среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:37

Трговац планинским травама

Сва мора којима сам пловио, небо, једра била су обојена бојом лаванде. Чак и овај сто и ти сте у тој боји. Тужан сам и несретан, мој пријатељу. Море ти је у крви, рекао сам му. Лаванда у души. Брод не можеш да усидриш усред поља лаванде. Увек ће ти једно од њих недостајати. Твоја је болест неизлечива. Она је у твојој ризници сећања. Не отварај је често
Аутор: Миодраг Топићпетак, 20.07.2018. у 14:52
Фото Пиксабеј

Мој живот у иностранству је игра речи из Речника града у којем живим. Сликовница увезана сећањем на град из којег сам отишао. Речима које су желеле да испричају нешто о себи.

Понекад ме, Маркони, мој „nom de plume“ замоли да напише увод. Овог пута, нешто о

једној лепој болести. Како каже, да ми дâ -шлагворт.

 

Било Ко и његова болест

Деда је био Травар. И његов отац. И мој. Уплетене мирисним травама и јутарњим сумаглицама планине Мироч, њихове приче су ми изгледале нестварне као и детињи снови. А можда и јесу биле само такве.

Трговац планинских трава, Било Ко је патио од чудне бољке малих, водених ствари. У памћењу Травара и Врача такве болести није било. Болест се јављала само у Долини, до које је путовао онолико дуго колико је младом месецу било потребно да од десног пређе у облик левог месечевог српа.

Фото Пиксабеј

Пред одлазак у Долину, Савет стараца би се окупио око ватре наложене дрветом из морске воде. У пламен, који је због соли мењао боју, бацали би прегрште гороцвета, рунолиста, траве иве и веприне. Било Ко би седео пред њима покривен огртачем искрица и варница ватре са вером да ће сагорети необичну болест у њему. А онда би, са караваном Трговца, пре првих петлова, сишао низ Планину.

Било Ко је осећао велику жудњу за малим стварима: шаком кишнице у дубу обореног храста, росом на латицама магнолије и перунике. За барицама кречњачких тепсија топлих гејзера. Зими, за леденим иглицама џиновских борових крошњи у врховима планина. Отопљеним пахуљама на пенастим брзацима потока.

Када би бројање дана заменио бројањем месеци проведених у Долини, његово се расположење приметно мењало. Ствари би попримиле боје којима недостаје жута. Усне облик несретног полумесеца.

Са длана нестале линије среће. Седео би тако беспомоћан са длановима окренутим ка замишљеним квргама високих планина.

Зашто се тако осећао, Било Ко није знао да одговори на то питање. Могао је додуше да једе или хода. Могао је да ради оно што му је задато да ради. По повратку на Планину болест би једноставно ишчезла. Он је у замци враџбина коју су донели облаци зла, рекли би Травари и Врачи.

Прошле су три бербе трава од како је Било Ко оболео од те болести, кад је у село дошао неки старац са магарцем натовареним великим корпама од прућа. Било је време берби планинских трава. Старац је, кад на његовим сандалама није било росе, по сунчаном дану, брао а онда на местима сувог ваздуха разастирао и сушио миришљаве траве.

Ноћу је, са Траварима и Врачима, разговарао о необичним сусретима, чудесима и болестима. Испричаћу вам причу о једној лепој болести, започео је старац. Да, баш тако-лепа болест.

Седео сам у крчми за истим столом са неким морнаром. Најтужнијим кога сам икада срео. Док је испијао крчаг са вином, жалио ми се на своју болест.

Фото Пиксабеј

Болест лаванде, тако је рекао. Сва мора којима сам пловио, небо, једра била су обојена бојом лаванде. Чак и овај сто и ти сте у тој боји. Тужан сам и несретан, мој пријатељу.

Море ти је у крви, рекао сам му. Лаванда у души. Брод не можеш да усидриш усред поља лаванде. Увек ће ти једно од њих недостајати. Твоја је болест неизлечива. Она је у твојој ризници сећања. Не отварај је често.

Кад год је отвориш на лицу ће ти остати печат несретног или сретног полумесеца. Разумеш, живећеш стално у прошлости. Нећеш ни приметити цветање магнолије. Погледао ме је климајући главом. Мислим да ти верујем, старче. Затим смо попили по крчаг вина и запевали. Морнаревој болести дао сам име носталгија.

Ето, од тога пати Било Ко, повикаше Травари.

На одласку наградише старца ретким травама и позваше га да следећег лета буде њихов гост.

Много година касније, понекад би моје усне добијале неки чудан облик.

Ако се добро сећам, баш онакав какав је имао Било Ко.

 

***

Маркони ми је овог пута дао шлагворт али ми је оставио сасвим мало простора.

 

Носталгија

Идеш доле на одмор, упита ме Томо.

Рекох, да планирам.  (Доле значи тамо, преко воде.)

А и то доле дели се на: доле и горе. Дубровник и Београд.

Жена, доле код својих. Ја код мојих - горе.

Понекад заједно на обе стране. Месец-два, па назад.

Носталђија, носталђија. Ал Бано.

Носталгија, носталгија. Оливер.

Деца на другу страну. Маурицијус. Хондурас. Јапан.

Џипсон брадерс. Ванеса Меј.

Они пуне ризницу носталгије.

Ми понекад завиримо. Немамо превише времена.

Унуке, доктор, куповине, пријатељи, позориште.

Па опет доктор, па унуке, деца.

И тај-чи понедељком, то заборавих.

Томо каже да би доле путовао само возом.

Он никада није био доле.

Његова ризница сећања је закључана већ тридесет година.

У Пандориној кутији је. Тако мисли.

Томо најбоље зна.

 

Миодраг Топић, Торонто


Коментари8
07a1a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Smrda
Kakve nebuloze, bize me sacuvaj. Nisam imao strpljenja ni do cetvrtine teksta. Kakve ovo veze ima sa temom?
Sonja
divno
Milica
Poštovani Miodraže, ne sećam se kada sam pročitala lepšu priču. Proputovala sam sa vama kroz ovaj tekst.. Hvala puno!
Marija M
E baš fina priča.Pročitah je u jednom dahu..."Sjećanje je loš svedok"reče jedan dobronameran čovek.Upamtila
Kалуђер
"Таштина празнине"...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља