четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:59

Три века Пожаревачког мира

Аутор: Оливера Милошевићчетвртак, 19.07.2018. у 21:41
Стал­на по­став­ка са лут­ка­ма пре­го­ва­ра­ча и пот­пи­сни­ка (Фото О.М)

Пожаревац – Пре тачно 300 година на брду Тулба изнад Пожаревца стављена је тачка на вишегодишњи рат потписом мировног споразума између Турске са једне стране и млетачке и аустријске републике, са друге стране, уз посредовање Холандије и Енглеске. Овај важан документ са далекосежним последицама по Балкан и шире, настао 21. јула 1718. године, назван је Пожаревачки мир, и ма колико Србија није имала утицаја на тадашња дешавања, догађај на Тулби Пожаревац је увео у светску историју. Ипак, мало је познато да је брдо изнад овог града само пуким случајем изабрано за потписивање мира између великих сила.

– Пресудио је њихов положај, ту су нашли неку средину, а улогу је играла и исцрпљеност обе војске у том тренутку. Саговорник из тог доба чак спомиње да у Пожаревцу није било довољно квалитетних зграда да приме војнике, а камоли дипломате, па је зато мировна конференција одржана под шаторима. Тим споразумом је отворено такозвано источно питање око кога су касније решавана сва национална питања балканских држава и нација, али и Блиског истока – каже за „Политику” Гордан Бојковић, доктор историјских наука и директор музеја у Пожаревцу.

До 2000. године на Тулби није било никаквих обележја Пожаревачког мира. Тек потом, великим ангажманом Пожаревљанина Милана Ивошевића, сада покојног заљубљеника у историју, овде се почело са обележавањем, а значајну улогу одиграо је и Мирољуб Манојловић, тадашњи директор музеја, који је још деведесетих година прошлог века уз помоћ колега из Аустрије успео да прибави један број реплика литографија, медаља, а све то се и данас чува у пожаревачком музеју.

Најпре је 2003. основана Фондација „Пожаревачки мир” са циљем да се очува сећање на тај догађај. Годину дана касније, иако се ни данас са сигурношћу не зна тачна локација потписивања споразума, у етно-парку Тулба постављен је мегалит од кречњачког камена као место где је потписан мир, а 2010. је изграђен објекат – реплика царског шатора у коме су дипломате и изасланици зараћених страна склопили коначан договор о прекиду рата. Потом је 2012. уведена стална поставка са луткама које представљају преговараче и потписнике, одевене у духу епохе из прве половине 18. века.

– Према постојећим наводима споразум је склопљен на брду са којег се јасно видела читава околина, па се претпоставља да се то десило на такозваној Сопотској греди. Шатор је урађен према сачуваним нацртима из оног доба, а ту је шест фигура за столом које представљају два главна посредника из Холандије и Енглеске и по два члана дипломатских мисија, емисионара аустријског цара, млетачке републике и Османског царства. Имамо и по једну реплику јаничара и аустријског војника који су представљани као стражари, јер се виде на свим сачуваним литографијама – објашњава Бојковић.

Занимљиво је да су фигуре до сада биле пластичне лутке, а за ову прилику, према речима директора музеја, урађене су у балистичком гелу тако да су верно дочарана лица и физичке карактеристике, јер су се стручњаци придржавали сачуваних слика и списа.

Пожаревац је још средином прошле године почео да планира обележавање овог великог јубилеја. Издвојена су прилична средства за уређење парка Тулба. Финални радови су увелико у току, припреме за свечаност у суботу приводе се крају, а у обиласку комплекса затекли смо и градоначелника Пожаревца Банета Спасовића.

