уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:52
ДОГОДОВШТИНЕ У БЕОГРАДСКОМ ЧВОРУ

У потрази за железничком станицом

Аутор: Д. Алексић и Ј. Симић-Теншићсреда, 18.07.2018. у 22:00
„Београд центар” познатији као „Прокоп” (Фото Д. Алексић)

Ћао, Веки, шта има, позвао је у уторак увече тридесетогодишњи Београђанин своју другарицу.

„Ћао, Боки! Е, да знаш какав узбудљив дан сам имала!”, кроз полусмех чуло се са друге стране.

„Шта се десило, јеси ли поново причала грчки како ти контролори не би исписали казну?”, шаљиво је узвратио дечко знајући чиме се све служи његова другарица.

„Ма, не! Кренем ти ја на воз за Нови Сад, ишла да видим бата-Владу и нина-Љиљу. Воз ми кретао око један, а ја пре пола један већ била на Главној...”, у даху је Веки препричавала свој дан.

„На Главној?!”, у секунди је њеном другу било јасно.

„Знам! Сад знам! Затворена је!”, брзо је узвратила двадесетпетогодишња Београђанка.

„Кад си то схватила?”, упитао је Боки гушећи се од смеха.

„Па ја стала у ред, видим нешто дугачак, сви нешто запиткују. Рекох, ’ајде добро, ионако имам времена. Али видим ја све испред мене странци и како ко добије информацију од службенице на шалтеру окреће се и излази ка Савском тргу. Нико у руци није имао карту. Ипак, кад сам стигла на ред, ја самоуверено: ’Добар дан, једну карту до Новог Сада!’”, наставила је Веки.

„Ахахахаха, и шта ти је жена рекла?”, једва је Боки од смеха могао да говори.

„Шта мислиш? Па да станица више не ради. Да они само усмеравају путнике који још то не знају... Да је сада главна ’Београд центар’. Када ми то рече, а ја: ’Какав центар, зар ово није центар’. Онда је она мени, видно срећна што коначно може да прича српски после двадесет странаца које је имала, потанко објашњавала. Већ сам видела како не стижем на воз.”

„Па, како ниси видела на сајту ’Инфраструктуре’?”, постави јој питање другар и одмах схвати да ће уследити питање „Који сајт, никад чула ни видела то нисам”.

„Добро, него јеси ли стигла?”, био је знатижељан Боки.

„Ма жена на шалтеру је била супер. Смирила ме је, објаснила да имам довољно времена да воз ухватим на Новом Београду. На крају је све испало добро”, узвратила је Веки.

„Иначе, ево враћам се из Новог Сада, али не знам где да изађем. Опет на Новом Београду или у том ’Београд центру’. Свакако морам два превоза да мењам до Вождовца”, била је у недоумици Веки.

„Боље онда иди директно на ’Београд центар’. Кад изађеш видећеш гомилу перона, прилично добро сређених. Само немој да се препаднеш кад се попнеш на станични плато. Горе је све под зарђалом арматуром. Нека те то не плаши. Ти само настави уз степенице узбрдо и онда између зграда до тролејбуске станице... Боље иди на њих него на 36 који ретко полази. Мало је мрачно, али снаћи ћеш се”, био је савет са друге стране слушалице.

„Па, Боки, ти си хит! Ја то ништа не бих имала појма”, кикотала се Веки.

„Ко ти је крив, кад не знаш кога треба да питаш”, шеретски је узвратио друг.

После пола сата...

„Бокииииии, сад кондуктер саветује нама који смо остали у возу да сиђемо на Новом Београду или у ’Прокопу’. Шта је сад ’Прокоп’?!”, поново се јавила, сада већ помало узнемирена Веки.

„Еј, опуштено! Само иди на ’Прокоп’, то ти је тај ’Београд центар’”, смиривао је упућени друг неупућену другарицу.

„Аха, хвала ти, Боле, срце си!”, брзо се поново осетило олакшање код Веки.

Бокију нешто ипак није дало мира...

„Јеси ли се снашла?”, назвао ју је поново после десетак минута.

„Ма, да! Све је како си рекао. Перони, бре, изгледају као станице у Москви. Али зато кад сам изашла ван, језиво. Зарђала гвожђурија. Једино те степенице нисам видела, али сам питала једног возача. Ево, пењем се, ту сам код неких зграда, мало је мрачно, али имам сузавац”, похвалила се Веки „наоружањем”.

„Не брини. Видећеш ускоро маркет. Заобиђи га и угледаћеш стајалиште троле. Ау, па оне су сада укинуте”, у трену се сетио Боки.

„Ма у реду је, има онај бус што их мења, битно је да сам стигла”, истакла је радосно другарица.

Знам ја, ваљда, где је Београд – центар

Добар дан, ја сам редовни читалац ваших новина и хтео бих да питам нешто, јавио се јуче један Београђанин који у граду није био две године.

„Изволите, господине, наравно, питајте – ако знамо одговорићемо”, рекосмо.

„Да ли сте ви ових дана путовали возом, односно долазили у Београд. То је драма, то је филмска прича, то је доживљај, али не много пријатан”, низао је наш читалац своја осећања.

„Шта се десило, господине?”, упитасмо радознало.

„Питате ме шта се десило? Ви мене питате! Боље ја да питам вас где је нестала Железничка станица из мог града. Да није било једне жене у возу, ја бих вероватно остао да седим у оним купеима мислећи да воз стоји из неког разлога и чека да крене. Придремао сам, отворим очи, видим народ излази, гледам није то моја станица и вратим се на седиште. Нека жена ме погледа и каже да је ово последња станица, да воз не иде даље. Гледам је и мислим се зашто се непозната, озбиљна, јако фина жена шали са мном, а први пут у животу ме види”, прича суграђанин.

„И нисте јој поверовали?”, питамо.

„Поверовао? Још је и нагрдих у смислу ма баш ћеш ти мени да причаш где је станица у Београду. Путовао сам ја и кад се ти ниси родила. Окренем главу и гледам кроз прозор. Седим, седим... и ништа се не дешава. Нема нигде никога. Поново иста жена промиче поред прозора и поново ми каже да смо стигли у „Београд центар”. Центар, какав центар, ни центра ни станице”, прича седамдесетдвогодишњи путник.

„Да то је нова станица, Главна железничка је затворена првог јула”, објашњавамо.

„Знам, то сам после мало читао, чуо. Кад сам се људски намучио, распитао сам се. Али, вас зовем да питам, јер то нико не уме да ми одговори, чак ни надлежни, до када ће да буде затворена стара станица. Шта кажу, колико ће да траје та обнова и прављење неког музеја, како сам разумео?”, распитивао се саговорник.

„Господине, Главна железничка станица је трајно затворена. Она је пресељена у Прокоп и зове се „Београд центар”. И то је нова станица. Нема старе станице”, покушасмо да објаснимо.

„Ма не причајте нема. Пролазио сам прексиноћ и тамо је. Све стоји. Како мислите то нема? Молим вас, не будите неозбиљни. Ја нисам био стално у Београду две године, али долазио сам. Како је могуће тек тако?”, упорно није веровао суграђанин.

„Могуће је, то је дугорочни пројекат о промени лица тог дела града...”, покушасмо да наведемо разлоге.

„Тек ви не знате шта причате. Хоћете да ми кажете да један странац кад дође у тај Прокоп уме да се доведе до центра града. Кад сам тамо изашао, нисам знао ни где сам дошао. Од Београда ни трага. А кад сам се окренуо око себе – ни таксија. Питам куда да кренем, неки љубазни човек ми је објашњавао. Ја у мојим годинама да вучем кофер узбрдо и да се мувам међу неким зградама, а никаквог трага нема. Какви су то пројекти?!”, није одустајао господин.

„И да ја вама кажем, нема ништа од тог премештања. Видећете. Читам негде да неки возови стају у Топчидеру, тамо није путника било још од краљице Драге, а сад ће ту да нам стижу возови, и то ауто-возови!”, коментарисао је даље прилично револтирани Београђанин.

„То су новине у граду. Биће то добро само да се све ухода, нема ни месец дана”, рекосмо.

„Како да не. Идите на станицу и са ње без некога да је дошао по вас отидите кући код Бајлонијеве пијаце. Мене није нико чекао, ни такси. Да сам хтео да останем да спавам на станици, ни то не бих имао где. И ви ми причате о новинама. ’Ајде у здравље”, поздрави се наш читалац.


Коментари4
2b1ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vesna
Jesmo lep narod, jesmo harizmaticni i imamo ukusnu hranu i dobar nocni provod - ali mislim da kad stranci dodju u Bg i krenu javnim prevozom nebitno na kojoj liniji - mislim da im svi lepi utisci o nama padaju u vodu. Dobro je da bar dosta nas govori eng i mozemo im pomoci kad nas pitaju za pomoc :)
Ruza
Možeš misliti, šta sve pročita... Šta je Srbija Voz uradio da olakša putnicima putovanje vozom, samo znaju da kritikuju...
Nebojsa
To ima samo u srbiji skucati pare u z.stanicu na neprikladnom mestu od tako Vaznog znacaja i zbog toga nemati adekvatan prilaz .Pa vecina nadih arhitekata se vata za glavu..
Raca Milosavljevic
... gde su Ckalja i Mija,gde su Guta Dobricanin i Zika Milenkovic da ustanu iz groba i da bez scenarija pocnu seriju od stare zeleznicke dok ne nadju novu ... a od stare autobuske da krene baba Vuka iz Vrazogrnaca ...strasno ... sramota ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља