понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:43

Последња оптужница Еулекса против Србина остаје на снази

Аутор: Биљана Радомировићсреда, 18.07.2018. у 21:51
Комеморација у Великој Хочи поводом масовног страдања Срба у овом делу КиМ (Фото Танјуг/Канцеларија за КиМ)

Косовска Митровица – Апелациони косовски суд потврдио је одлуку Основног суда у Призрену и тиме одбио захтев за одбацивање оптужнице против Дарка Тасића (44), из Мале Круше, којег Приштина сумњичи за ратни злочин против албанског цивилног становништва 1999. године на Косову и Метохији. Ову информацију за „Политику” је потврдио адвокат одбране Дејан А. Васић. Тасић се терети да је у периоду од  25. до 27. марта 1999. године у селу Мала Круша, у општини Призрен, као припадник резервног састава полиције, заједно са већом групом саучесника, наводно, учествовао у пљачки и спаљивању кућа албанске породице, као и у спаљивању и потапању тела убијених Албанаца у реку Дрим.

„Чак и да је могуће нарушити достојанство леша, таква радња, чак и под претпоставком да је извршена, није предвиђена као кривично дело ратног злочина. Као ни, наводна, крађа скромног покућства. Управо ови разлози су ме мотивисали да од суда затражим одбацивање ове оптужнице, што је одлуком жалбеног суда за сада одбијено. С обзиром на то да сам о исходу жалбеног поступка информисан путем сајта суда, по пријему писаног отправка одлуке ћу одлучити и о евентуалном захтеву за заштиту законитости о којој би одлучивао Врховни суд Косова”, каже Васић.

Дарку Тасићу је по одлуци судије Основног суда у Призрену Артана Сејранија, по хапшењу 22. новембра на интегрисаном прелазу Брњак, у општини Зубин Поток, на северу Космета, одређен притвор. Од тада се налази у затвору Грдовац, крај Подујева, који се сматра једним од најбоље чуваних притворских јединица на КиМ. Иако је од почетка овај случај водио локални судија у Призрену, одлуком Еулекса, Тасић је уз јаке мере безбедности транспортован у затвор у Грдовцу, о чему није био обавештен ни његов адвокат.

Иначе, у предмету Дарка Тасића, радника Железнице у Лепосавићу са пребивалиштем пријављеним у Шапцу, који је годинама без икаквих проблема долазио на Космет, претрес је почео по оптужници Еулекса, односно специјалног тужиоца из Ирске Пола Флина. На првом рочишту Дарко Тасић се изјаснио да се не осећа кривим, а како је изјавио адвокат Васић Даркова оптужница је последња коју је европска правосудна мисија подигла и „представља отужни крај Еулекса”.

Иначе, по замолници тужиоца Еулекса Пола Флина, пред Вишим судом у Београду, на седници коју је водио судија Милан Дилпарић, а тужилац није присуствовао пошто је предмет предао локалном тужилаштву због окончања мисије, саслушано је пет сведока, расељених лица из Мале Круше. Адвокат Васић је подсетио да су „та сведочења дала нову слику о догађајима која иду у прилог оптуженом Дарку Тасићу”, али и наглашава да је то била последња сарадња правосудних органа Републике Србије и мисије Еулекса, која, иначе, „није била нарочито честа”.

„Треба имати у виду да је овај догађај истраживан о стране Унмика и да у реци није пронађена ни кошчица, а камоли било какви лешеви. Предмет је обиман, а догађаји о којима се говори су већ били предмет поступка пред Трибуналом у Хагу против Слободана Милошевића и Милана Милутиновића”, закључује Васић.

Обележена 20. годишњица од киднаповања Срба у Ораховцу

Двадесета годишњица од великог киднаповања српских цивила на подручју Ораховца обележена је јуче у Београду у Спомен-соби Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији. Генерални секретар председника Србије Никола Селаковић је овим поводом рекао да „лик сваког нашег сународника са фотографија изложених у њој, који је отет, киднапован, убијен на КиМ, за српски народ и државу мора да буде горко искуство из којег треба да извучемо оно што је поучно за будућност, како се никада не би поновило”.  Истакао је да се држава данас понаша много другачије него пре 10 или 15 година. „Србија је у време када су на челу били неки други људи пуштала из затвора људе који су признавали да су вршили злочине, да су силовали, клали, убијали, отимали. Није то радио ни НАТО, ни ЕУ, ни САД, то су радили носиоци власти у Србији и то је морало да резултира догађајима 17. марта и сличним”, казао је Селаковић, преноси Танјуг. Додао је да је данас тешко носити државно бреме које носи председник Србије Александар Вучић.

„Тешко је отићи у Брисел и разговарати са онима за које знамо да, ако нису лично учествовали, били су у ланцу командовања, али се увек поставља питање када не смете да бринете само о себи, већ о свом народу, када не смете да бринете само шта ће бити сутра него и за 15 и 20 година, да ли имате право на избор”, истакао је Селаковић.

Министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић казао је да Србија мора да зна за све своје жртве. „Трудићемо се да анимирамо све међународне факторе и из ЕУ и САД, али и из Русије и Кине, како бисмо заједнички нашли све оне који су чинили злочине, јер само је то услов да се ти злочини више не понове”, казао је Поповић. Веома је важно размишљати о једном меморијалу који би на једном месту сачувао истину о свим жртвама које су свој живот дале за Србију, казао је Поповић и додао да је то важно због наше будућности.

Како је навео, Спомен-соба у просторијама удружења је привремено решење и размишља се о једном великом меморијалном центру у којем би, поред жртава са КиМ, биле пописане и жртве НАТО агресије, као и из Првог и Другог светског рата, првих геноцида над Србима. „Важно је сачувати сва имена, јер ако не чувамо имена тих жртава које су уткане у нашу Србију, нећемо имати ни будућност”, закључио је Поповић.

Председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију Милован Дрецун истакао је да две деценије траје исцрпљујућа борба да се сазна истина о злочинима који су почињени на КиМ, превасходно над српским народом, као и да одговорни буду процесуирани. Председник удружења Симо Спасић навео је да је отмицама у општини Ораховац, када су отети жене, деца и стари, отетима одузето право на слободу, живот. Две деценије од масовног страдања Срба обележено је јуче и комеморативним скупом у селу Велика Хоча.


Коментари0
261c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља