недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

После две године Турска излази из ванредног стања

Биланс је суморан: 50.000 људи се нашло у притвору, а у току је више судских процеса у којима је досад 560 осумњичених осуђено на доживотну робију
Аутор: Војислав Лалићчетвртак, 19.07.2018. у 22:02
Фото АП

После две године Анкара је ставила ван снаге одлуку о ванредном стању које је уведено после покушаја да се на силу преузме власт  од легално изабране владе. „Две године после тог ужасног напада (на уставни систем) 15. јула 2016. Турска је сада постала јача и ефикаснија поготово после увођења председничког система владавине. Ванредно стање је било уставни механизам за заштиту демократије и није погодило редовни живот грађана”, каже Ибрахим Калин, портпарол шефа државе Реџепа Тајипа Ердогана.

Биланс двогодишњег ванредног стања је суморан: 50.000 људи се нашло у притвору. Турска се једног тренутка суочила са мањком затворског простора па су се многи лакши осуђеници пре времена нашли на слободи, како би ослободили место за пучисте. У току је више судских процеса у којима је досад 560 осумњичених осуђено на доживотну робију.

Више од 110.000 запослених је изгубило посао углавном у војсци, полицији, правосуђу и другим државним службама. На удару су се нашли многи медији: по кратком поступку затворено је више од 130 листова и РТВ станица. У притвору је 146 новинара, писаца и запослених у медијима зато што су наводно пропагирали „терористе” имама Фетулаха Гулена, који се сумњичи да је повлачио конце иза покушаја војног удара. Мистериозни верски проповедник, који у Пенсилванији живи у једној вили изолован од светла јавности, то упорно оповргава и тврди да је Ердоган инсценирао пуч да би се обрачунао са противницима и ојачао своје позиције у земљи после промене устава и ванредних избора.

Пуч је покушан у ноћи између 15. и 16. јула 2016. године. У сукобима је страдало 240 грађана, док је 2.200 лакше или теже рањено. Убијено је и 30 завереника. Како се званично тврди, пучисти су планирали да убију председника Ердогана који се те ноћи налазио у летовалишту Мармарис недалеко од Истанбула. Побуњеници су бомбардовали зграду парламента у Анкари и једно време блокирали мостове на Босфору. Одлучном акцијом војске, полиције и грађана војни удар је исте вечери осујећен.

После пуча почеле су масовне чистке пошто Имам Гулен, власник огромне пословне империје у више од сто земља, у Турској иза себе има многољудни грађански покрет „Хизмет” и своје људе у правосуђу, полицији, армији, медијима и другим државним службама.

У влади кажу да ће и даље наставити да се одлучно боре против Гуленових терориста иако је ванредно стање стављено ван снаге. То су потврдили најновији потези власти. Ове недеље посао је изгубила армија од 18.600 запослених: 6.000 официра и војника, 9.000 полицајаца, 1.000 запослених у правосуђу. Међу отпуштенима се нашло и 190 професора универзитета који су осумњичени за подршку наводним Гуленовим терористима, док су затворена три листа и један ТВ канал, као и дванаест удружења грађана.

Турска је досад више пута тражила од САД да јој изручи имама Гулена. У Вашингтону траже конкретне доказе и засад одбијају захтеве Анкаре иако две земље имају уговор о екстрадицији криминалаца. То је довело до погоршања односа између две земље, савезника у оквиру НАТО-а.

У влади кажу да ће наставити да се одлучно боре против пучиста и њихових следбеника, иако је ванредно стање стављено ван снаге. „Ако се поново суочимо са ванредним претњама механизам ванредног стања могао би поново да буде употребљен”, каже Ердоганов портпарол и објашњава да то није уперено против грађана него против терориста. Локалне власти ће моћи да забране улазак сумњивим лицима која могу да угрозе јавни ред и мир. Проширује се и могућност за забрану одржавања демонстрација и продужује притвор.

Масовне чистке које су трајале 24 месеца изазвале су оштре критике у опозицији и велику забринутост у свету пре свега у Европској унији. То је довело до назадовања односа на релацији Анкара–Брисел и приступни преговори су се у последње две године практично нашли „на леду”. У Бриселу критикују владу у Анкари да не поштује владавину права и да је покушај пуча искористила да се обрачуна са политичким противницима како би Ердоган победио на ванредним општим и председничким изборима. Аустрија, која је тренутно председавајући ЕУ, предлаже да се и формално прекину преговори све док Анкара не изврши истинске демократске реформе и ухвати корак са европским стандардима.

 


Коментари2
c8799
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

миле
а како је у француској?
Smiljko Ilić
Vanredmo stanje je formalno ukinuto, ali kako pisu pojedini mediji progoni gradjana se i dalje nastavljaju pogtovo sto se  najavljuju promene zakona kako bi moglo da se spreci slobono kretanje ljudi a bice produzen i pritvor. U Evropskoj uniji su zbog toga jos uvek suzdrzani i zauzeli su stav: cekati i videti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља