среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:11
Белешке с пута: Братислава

Најмлађа европска престоница

До пре неколико година овај град је био сив и запуштен, али сада се јасно види његово лепо лице
Аутор: Дана Станковићпетак, 20.07.2018. у 08:15
(Фото Пиксабеј)

Некада је била позната као немачки Пресбург, мађарски Посон или српски Пожун. Братислава је од Беча удаљена свега 70 километара, требало је да буде његово удаљено предграђе и зато је ова два града до Првог светског рата повезивао електрични трамвај.

Данас се од аустријске до словачке престонице лако и брзо стиже аутобуским и железничким саобраћајем или редовном линијом хидроглисера „Сити лајн”, једним од многобројних канала којима се контролише ток Дунава. Обале ове реке у Братислави спаја пет лепих мостова. На жалост, већи део старих градских зидина срушен је да би се направио нови мост који незванично зову „НЛО мост”, јер на врху пилона има ресторан који подсећа на летећи тањир. Грађен је седамдесетих година прошлог века и одавно је зрео за реконструкцију.

Како кажу Словаци, Совјети су после Другог светског рата и донели, али и узели слободу. Комунизам се у тадашњој Чехословачкој задржао све до 1989. године и „плишане револуције”. Од 1. јануара 1993. године Чешка и Словачка опет постају одвојене државе, а Братислава најмлађа европска престоница.

Многи делови града подсећају на немили период комунизма, на архитектуру попут „кутија за ципеле”, како је неки зову. Таква је била свака зграда. Међутим, овако депресивне фасаде су прекречене у јарке боје и сад су пријатније оку.

Замак на брду

Братислава је миран, мали град који броји око 550 хиљада становника. Смештена је на Дунаву, па је зато увек помало ветровито. На западној обали реке протеже се нови, модеран део града, а на источној – стари, који је главно место богатих културних дешавања током целе године. Ту је и већина знаменитих грађевина, а једна од најупадљивијих је стари замак. До њега се стиже колоритним уличицама поплочаним крупним каменом. Делује прилично изоловано, јер је подигнут на платоу стеновитог брега 82 метра изнад Дунава, где неприкосновено господари панорамом града.

Утврђење на том месту постоји од прастарих времена. Од камена је саграђен почетком десетог века и служио је као резиденција Мађарима који су боравили на овим просторима. За тих 150 година крунисано је 11 мађарских краљева и краљица, између осталих и Марија Терезија која је била аустријска царица, али мађарска краљица. Из тог разлога, уместо крста, на врху куполе Катедрале Светог Мартина налази се мађарска круна од позлате која се уздиже наспрам зидина замка.

Срби на раду
Откако је 2004. постала чланица Европске уније, животни стандард у Словачкој расте, о чему сведочи и велики број наших људи који све више долазе ту да раде. Мада су просечне плате од 800 до 1.200 евра, ипак је стандард далеко нижи него у Бечу, па због тога многи становници Братиславе и пограничног дела Словачке ухлебљење често траже код аустријских послодаваца. Пет дана у недељи проводе у Бечу на радним местима, а за викенд се враћају кућама.

Данашњи изглед замак је добио за време Марије Терезије која га је реконструисала у барокном стилу. Међутим, овај који се сада може видети није оригиналан, јер је и он изгорео почетком 19. века у великом пожару који се проширио на добар део града. Некадашњи изглед враћен му је тек педесетих година прошлог века.

Дворац је, иначе, запаљен непажњом француских стражара.

Стари део града је све до 2000. године био доста запуштен, али сада се поново види његово лепо лице. Неко се из градске власти досетио да му врати некадашњи шарм и од њега направи атракцију за туристе.

Историјски центар је карактеристичан по барокним палатама, а међу њима свакако се издваја Грасалковичева, позната као резиденција словачког председника. Саграђена је 1756. године и припадала је мађарском грофу Анталу Грасалковичу, великом пријатељу Марије Терезије, пред којом је Моцарт са свега шест година наступао управо у овој палати.

На уласку у стари град постојале су четири капије, али само је Михалска одолела времену, све друге су порушене. Ова датира из 1300. године. И њен врх, као и све остало што је изгорело у великом пожару, реконструисан је у барокном стилу који је био актуелан у то време. Ако сте први пут у Братислави замислите жељу када будете пролазили кроз ову капију, задржите дах све до места где се налазила четврта – што је, уверићете се и сами, готово немогућа мисија – и оствариће вам се.

На самом улазу приметили смо велики круг на којем су исписане раздаљине до разних градова. Словаци сматрају да је то њихова „нулта тачка”. Пролазећи даље, уочили смо и мале златне плочице. Рекли су нам да означавају краљеве стопе, односно пут којима су краљеви улазили у стари град, ишли до катедрале где би били крунисани.

Сви битни догађаји одржавају се на пространом главном градском тргу. Дочек нове године, божићни и ускршњи сајам, музички концерти...

Чувене статуе

Мада Братислава нема неке значајне датуме, туристе је успела да привуче и тиме што је постала град кипова. Један од њих је Наполеонов војник наслоњен на клупу који се заљубио у прелепу девојку и због ње остао у Братислави. И дан-данас као да прислушкује разговоре заљубљених парова који на ту клупу седну. Мало даље је Лепи Игњац – Лаци, обучен у фрак и са цилиндром, споменик омиљеном отменом господину који је туда шетао и поздрављао суграђане.

Чумило за срећу
О бисти Чумила се испреда више прича. Званична каже да симболизује вредне раднике који су одржавали канализацију и захваљујући њима овај део Братиславе никада није поплављен. Шлем му се упадљиво сија јер га свако протрља верујући да ће тако имати више среће тог дана.

Братиславу красе и неоренесансна зграда позоришта и опере и фонтана са сценом из грчке митологије, дело немачких архитеката Телнера и Хелмера који су градили позоришта широм Европе. У делу старог града који се спушта до реке налазе се зграда Филхармоније, Народни музеј и статуа првог председника Чехословачке Томаша Гарика Масарика, затим ексклузивни хотели, али и велики број пивница и националних ресторана.

Чувено пиво „златни бажант” (фазан) веома прија уз чорбицу у посуди од хлеба, коленицу, ребарца или крилца. Након што то кушате схватите да је путовање једина ствар на свету коју платите, а останете богатији за нова искуства.


Коментари0
000d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља