понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:13

Највећа заплена фалсификованих пестицида у Европи

У акцији Европола, названој „сребрна секира”, учествовало 27 држава, међу којима је и Србија. – Одузето рекордних 360 тона препарата који су били намењени црном тржишту
Аутор: Ивана Албуновићсреда, 18.07.2018. у 22:00
(Фо­то Европол)

У акцији Европола заплењена је до сада највећа количина нелегалних или фалсификованих пестицида у Европи. У сарадњи са Европском агенцијом за борбу против превара (ОЛАФ) одузето је око 360 тона препарата за заштиту биља, што је, како се наводи у извештају, довољно за третирање површина величине Велике Британије.

Та чињеница забрињава европске власти и доводи до питања како ће се овакво стање на тржишту одразити на економије и здравље грађана. У акцији названој „сребрна секира 3”, која је трајала око месец дана, контролисане су пошиљке у главним морским лукама, на аеродромима и копненим границама у 27 земаља, међу којима је, уз чланице ЕУ, била и Србија.

Како су за „Политику ” потврдили у Управи царине, и њихове службе учествовале су у овој међународној акцији.

– Почетком јула на граничном прелазу Прешево запленили смо око 1.000 литара препарата које је возач из Турске камионом намеравао да прокријумчари уместо пријављених боја – наводи се у одговору Управе за наш лист.

Прекршај је откривен у камиону турских регистарских ознака који је превозио 21 тону робе из Истанбула за фирму у Новом Пазару. Утврђено је да са 20 тона репроматеријала нема ничега спорног, али да је возач покушао да прокријумчари тону непријављеног препарата за који није имао дозволу Министарства пољопривреде.

Акцију Европола, која се спроводи од 2015. године, овога пута водиле су Холандија и Италија, а у размени података, због повреде права интелектуалне својине, учествовале су и 43 приватне компаније за производњу пестицида. ОЛАФ је царинама проследио информације о 180 сумњивих пошиљки пестицида транспортованих у Европску унију. Оне су углавном долазиле из трећих земаља, најчешће из Кине, или су, наводно, биле у транзиту за извоз из ЕУ ка Русији, Турској, Украјини и Молдавији.

Пестициди су један од најконтролисанијих производа у свету. У ЕУ важе најстрожа правила о употреби препарата за заштиту биља и могу се користити само они који су регистровани и доказано сигурни. И поред тога последња акција Европола показује да су потребни нови напори за сузбијање црног тржишта, јер се процењује да око 14 одсто пестицида који се продају у ЕУ потиче из илегалних токова.

– Рекордна количина опасних супстанци заплењена ове године представља важан корак у зауздавању прилива потенцијално смртоносних производа на тржиште ЕУ. Комплексност и обим тих превара указују на потребу прекограничне сарадње и заједнички приступ проблему више агенција који треба да иде руку под руку са приватним сектором – рекао је заменик директора Европола Вил ван Гемерт, а преноси Еурактив.

Европска агенција за интелектуалну својину (ЕУПИО) објавила је 2017. извештај у којем се наводи да индустрија губи око 1,3 милијарде евра годишње због фалсификованих пестицида, при чему су велике и директне последице по запосленост. У извештају пише да је у ЕУ директно изгубљено око 2.600 радних места, али да би тај број могао да нарасте и на 11.000.

– Ако се додају последице по друге индустрије и владине приходе, када се урачунају и директни и индиректни ефекти, изгубљена продаја у економији ЕУ због фалсификовања у том сектору кошта око 2,8 милијарди евра – наводи ЕУПИО.

Нелегални пестициди нису само озбиљан економски проблем, већ носе и шире еколошке и здравствене ризике, будући да нису прошли строге тестове безбедности каквим се подвргавају препарати који имају дозволу за стављање у промет.

Стручњаци упозоравају да се у ЕУ сваке године смањују листе пестицида које пољопривредници могу да користе, али да упоредо расте број фалсификованих препарата.

Европска унија има један од најстрожих система за одобравање и контролу пестицида на свету. Упркос томе, напори су усмерени ка одрживој производњи хране и смањењу или чак забрани употребе ових препарата тако да је њихов број на тржишту од 2006. практично преполовљен. Биљни производи који су њима третирани сматрају се безбедном храном уколико остаци пестицида не прелазе дозвољене границе. У ЕУ су ригорозна правила продаје, тако да пестициде могу да купе искључиво власници пољопривредних газдинстава који су прошли обуке и имају лиценцу. Мали произвођачи који у баштама гаје поврће и воће немају приступ легалном тржишту, што у Србији није случај. Разгранато је и црно тржиште пестицида, различити препарати могу се купити преко интернета, па чак и на вашарима, а стижу најчешће из Турске и других азијских земаља. У последњој већој заплени полиција је у мају ове године, на вашару у Сенти, одузела од препродавца 15 литара „фурадана”. Промет и употреба овог препарата у Србији су забрањени још 2014. године, али то није довело до заустављања даљег промета ове опасне материје, од које најчешће страдају дивље животиње, на шта су последњих година упозоравала друштва за заштиту животиња. Раније се овај препарат користио у заштити кукуруза, сунцокрета и шећерне репе.

Србија има више од 1.000 регистрованих средстава за заштиту биља, а већ дуго се најављује измена прописа како би њихова продаја била контролисана и ограничена.


Коментари1
afadc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pera
za firmu u Novom Pazaru?! Mnogo nešto ima tamo dobrih kola u Pazarz, a tako im je slab standard. I vrte se evri umesto dinara

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља