уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

За пет месеци од дијаспоре две милијарде евра

Прилив дознака у Србију годинама је стабилан, а њихово учешће у бруто домаћем производу креће се око осам посто. Тај новац највише служи као неформална социјална помоћ
Аутор: О. Милановићпетак, 20.07.2018. у 11:49
Дознаке из иностранства порасле за 14,5 посто (Фото Д. Јевремовић)

Дијаспора је послала у Србију током пет месеци 2018. године једну милијарду и 336 милиона евра, што је 14,5 посто више у односу на исти период претходне године, према прелиминарним платнобилансним подацима Народне банке Србије.

Према подацима о регистрованим дознакама за пет месеци ове године, преко брзог трансфера новца и рачуна извршено је око 700.000 трансакција, кажу у НБС за Танјуг.

Просечан износ примљених дознака разликује се у зависности од дестинације и начина њиховог слања, нпр. преко брзог трансфера новца просечан износ дознаке креће се око 280 евра, а преко рачуна он је знатно већи.

Упућени тврде да наши људи из иностранства пошаљу и донесу у земљу и знатно више од суме коју региструје НБС. У централној банци напомињу да суму дознака чини регистровани део, који у земљу стиже путем банкарских рачуна и брзог преноса новца, и нерегистровани, који се процењује на основу мењачких послова и кретања девизне штедње становништва. Према проценама НБС, за пет месеци ове године, прилив по основу нерегистрованих дознака износио је око 618 милиона евра. Сабрано, безмало две милијарде евра у овој години је пристигло на руке грађанима Србије.

Посматрано по земљама, највише дознака у последњих пет година, као и у првом тромесечју 2018, долази из земаља у којима живи и ради велики део наше дијаспоре, пре свега из Немачке, Швајцарске, Аустрије и Француске, а највећи део прилива дознака реализује се у еврима, око 80 одсто.

У последњих пет година, како кажу у НБС, прилив дознака у Србију релативно је стабилан, а њихово учешће у бруто домаћем производу креће се око осам посто, што у централној банци очекују и у овој години.

Многим грађанима у Србији животно значи прилив девиза од рођака расејаних по свету.

Резултати истраживања београдског Економског факултета показују да тај новац служи као неформална социјална помоћ. Наиме, у Србији би се много теже живело без девиза које више од пола века редовно стижу од наших људи ,,на привременом раду у иностранству”. Тај новац домаћинстава која га примају штити од већег сиромаштва, јер у просеку чини трећину њихових укупних прихода.

Чланови домаћинстава која примају дознаке у разговору са истраживачима најчешће су изјављивали да већину тог новца троше на основне потребе – храну, одећу, обућу и плаћање рачуна. Стари људи у селима тим новцем плаћају и лечење. Без разлике да ли живе у граду или на селу, без тих пара њихов живот био много тежи. Ако би ова домаћинства остала без тих примања, држава би морала да преузме бригу о њиховој социјалној заштити, зато што дознаке не би могли да замене личном зарадом. Од дознака се граде и одржавају куће и станови, школују се деца…

Девизни пензионери су велика подршка деци и унуцима, али и озбиљна ставка у девизном приливу земље. Овакав обилан и стабилан прилив девиза благотворно делује и на платни биланс земље. Да није дознака, тврде упућени, Србија би се протеклих деценија много чешће суочавала са „бауком банкрота”.

Предвиђа се да ће прилив дознака из иностранства расти до краја ове деценије, али ће се истовремено повећавати и број емиграната из Србије. Стручњаци процењују да ће повећање миграције од 12 одсто донети раст дознака за петину.

Незваничан је податак да пошиљке девиза у Србију стижу на адресе око 800.000 људи, а у 2017. је сваком примаоцу стигло, у просеку, по око 3.500 евра, или око 400 евра по становнику, што речито говори о учешћу и бризи дијаспоре за своје у домовини.


Коментари16
9199f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djordje
a koliko tek stigne u kesu!
Боба
Тужан индикатор немара према људима који су отишли а и онима који остају. Србија никада није имала добар однос према људима у расејању а све као последицу параноје комунистичког режима политичком емиграцијом, што се по инерцији наставило и после пада комунизма. Већина емиграције била је и остала економска а данас указује на трагичну економију неоколонијалне пљачке Србије која је уништава и привредно и демографски. Да је памети једино би људи у расејању требало да добијају погодности за улагање у нашу привреду и повратак а не страни инвеститори који траже само полуробовску најјефтинију радну снагу и користе све погодности у име ракламе политичара који их довлаче. Ако се данашњи тренд настави Србија ће се испразнити и остаће само политиканти и пензионери, да ради неће имати ко, страни кредити из којих се дефицитарно финансира буџет ће доспети за наплату и на крају пресушити а онда ће бити касно за кајање кратковидих.
Ivan grozni
Ovo je dugorocno katastrofa. Kada je Broz zapoceo ovaj model rasta on je jos i imao neko opravdanje. Drzava je realno bila prenaseljena, u inostranstvo su odlazili uglavnom slabo kvalifikovani radnici i uglavnom samo muskarci, dok je najveci deo njihovih porodica ostajao ovde. Broj mladih se nije tako drasticno smanjivao kao danas, sto je omogucavalo i dalje rast domace privrede i planiranje unapred. Doznake su bukvalno i bile socijalna pomoc i priliv potrebnih deviza. Danas je drugacije. Odlaze svi, i muskarci i zene i citave porodice. Odlaze visoko kvalifikovani i obicni radnici. Udeo mladih u populaciji je drasticno smanjen. Vecina nasih u inostranstvu vremenom uzme drzavljanstvo i naseg se odrice. Kada, oprosti boze, ne bude vise bilo njihovih starijih baka i deda koji ovde zive, nece ni imati kome da salju devize, a njihova deca vise i nisu nasi drzavljani niti imaju interes da ovamo dolaze. Ovo moze jos da potraje jedno 10tak godina, onda nastaje raspad.
Леон Давидович
Ето то је прави пут нестанка народа. Умето тога требала је домаћа привреда где би људи радили и зарадили. Али неодговорни су похитали само да униште и опљачкају баш све. И ето резултата , пут за нестанак домаћег народа.
Anka
Jadna dijaspora... Vecina radi najslabije placene poslove, zivi u najgorim naseljima, spara i salje ... U drzavi kriminal i korupcija, luksuz i ljenost... Pa dokle ljudi moji, cemu ovo vodi?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља