уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:55
У „ФАБРИЦИ ХАРТИЈЕ БЕОГРАД” НА АДИ ХУЈИ

Вентили у „Картонки” узнемирили комшилук

Од 15. јуна раде котао на гас и котао на угаљ, оба имају сигурносне вентиле који се у случају подизања притиска аутоматски отварају како би вишак паре изашао из система
Аутор: Бранка Васиљевићчетвртак, 19.07.2018. у 17:30
Фабрика од прошле године има много бољи и поузданији систем безбедности (Фото Фабрика хартије Београд)

Необичан звук налик јаком шиштању узнемирио је суграђане који живе у близини „Фабрике хартије Београд” на Ади Хуји. Они који се сећају лета прошле године када су се у овој фабрици догодила два велика пожара, а у једном од њих су погинули ватрогасац Милан Рмуш (36) и радник обезбеђења Милан Ј. (63), одмах су помислили да се нешто страшно десило. Овог пута, срећом, узбуна је била лажна. Само су се, како сазнајемо, отворили сигурносни вентили на котлу.

– Од 15. јуна поново су у функцији котао на гас и котао на угаљ. Оба котла раде под притиском и због тога имају сигурносне вентиле. У случају да дође до подизања притиска ти вентили се аутоматски отварају и омогућавају вишку паре да изађе из система. То може да произведе необичан звук. Радници у фабрици знају о чему је реч јер је то уобичајена појава, тако да нико од њих није реаговао у смислу да прави узбуну – објашњава Милан Марковић, директор „Фабрике хартије Београд” на Ади Хуји.

Уместо радника, изгледа да се узбудио и реаговао комшилук, па су на терен изашли и ватрогасци и патрола полиције. Котао је прегледан и установљено је да нема опасности.

У популарној „Картонки” од прошле године, како истиче Марковић, урађено је много на подизању система безбедности.

– Фабрика се налази у првом степену заштите од пожара због чега смо предузели све да имамо највиши ниво сигурности. Сада имамо своју ватрогасну јединицу са 12 људи, ватрогасно возило, али и систем безбедности који има врло мало предузећа у Србији – напомиње Марковић и истиче да је „Картонка” сада лидер у производњи папира у региону.

– Фабрика је деведесетих година била затворена и деценију није радила. Производња је покренута 2008. године и од тада је расла из године у годину. Сада запошљавамо 220 радника и годишње произведемо око 100.000 тона папира. Од 30.000 до 35.000 тона извеземо у 17 земаља од Немачке до Турске. Сав папир производимо од рециклираног материјала, тако да годишње прерадимо око 130.000 тона – каже Марковић.

„Картонка” је почела да ради 1921. године, најстарија је фабрика за производњу папира у Србији и за три године прославиће 100 година постојања.

Страдали ватрогасац и радник обезбеђења

Први пожар у „Картонки”, који је 2017. године узбунио јавност, догодио се 19. јула, када је у котларници дошло до експлозије угљене прашине. Том приликом повређено је неколико ватрогасаца и радника обезбеђења, али Милан Рмуш и Милан Ј. изузетно тешко. Обојица су преминула после 12 дана.

Двадесетак дана касније, 10. августа у кругу фабрике запалило се око 1.000 тона бала картона и хартије. Том приликом један ватрогасац се нагутао дима. Ватра је горела сатима, а ситуација није била нимало наивна јер се у близини фабрике налази складиште горива и брод са кога се нафтом снабдевају барже.

Због несреће у којој су два Милана изгубила живот Министарство унутрашњих послова поднело је кривичну пријаву против четири особе осумњичене да су приликом пожара у предузећу „Фабрика хартија Београд” на Ади Хуји починиле тешко дело против опште сигурности и изазивање опште опасности.

По налогу Првог основног јавног тужилаштва, кривична пријава поднета је против троје запослених у предузећу „Фабрика хартије Београд” и радника предузећа „Авала стар”.

Због учесталих пожара у „Фабрици картона Београд” – за два месеца пожар је избио четири пута, фабрика је прошле године била и привремено затворена.


Коментари3
7bfd0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ранко Родић
Отварање сигурносног вентила нигде и никада није уобичајена појава. Температуру и притисак паре у котлу одржавају одговарајући регулатори. Квар на регулаторима изазива пораст притиска у котлу и отварање сигурносног вентила.
Milka
Fabriku hartije Beograd treba preseliti van grada .Treba da odgovara i onaj koji je dao dozvolu da se na ovoj lokaciji gradi takav objekat.Priobalje reke Dunav,a i ostalih reka,treba oplemeniti,ozeleniti po svim standardima EU i dati deci i gradjanima ovog dela grada za odmor,igru i rekreaciju.Gradjani Karaburme,Visnjice,Mirijeva,Slanca i ostalih,Mali i Veliki mokri lug...placaju porez ovoj drzavi i zasluzuju da i oni imaju "ADU CIGANLIJU".Celnici grada su dozvolili da se ovaj deo obale napravi DEPONIJA koja sigurno zagadjuje i ogroman deo gradaBeograda.Nadam se da ce bar moji praunuci docekati da se i ovaj deo obale Dunava revitalizuje i napravi setaliste kao Beograd na vodi
Milorad Mrdja
Fabrika je napravljena pre 50 godina. Tada u blizini nije bilo divljih naselja. Pitajte u opštini ko je tolerisao divlju gradnju pored opsanih fabrika i deponije na svakom koraku. Imaju inspekcije koje prstom nisu mrdnule.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља