Политика Online - Дина „национале” смањује провизије и сузбија сиву економију
уторак, 14.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:32

Дина „национале” смањује провизије и сузбија сиву економију

Банке ће омогућити плаћање на рате, а моћи ће да се користи и у иностранству али најважније да ће се спречити одлив финансијских средстава из земље
Аутор: Јована Рабреновићчетвртак, 19.07.2018. у 22:00

Шта ја имам од тога што ми држава гура још једну платну картицу у новчаник? Да ли ћу имати неку погодност при плаћању, на рате на пример, да ли ће ми банка смањити накнаду за одржавање текућег рачуна од 250 динара месечно ако узмем ту дину, да ли ће ми је банка наплатити као постојеће, да ли ћу моћи да је користим у иностранству? Сва ова питања упутила нам је читатељка пензионерка коју не задовољавају објашњења да је корист посредна, јер ће све више трговаца да прима картице.

Наша читатељка не може да рачуна да ће бити ослобођена плаћања накнаде за текући рачун банци, али је за утеху то што банка неће моћи да јој дину додатно наплати.

Домаћом картицом моћи ће да плаћа и у иностранству, а банке ће омогућити плаћање на рате. Из банака стижу информације да се оне труде да други трошкови који прате картице, попут одблокирања, буду ниже. Неке банке одблокирање картица наплаћују чак и 5.000 динара.

У Народној банци (НБС) кажу да је законом дефинисано да ће банке бити дужне да без накнаде издају платну картицу код које се у домаћим трансакцијама обрада, пребијање и поравнање обавља у земљи. Тренутно само дина испуњава те услове. Банке ће морати да уз текући рачун, уз који издају платну картицу, издају и дину. Уз ову картицу, клијенту, уколико то жели, моћи ће да издају, на исти начин као и до сада, картице интернационалних картичних шема.

– Користи од већег учешћа плаћања дина картицама има друштво у целини, сваки трговац директно и сваки корисник картица индиректно, имајући у виду трошкове који су у домаћој картичној шеми неупоредиво нижи од трошкова интернационалних шема. Овде се конкретно мисли, пре свега, на накнаде које банке плаћају картичним системима периодично, као и при свакој употреби платне картице, али и на међубанкарске накнаде које банке прихватиоци плаћају банкама које су издале картицу, а који се такође преносе на све учеснике у ланцу плаћања. Банке преносе трошкове на трговце кроз трговачке накнаде, а трговци, уграђивањем тих трошкова у цене производа и услуга, преносе трошкове на све грађане, којим год инструментом да плаћају, не само на кориснике картица. На годишњем нивоу по том основу беспотребно настају веома високи трошкови који представљају значајан издатак за друштво и одлив финансијских средстава из земље. Наиме, правила картичних система су наменски осмишљена тако да корисник картице нема накнаду по трансакцији, јер када би корисник плаћао ту накнаду тада би бирао јефтинији инструмент уместо скупљег, што врло често није случај. Просечан корисник нема увид о томе да ће трошак његовог скупљег „избора” картичног бренда платити кроз цену робе и услуга или кроз друге банкарске накнаде, кажу у НБС.

Сада је просечна трговачка провизија у Србији око 1,5 одсто, за мале трговце иде и преко 2,5 одсто, а за интернет плаћања између 2,5 одсто и три одсто а употребом дине те провизије се вишеструко смањују

Сада је просечна трговачка провизија у Србији око 1,5 одсто, за мале трговце иде и преко 2,5 одсто, а за интернет плаћања између 2,5 одсто и три одсто. Међубанкарске провизије, које представљају главни део трговачке провизије, крећу се од 0,8 одсто за националну картицу до један до два одсто и више за интернационалне картице. С обзиром на то да међубанкарска провизија чини и до 80 одсто трговачке накнаде (која је трошак трговца), смањењем међубанкарских провизија отвара се простор за снижавање трговачких провизија, односно трошкова трговаца.

– Ако имамо у виду да ће међубанкарске провизије за дебитне картице износити 0,2 одсто, а за кредитне 0,3 одсто, јасно је да постоји простор за остваривање значајних уштеда. Такође, поред међубанкарске накнаде, део трговачке накнаде представља и трошак према картичном систему. Банке део тих трошкова наплате од трговаца, односно од свих купаца преко цене роба и услуга, а део од њихових клијената кроз друге банкарске накнаде – кажу у НБС.

Државне банке промовишу дину, стране још ћуте

Дина картица у нашем банкарском систему има два милиона картица и питање је да ли су све активне, а држава наново креће у кампању промоције. С издавањем су већ почеле Поштанска штедионица и Комерцијална банка, а реч је о домаћим банкама. Домаћа дина картица повећава број безготовинских плаћања, а смањује трошкове и удео сиве економије, изјавила је данас гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.

Гувернерка је то изјавила на промоцији дина картице Комерцијалне банке, која је прошлог месеца издала 11.000 тих картица, а на којима се налази део слике младе српске сликарке Гале Чаки.

Табаковићева је подсетила да је 7. октобра 2003. први пут реализована трансакција са дина картицом, коју су основале НБС и пословне банке. „Дина је тада основана са истим циљем са којим је промовишемо и данас – да повећамо број безготовинских плаћања и да смањимо удео сиве економије, односно да покажемо да поштујемо себе, поштујући државу, тиме што плаћамо порезе”, подвукла је Табаковићева.

Држава је стала иза домаће картице као што раде многе државе. У Данској тамошња данкорт чини 84 одсто учешћа у промету а стопостотна је у Саудијској Арабији.


Коментари3
46458
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan
Samo da vas obavestim. Ta ujdurma kod mene i mojih prijatelja nece da prodje. Amin.
Боривоје Банковић
Мени је држава избила паре из џепа кад ме је натерала да отворим рачун у банци. Због тога трпим штету од неколико хиљада динара годишње за услугу која ми не треба и коју не желим. Сада могу да ми дају педесет "бесплатних" картица а ја их нећу користити, као што не користим ову коју плаћам. Све што се наводи као предност картица, готов новац завршава много брже и ефикасније. Дам продавцу, конобару, фризеру, мајстору новац, он мени робу и кусур и то је то. Траје десет секунди. Не може ми се догодити да не могу да платим готовином јер је нестало струје или је систем пао. Трошим колико имам и не улазим ни у какве минусе. Погледам у новчаник и имам упит стања. Ако ме неко оџепари, украо ми је само новац. Немам трошкове и главобоље око отказивања картице и вађења нове. Борби против сиве економије ћу се радо придружити кад не буде закупа сателита, пашњака на Врачару, Београда на води и осталих афера. Дотле гледам свој џеп, а ко хоће, нека верује у добродушност државе и банака. Ја не верујем.
Raca
Bankari kreiraju istinite informacije! ? ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља