четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:41
СЛОВО О ЈЕЗИКУ

Шетња београдским улицама

петак, 20.07.2018. у 15:40
(Фото Д. Јевремовић)

У језичкој групи на интернету прочитали смо коментар: „Познати комичар Чарли Чаплин у Београду има три улице, које су написане на три начина: Улица Чарли Чаплина, Улица Чарлија Чаплина и Улица Чарлиа Чаплина”, као и тврдњу да постаје табле с именима улица: „Ђуре Јакшић 5” и „Шумадиски трг”.

Овде су се поткрале три врсте грешака – једна се тиче промене страних мушких имена, друга промене домаћих мушких презимена на -ић и трећа писања слова ј.

Пише
Рада Стијовић

Страна мушка имена често у свакодневном говору налазимо непромењена. Као што у једном од горе наведених примера стоји Улица Чарли Чаплина, тако неретко чујемо: нови филм Бред Пита, ћерка Мајкл Џексона, вицеви о Чак Норису, борба Новака и Фабио Фоњинија. Међутим, имена страног порекла треба уклапати у морфолошки систем нашег језика, што значи и мењати их по падежима одговарајуће именичке врсте – у наведеним примерима као именице мушког рода: Улица Чарлија Чаплина, нови филм Бреда Пита, ћерка Мајкла Џексона, вицеви о Чаку Норису, борба Новака са Фабиом Фоњинијем.

Домаћа мушка презимена на -ић мењају се такође као одговарајуће именице мушкога рода. Зато се може рећи само Улица Ђуре Јакшића. Написано како је речено да стоји – Ђуре Јакшић значило би да је Ђура женска особа, јер се уз женска имена „мушка” презимена не мењају: Ђура Јакшић је син Христине Јакшић и пароха Дионисија Јакшића.

Кад је реч о промени презимена, одговорићемо и Марији Марковић, читатељки из Београда: Да ли се каже: „Додељена је диплома Марку Маринкову” или „Додељена је диплома Марку Маринков”?

Презимена на -ов уз мушка имена обавезно се мењају. Дакле: Додељена је диплома Марку Маринкову. Овде се, међутим, јавља још једна недоумица – да ли се каже „с Марком Маринковом” или „с Марком Маринковим”?

Презимена на -ов у српском, а и у другим словенским језицима, по пореклу су присвојни придеви, али су се с временом поименичили и данас су именице мушког рода. Норма препоручује да се ова презимена мењају по именичкој промени, нпр.: Разговарао сам с Маринковом, Веселиновом и Ивковом; Шетао сам се с Поповом; Иди за Јовином. Под утицајем средина у којима су оваква презимена честа, а у којима је у употреби придевска промена, норма је прихватила и ову промену. Тада она у вокативу остају без наставка: господине Попов, Васиљев, Глишин, Милин, а у инструменталу имају наставак -им: с Поповим, Глишиним. У генитиву и дативу увек је именичка промена: узми од Попова (као од пустолова, из спева), а не од Поповог (као од доброг).

И, на крају, да исправимо још једну неправилност која се поткрала у називима улица, а то су натписи: Улица Чарлиа Чаплина и Шумадиски трг. Требало је написати: Улица Чарлија Чаплина и Шумадијски трг.

Сонант ј је врло нестабилан глас и у неким положајима у речи (пре свега између двају самогласника, а нарочито кад је један од њих и) врло слабо се чује. Правопис и норма одређују где ће се писати. Норма налаже да се у групи -иа- оно увек пише. Зато улица носи назив Чарлија Чаплина.

Ј се увек пише и када је оно структурни део основе. Зато што постоји у основној речи Шумадија, остаје и у изведеној – шумадијски.


Коментари14
eaf7c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Česi i Poljaci nikada vokativ ne pretvaraju u nominativ, stoga je žalosno što je to sve češća praksa u balkanskim jezicima. Nije shvatljivo zašto se jezikoslovka ne drži norme i piše "gospodine Marinkove, Popove" i sl.
Коста
О чему говорите? Нико од Словена сем Срба не мења презиме у вокатив! Неки словнески језици не мењају ни именицу "господин" јер можда немају вокатив (као Руси -- уместо оче, кажу отец)) или је понекад вокатив исти као и номинатив. Бугарски и македонски имају само 4 падежа. Ево примера: белоурски "Паважаны г-н Папоў", бугарски "Уважаеми г-н Попов", македонски "Почитуван г-дин Попов", чешки "Drahý pan Popov", пољски "Drogi panie Popov", руски "Уважаемый господин Попов!", српски "Поштовани господине Попов", словачки "Vážený pán Popov", словеначки "Dragi gospod Popov", украјински "Шановний пан Попов". Једино српски мења господин (номинаитв) у господине (вокатив).
Препоручујем 1
Драгољуб Збиљић
ДОПУНА. -- Мени у одговору уважени Коста с правом каже: "Успут, варате се да промене нису биле политичке." У томе смо потпуно сагласни кад се тиче промена у правопису уобличених у Правопису српскохрватског, хрватскосрпског језика у издању 1960. године. Тај Правопис донет је у великој мери под политичким упливом. Моја маленкост баш истиче проверљиву чињеницу у вези с решењем питања писма. Писмо је свакако и правописно питање и решава се правописом. И помор ћирилице је била чиста последица политике јер је замена ћирилице баш и осмишљена у време доношења Новосадског договора о српскохрватском језику и лажној равноправности писама. И највећи утицај политичара био је баш у вези с питањем писма. Замену ћирилице смислили су комунистички политичари а лингвисти су то спроводили заједно с властима. Без политичке намере и деловања власти, српско писмо међу Србима не би доживело данашњу судбину. А правописне промене у језику Срба после 1980. године до данас изводили су лингвисти без политичара.
Драгољуб Збиљић
ПРАВОПИСНА КАТАСТРОФА! -- Саша Микић каже: "Правопис српског језика је толико истрпео промена у последњих пола века да је то просто невероватно. Оно што сам учио у школи 60-тих и што су моја деца учила се толико разликује да се неки пут питам да ли су у променама учествовали лингвисти или политичари." Прво, познато ми је довољно да су правописне промене доносили, ипак, лингвисти, а не политичари. А добро сте и тачно запазили да су многе правописне измене или лоше или непотребне после 1990 године. Оне су лошије чак и од оних правила у Правопису из 1960. године. Моја маленкост је сагласна да правописне промене треба ретко доносити, само кад је то нужно. А наш данашњи Правопис српскога језика морао је бити донет. Он је морао бити донет да би се усагласио с јасном уставном одредбом у Члану 10. да се српски језик пише ћирилицом, а не двама писмима. Међутим, српски лингвисти су питање писма решили као у српскохрватском језику, што је катастрофално по српску азбуку и српски идентитет.
Коста
Истина је да се ћирилица систематски убијала и убија намерно или немаром, али овај чланак није о ћирилици него о правопису, што није исто. Једино што ћирилица и правопис имају заједничко је јавашлук који влада у српском језику од Вукове реформе до данас. Успут, варате се да промене нису биле политичке. Од самог почетка непотребне Вукова реформе, па кроз три Југославије и ове Србије, све што је имало везе са српским језиком је првенствемо било политички мотивисано. Српска лингвиситка, па тако и наметнуто двоазбучје и правописи, немају преседана у свету.
Препоручујем 6
Tomislav K
Pravopis je konvencija i kod jezika koji imaju pisanu baštinu ne može se više tek tako mijenjati (iznimka su pojedini turkofoni narodi u bivšem SSSR-u, no tu se radi o društvenom prijelomu zbog približavanja Turskoj). Što je, tu je. U ovim jezicima temeljenima na novoštokavštini treba povećati udio morfemskoga pravopisa, i zbog lakoće, historijske veze i zdrave pameti (podkova, napredka, odpočeti, podkategorija, subspecijalizacija, dubsti, ..- za robski, razžariti, odteturati nisam još siguran), iako ne ondje gdje je previše udaljeno od izgovora (mužski, sdrav, sgrada, radostju,..). Slabih će mjesta uvijek biti- n.pr., u engleskom stalno griješe u they're/their/there i your/you're. Tako treba u školstvu i opismenjavanju posvetiti više pozornosti tim dvojbenostima i ukazati na njih. Naravno, to je rješivo ako ljudi čitaju pravopisno i gramatički pravilne tekstove, nevažno koje vrste (može i kuharica i povijest Mongola). Ako ne čitaju, onda slaba korist...
Драгољуб Збиљић
Уважена Стијовићева добро је ово исстумачила. Једино је требало да објасни и то да јесте од Шумадија придев шумадијски, али је и, истина мање обично, ређе у употреби, али је исправно и "шумадински". Шумадијски је од Шумадија, а шумадински је од Шумадинац. Истина је да се не користи реч "Шумадина", али постоји реч "Шумадин-ац, па би се могло рећи и "шумадински".
Коста
Додавање /ј/ u "шумадијски" је само ствар догвора и погодбе међу лингвистима. Белићевим правописом (1923-1960) се писало "Шумадиски пук VII армиске области" уместо "Шумадијски пут VII армијске области". Постоји безброј примера где би се и данас /ј/ требало избацити јер се не чује -- на пр. "најмилији", а могло би да се пише, као некад, "најмилиј" или "најмилии". Вук је предложио да се пише какао се говори, то јест како народ изговара речи. Али народ изговара речи на различите начине -- у Србији се каже "велики" а у Босни "велки", У Србији "лепиња" а у Босни "лепна", итд. У томе се, између осталог, види погубност и бесмислица Вукове крилатице -- "пиши као што говориш." И данас се, после 150 година од Вукове реформе, бескрајно мења правопис како би се сачувала та бесмилица. Правопис треба бити доследан и једниоставан да и било што мање правила и изузетака, а најједноставнији је етимолошки правопис. Нама боде очи јер нисмо наивкли на њега.
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља