субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:42

Ауто-пут до Србије кроз јавно-приватно партнерство

У току је изградња деонице од Матешева до Андријевице у дужини од 43,5 километра, будућег коридора Бар–Бољари
Аутор: Новица Ђурићчетвртак, 19.07.2018. у 22:00
Мост на Морачици, ауто-пут Бар – Бољари (фото Н.Ђ)

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Наставак реализације деоница ауто-пута Бар–Бољари у дужини од 169,2 километра, до границе са Србијом, биће настављен уколико се обезбеди јавно-приватно партнерство, став је Министарства саобраћаја и поморства. Да је модел јавно-приватно партнерство најсигурније решење не крије ни државна секретарка у Министарству саобраћаја и поморства Ангелина Живковић, које је такав став изнела и недавно на конференцији о јавно-приватним партнерствима која је одржана у Београду.

Она је анализирајући разне пројекте који се на бази јавно-приватног партнерства реализују у Европској унији казала да треба „радити на изналажењу сличних модела и за регион, уз примену комбинованих механизама финансирања – грантова, кредита међународних финансијских институција и приватног финансирања”.

„То се нарочито односи на пројекте у путној инфраструктури, где су потребе капиталних улагања веома високе. И као пример таквог партнерства је деоница ауто-пута на такозваном Коридору 11, од Пожеге до Бољара”, навела је Живковићева.

За градњу ауто-пута, највећег инфраструктурног пројекта у историји Црне Горе, чија је изградња почела пре три године, до сада је, према подацима Министарства саобраћаја, утрошено 390 милиона евра. На траси Смоковац–Матешево од укупно 16 тунела, радови се изводе на 15, а ангажовано је око три хиљаде радника, где је недавно, након обиласка градилишта, црногорски премијер Душко Марковић рекао да се на неким деоницама касни и да је затражио од Кинеза да повећају број радника и механизације како „би све било завршено у договореном року”.

Влада Црне Горе је потписала уговор о изградњи поменутог ауто-пута, односно прве и најтеже деонице ауто-пута од Смоковца до Матешева, са кинеском компанијом ЦЦЦЦ и ЦРБС у износу од 809 милиона евра и учешћа државе од 120 милиона, док ће се кредитом код Ексим банке, на 20 година, финансирати остатак инвестиције. Цена ове, како је влада назива, капиталне саобраћајнице је око две милијарде евра.

И поред спорења власти са опозицијом око износа цене ове деонице и ослобађања Кинеза од пореза и разних акциза који достижу милионе евра, влада је ипак крајем марта потписала меморандум о разумевању са кинеском компанијом ЦРБЦ за пројекат градње ауто-пута на принципима приватно-јавног партнерства.

Према ранијим објашњењима из Министарства финансија, кредит за ауто-пут почиње да се враћа за шест година и Црна Гора има обавезу да плаћа камату на зајам чим се он повуче. Потом је влада додатно појаснила да је то разлог увођења таксе од седам центи на гориво, од које ће се пет центи издвајати за изградњу ауто-пута, а два цента за финансирање репрезентативног спорта. Очекивања су да се од такса на гориво у буџет годишње слије девет милиона евра. Уз скок цене горива, непопуларне мере примењују се на алкохол, газирана пића и дуван.

Да је реч о заиста изузетно захтевној грађевини говоре и подаци да са полазишта ауто-пута из Смоковца надомак Подгорице траса креће са 63 метра надморске висине где на њеном крају у Матешеву излази на надморску висину од 1.100 метара.

Према пројекту, траса са Смоковца иде преко моста Морачица, тунела Клопот, Пелевог бријега, тунелом Вјетерник, Мала трава, Увач, лева обала Таре до Матешева. Имаће 18 тунела и 13 мостова, међу којима су најзахтевнији мост на Морачици, дужине један километар, наслоњен на стубове висине 180 метара, и тунел Вјетерник, дужине три километра.

Након што неимари победе љуте црногорске гудуре, пут ће после Лутова, Лијеве Ријеке и Тузи Љеворечких избити на Тару, на Увац, одакле ће магистралним путем бити повезан са Колашином.

Онај „стари”, магистрални пут кроз кањон Платије, након изградње деонице Матешево–Смоковац остаје као алтернативни, као туристичка атракција и као пут с којим се стиже до Манастира Мораче, кањона и реке Мртвице и бројних природних лепота које пресеца ова саобраћајница која је деценијама била главна веза између Црне Горе и Србије.


Коментари14
d80c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
"Javno - privatno partnerstvo najsigurnije rešenje" reče ministarka. Hm, tu najviše leži mogućnosti za neku psinu pošto znamo kako neki političari umeju da pretvore javno u privatno.
dušan
Kad cena trajekta od Italije do Bara bude jeftinija od cene avionske karte i kada ne bude zaustavljanja od strane saobraćajne policije što Crnogorske što Srpske na svakih 40-50Km možda ću da razmislim da do Srbije dolazim preko Crne Gore. Do tada važi ona narodna 'Preko preče , naokolo bliže'.
Trifun
Srbija svoj deo autoputa Beograd-Bar gradi,pre svega,zbog svojih interesa.Autoput prolazi kroz jugozapadnu Srbiju i treba da je otvori prema svetu da privuce investitore i stavi u funkciju potencijale tog regiona Srbije koji je zapostavljen.To sto ce autoput,dalje,produziti u Crnu Goru samo je prednost,a ne mana.To ce doprineti da autoput ima veci promet i rentabilnost.Ne treba potcenjivati ni luku Bar.Dobar deo srpske spoljne trgovine se obavlja preko te luke:"Fiat" najveci srpski izvoznik koristi luku Bar;izvoz zitarica takodje.. Jedan krak autoputa treba da se nastavi prema BiH/R Srpskoj gde Srbija ostvaruje najveci izv.sufic.Autoput priblizava turisticke kapacitete regije(Zlatibor,Zlatar,Uvac...) Nije nebitan ni nacionalni znacaj za povezivanje sa sunarodnicima:Srbima u CG i R Srpskoj/BiH.I pored svih pritisaka u CG se 1/3 stanovnistva izrazava da su Srbi,a 2/3 da govori srpskim jezikom.Oni,kao i Srbi u R Srpskoj/BiH na Srbiju gledaju kao na maticu koja im ne sme okrenuti ledja...
Joван П
Иако је то питање за стручњаке, као лаику ми се не чини да овај ауто-пут може бити исплатив за Србију. Претпостављам да је тежак терен за градњу, а не видим да је транзитан и да би га критична маса људи користила. Не мислим да га српске стране треба стопирати, али га свакако не треба финансирати. Оно што треба, јесте у перспективи продужити ауто-пут из Београда до Златибора.
Јован П
@Драган П. Не чини ми се да Лука Бар ради како треба (рецимо и поморски трајект саобраћај на линији Бар-Бари је преузлеа хрватска фирма), а са створеном ситуацијом и психологијом вечно владајућих у Црној Гори, нажалост, не верујем да се може очекивати да ваљано проради ни у наредних 10 година.
Препоручујем 11
Драган П.
Овај ауто-пут је значајан пре свега као веза са луком Бар.
Препоручујем 6
Dejan Kovjenic
Budimo realni i Crna Gora i Srbija grade ovaj put do tacke koja im odgovara - do raskrsnica. Srbija pravi put do Pozege odakle ce se put racvati prema Crnoj Gori (Podgorici) i prema Bosni i Hercegovini (Sarajevu). Sa druge strane Crna Gora prica da pravi autoput prema Srbiji a dobro je poznato da je to deo Jadranske magistrale koja treba da poveze Dubrovnik - Podgoricu - Pec - Skoplje. Crnogorci pricaju pricu da se povezuju sa nama a u stvari grade onu deonicu koja ih povezuje sa Srbijom, ali i sa Kosovom. Crna Gora zeli Albance koji putuju iz Zapadne Evrope da koriste pravac Hrvatska - Crna Gora - Kosovo. Svako treba da se bori za svoje ekonomske interese. Treba iz jednacine da izbacimo emotivne momente. Mislim da je za Srbiju sasvim dovoljno u ovom trenutku da izgradi put do Pozege, otplati deo kredita uzetih za gradju i nastavi da radi na podizanju GDP-ja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља