новинарима и публиком, известио је Ројтерс.
Срећни што су живи, „Дивљи вепрови” нису крили тугу због херојске смрти Самарн Кунана (38), пензионисаног рониоца елитних тајландских „Фока”, који је умро од гушења у пећини Там Луанг током завршних припрема међународне спасилачке мисије. Кунан је наиме умро усред пећине од гушења док је постављао боце за кисеоником за „Дивље вепрове” и тим „Фока” и троје медицинара који су од тренутка проналажења дечака све време били уз млади фудбалски тим.
Званични Бангкок предузео је изузетне мере предострожности ради заштите добробити клинаца који су преживели незапамћени кошмар у Там Луангу.
„Не знамо какве ране ова деца носе у свом срцу. Медији знају да су деца у тешкој ситуацији, да су преживела опасност. Ризична питања биће противзаконита”, упозорио је званичник тајландског министарства правде. Након обраћања јавности на импровизованом мини-фудбалском игралишту, где су у појединим тренуцима „пикали” лопту, „Дивљи вепрови” су пуштени да оду кући, али четворица међу младим фудбалерима немају сталну адресу, известио је лондонски „Гардијан”. Наиме, четири играча „Дивљих вепрова” званично су регистровали као „лица без државе” – млађа од 18 година који су се нашли у Тајланду на таласу све интензивнијих миграција у том делу Азије.
У међувремену, краљ Тајланда одобрио је да се на тргу Ројал Плаза у старом делу Бангкока организује велика народна забава у част успешне спасилачке мисије. Званични Бангкок је истовремено одобрио дипломатски имунитет Ричарду Харису, аустралијском доктору, и двојици његових сународника болничара који су са „Дивљим вепровима” провели време у пећини до њиховог изласка на видело дана средином јула.
Колико, испред Там Луанга побожно локално становништво запалило је свеће, из уз звуке традиционалне музике оставило корпе воћа и хране доброћудним пећинским духовима, верујући да су наднаравне силе спасле „Дивље вепрове” од готово сигурне смрти, известила је британска агенција.