– Радимо и урбанистички пројекат за овај део брда и размишљамо да, поред овог комплекса, направимо историјски забавни парк који би се проширио и на друге садржаје. Према сликама из аустријских музеја, знамо да је овде, поред главног шатора био и цео војни комплекс где су били представници земаља потписница и посредника. Желимо да направимо реконструкцију целог тог догађаја, да реконструишемо те друге шаторе, да направимо и воштане фигуре војника из тог периода који ће бити интересантни посетиоцима, да наша деца имају историјски час овде изнад Пожаревца, али и мало забаве. То је план већ за следећу годину. С обзиром на то да је Пожаревац био друга престоница кнеза Милоша, размишљамо да имамо и други део историјско-забавног парка који ће бити посвећен догађајима у граду који имају везе баш са кнезом – прича Спасовић за „Политику”, додајући да би сви ови садржаји и те како допринели развоју туризма у Пожаревцу.

Пожаревачком миру, подсетимо, претходио је двогодишњи рат између Турске и Аустроугарске (1716–1718) из кога је турска страна изашла поражена и приморана на преговоре који су трајали месец дана. Потписивањем овог мира Србија је до Западне Мораве припала Аустрији. Мир је трајао до новог рата Аустрије и Турске, 1737. године, који се завршио неповољно по Аустрију јер је изгубила северну Србију и Београд, а рат је окончан Београдским миром 1739. године. До тада је и Пожаревац био под влашћу Аустроугарске.

 

Бели голубови као симбол мира

Свечаност обележавања 300 година од потписивања Пожаревачког мира на брду Тулба почеће у суботу, 21. јула од 18 часова. Очекује се долазак великог броја гостију, домаћих и страних државника, представника земаља потписница и медијатора. Поред градоначелника, улогу домаћина имаће председница Скупштине Србије Маја Гојковић, која је председавала и Организационом одбору ове свечаности. У склопу програма биће интониране химне Србије и земаља учесница у Пожаревачком миру, градски Симфонијски оркестар „Гвардија” извешће пригодне арије својствене свакој од држава потписница, а сам чин обележавања мировног споразума биће пропраћен симболичним пуштањем белих голубова.

 

Потписници мировног споразума

Потписе на Пожаревачки мир ставили су: Силиндар Ибрахим – ага, Мехмед – ефендија, Његова екселенција Роберт Сутон, генерал Фон Вирмонт, Вендрамино Бјанки, гроф Колијер, барон Фон Талман, господин витез Карло Руцини.

 


Коментари4
e789b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Вељко Пајовић
Како је било могуће да је "Пожаревачком миру претходио двогодишњи рат између Турске и Аустроугарске..."? Зар Аустроугарска није настала тек 1867. године?
Raca Milosavljevic
... ovo je samo jos jedno svedocanstvo o neprekidnoj borbi za opstanak,slobodu i normalan zivot Srba najvise i mnogih drugih na ovom prostoru od Knina do Kladova i od Subotice do Djevdjelije ...sa retkim trenucima predaha gde smo mogli da se posvetimo obicnom svakodnevnom zivotu i brigama ... i danas zivimo u nekom hibridnom ratu,sa mesavinom tkzv tvrde i meke okupacije i jos svasta nesto ...
Милош Лазић
Аустријске републике? Надам се да је нехотична грешка.
Vladislav Marjanovic
Pojedini urednici, novinari i lektori bi morali bolje da poznaju istoriju ili da barem konsultuju stranice na internetu pre nego sto puste napise u kojima se pojavljuju upadljivo grube pa i karikaturalne istorijske greske. Ne bi se niposto smelo dogoditi da se dogodi omaska kao sto je ona da su potpisnici Pozarevackog mira bili "mletacka i austrijska republika". Venecija (Mleci) jeste bila republika, ali je austrijska republika nastala tek 1918. Isto tako moralo bi se znati da je Austrougarska stvorena tek 1867, a ne u XVIII veku. U to vreme je zvanican naziv habsburske monarhije bio "Sveto rimsko carstvo nemacke nacije". Naziv u ovoj formi bio je u zvanicnoj upotrebi od 1474 do 1806 kada se on zvanicno ukida. Malo vise opreza sa istorijskim nazivima u odredjenom istorijskom dobu nije na odmet.
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља