среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ 21. ЈУЛА

Андрићев ратни излет

петак, 20.07.2018. у 15:46
Лепосава Бела Павловић, У Кошутњаку за време окупације, 1943, уље на картону, из збирке Народног музеја у Београду

ПРИЗОРИ ИЗ ПРОШЛОСТИ

Бела Павловић, надахнута недељним излетом са блиским пријатељима и привидним миром београдског излетишта, бележи тренутак спокоја и препоручује га памћењу

У фонду Народне библиотеке Србије чува се корпус од више десетина писама која су, у периоду од маја 1940. до октобра 1961. године, разменили Иво Андрић и пишчева дугогодишња пријатељица Лепосава Бела Павловић (1906–2004), сликарка и романиста. Приређивање преписке објављене у Свескама Задужбине Иве Андрића (бр. 30/2013) и реконструкција како историјског тако и биографског контекста њених протагониста одвели су нас и до ризница Народног музеја у Београду, у којима је похрањена слика названа У Кошутњаку, за време окупације (Иво Андрић, Милица и Ненад Јовановић), 1943, са потписом Лепосаве Беле Павловић. Уз то, Андрић је чувао, као сликаркин дар, „уље на картону” величине стандардне фотографије, насловљено Кошутњак, 1943, настало 19. септембра те године, данас експонат Спомен-музеја Иве Андрића. Преписка и сликарски радови међусобно се допуњују и одгонетају, представљајући занимљив склад дневничко-епистоларног и ликовног израза, делом и на трагу Андрићевог записа о јединственој моћи сликарског дара да конзервира и сачува доживљај.

Биљана Ђорђевић Мироња

У АТЕЉЕУ
Сага о фаталној плаћеници

Еро, један од најпознатијих уметника данашњице, чије слике поред многобројних светских музеја поседују Џек Николсон и Роман Полански, изложиће на београдском Октобарском салону велико платно са мотивом стрип јунакиње Сребрне Саблинове

Еро, Silver Sable Saga, 1999, акрилик на платну, љубазношћу уметника и Хилгер колекције

Ероов атеље у Паризу личи на његове слике. Не знате где ћете пре зауставити поглед. Књиге, слике, колажи, цртежи, керамика коју осликава, фотографије пријатеља међу којима су и Клаудија Кардинале и Влада Величковић... А ту је и ценовник радова дискретно закачен на делу зида.  Еро нас дочекује срдачно, говори брзо, показује нам радове, књиге... Каже да брзо и слика.

„Користим брзу технику фреско сликарства коју сам научио у Италији. Морате да завршите слику пре него што се боја осуши“, каже уметник.

Еро долази у септембру на Октобарски салон у Београду. Изложиће велико платно, слику Silver Sable Saga. Главни мотив је стрип јунакиња коју је 1985. године осмислила издавачка кућа Marvel Comics.

– Силвер Сејбл, право име Силвер Саблинова (Сребрна Саблинова) међународна је плаћеница, полиглота, пореклом из Симкарије, имагинарне земље која се налази у Источној Европи. Она председава агенцији специјализованој за лов на ратне злочинце, нацисте. Према предању, њена коса је побелела када је као дете присуствовала убиству своје мајке током једног терористичког напада. Тада је Силвер Сејбл одлучила да се бори против криминала и постане неустрашиви убица. Она нема супермоћи, али је мајстор у борби прса у прса и коришћењу хладног и ватреног оружја. Њен костим је ојачан кевларом и штити је од метака.

Марија Ђорђевић

ИСТОРИЈА
Прича о издисају руске империје

Империја Романових распала се због проблема који су постали још очигледнији током Првог светског рата, у који је Петербург, између осталог, ушао да би помогао Београду, каже историчар Олег Ајрапетов

Олег Ајрапетов

Овог месеца обележава се век откако су убијени чланови династије Романов. О томе како је претходно пропала њихова империја, детаљно је објашњено у „Русији 1917 – пропаст царства” аутора Олега Ајрапетова.

Познати руски историчар, професор на Московском државном универзитету „В. М. Ломоносов” и стручњак за Први светски рат пише у својој новој књизи, коју је на српском језику објавио „Клио” у преводу Андрија Лаврика, о издисају империје Романових, а у разговору за „Политику” говори о главним узроцима слома руског царства.

„Руска царевина је почетак 20.  века дочекала са низом проблема у унутрашњој политици. То је, пре свега, било сељачко питање – због беземљаштва у европском делу Русије сељаци су све више били незадовољни и непрекидно су захтевали да се земља да људима који на њој раде. Из тог програма је требало да буде изузета земља која припада племству, манастирима, цркви, двору. Треба напоменути да то није решавало проблем села – беземљаши су тражили удаљавање ‘вишка’ становништва или путем колонизације периферија царевине, где је земља била ничија, ненастањена, или одлазак тог становништва у град. Све је то било веома сложено и влада није успела да реши сељачко питање. Тек је Лењинов ‘Декрет о земљи’ одмах освојио симпатије сељака према совјетској власти. Акутно је било и радничко питање, национално питање, као и многа друга”, објашњава наш саговорник.

Јелена Стевановић

РЕАГОВАЊЕ
Одбрана неодбрањивог

Поводом текста Зорана В. Поповића „Хиршов индекс – предности и недостаци” (Додатак Култура, уметност, наука, „Политика“, 14. јул 2018)

САНУ: Лица и наличја (Фото А. Васиљевић)

Потпредседник САНУ Зоран В. Поповић покушао је у свом дугом тексту у Политици да одбрани оно што је неодбрањиво, и то на аматерски, научно незасновани и квазиакадемски начин, тј. да до крајње границе релативизира значај Хиршовог индекса. Оно што изазива запрепашћеност код сваког интелектуалца који има у виду статус датог академика у хијерархији САНУ јесте његов став да је Хиршов индекс пука квантитативна величина, која готово не значи ништа без квалитативне „експертске“ оцене кандидата. Такав став је уникатан у свету теорије, јер се Хиршов индекс израчунава на основу приложене листе цитираности из које се онда узимају само они цитати који су по утврђеном обрасцу релевантни за тај индекс. Супротно мишљењу Зорана В. Поповића, цитираност, мада се изражава нумерички, у суштини је, према светским стандардима, квалитативни критеријум. Јер неко ко у свом раду цитира ставове из рада некога другога сматра да су они веома важни у теоријском и научном смислу; и стога се опсег цитираности дела неког ствараоца третира као најобјективније сведочанство о његовом квалитету и утицају у свету теорије.

Није тешко закључити да је Поповићев готово дисквалификаторски приступ тумачењу значаја цитираности и Хиршовог индекса мотивисан, бар једним својим делом, његовом тежњом да некако оправда елиминацију српског научника светског гласа, генетичара Миодрага Стојковића, о чему су на крајње критички начин већ писали не само наши већ и немачки медији.

Слободан Дивјак
Аутор је директор Међународне филозофске школе Феликс Ромулијана

ИНТЕРВЈУ
Друштвене мреже су губљење времена

Чинило ми се да је чистота идеал младих, а млади ме нервирају. Као млад ни сам себе нисам могао да поднесем, па имам право да тако мислим. Већину оних који убијајући себе убијају друге у име Исламске државе чине млади људи.

Џонатан Френзен: Требало је да постанем научник  (Фото лична архива)

Страствени посматрач птица и још страственији посматрач живота... Заправо књижевни сеизмолог који премерава људску природу са личног, метафизичког, свакодневног, глобалног аспекта. Џонатан Френзен дочекује ме на вратима своје куће у Санта Крузу са двогледом који ми је одмах ставља у руке. Нисам очекивала да ће после тридесетак сати лета до Сан Франциска, а потом сати и сати проведених у расклиманом аутобусу, то бити почетак књижевног разговора. Нисам запамтила много о тих 600 врста птица које живе у северној Калифорнији, али сам запамтила реченицу: „Мрзим кад ме питају зашто волим да посматрам птице.„

Џонатан Френзен, кога многи сматрају најзначајнијим америчким писцем 21. века, рођен је 1959. у Вестерн Спрингсу у држави Илиноис, а одраста у Сент Луису, где завршава студије немачког језика и књижевности. Успех долази 2001. са романом Корекције, једном од најчитанијих књига фикције у првој декади новог века. Следе романи Слобода, а пет година касније, с истим осећајем за језичке и стилске финесе, објављује Пјурити (издавач Дерета, 2016). Док седимо у његовој светлој и пространој дневној соби у којој, осим гитара и књига, стоји море фигурица ретких врста птица, питам га зашто у свом аутобиографском сведочењу истиче важност чињенице да је „рођен средином прошлог века, у средњој Америци, у породици средње класе”.

Неда Валчић Лазовић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари5
64aa0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pera S
U redu, hajde da kazemo da H-indeks ima taj znacaj koji mu g. Divjak pripisuje. Ali koliki je zaista njegov h-indeks prema racunici nekog od relevantnih bibliomterijskih servisa kao sto su web of science ili Google scholar? Prema ovom potonjem g. Divjak ima dve knjige koja su citirane svaka po 12 puta i nekoliko radova sa jednocifrenim brojem citata. Da sam na njegovom mestu ne bih bas toliko branio h-indeks.
Борис
Није познато како у ту математику улазе дугови САД од 27 хиљада милијарди.
zoran stokic
Gos Divljak postoje razne tradicije, najpoznatije su građanska i despotska. Evo na primer, znameniti naučnik Mendeljejev, bio je član mnogih građanskih akademija nauka u zemljama Zapada, ali gle "čuda" u rodnoj Rusiji nije bio izabran za člana Ruske akademije! "Despotska mašina" je smatrala da naučne ideje Mendeljejeva mogu biti opasne za cara Rusije ("atomski broj" tj. ideja da se skrivena struktura atoma može izraziti brojem)! Posledice? Danas udeo Rusije u svetskoj privredi je 1,4% a udeo SAD je 27%
zoran stokic
@Ненад Кебар Jedno društvo i naše ponašanje proizvod su kulturne matrice. Uspešne države izgrađene su na obrascima građanskog individualnog determinizma sa težištem na kritičkom mišljenju, učenju na greškama, argumetovanom dijalogu, toleranciji, intelektualnom poštenju, evoluciji institucija, poštovanju pravila, stnadarda i procedura. Bez građanskog morala nema nauke. Već 1000. godina na Zapadu struke - su struke; licence su čuvati te struke, izdaju ih stručnjaci te struke a ne političari. Uprkos brojnim ratovima te su se države uvek veoma brzo oporavljale i dalje uspešno razvijale. Kako? Baš tako što su čak i u svim tim ratovima struke i dalje ostale struke - aristokratama, ratnicima i politčarima - nije padalo na pamet - da se mešaju u izdavanju licenci struka. To je ta bitna razlika između građanskih društava (otkuda ta njihova uspešnost) i neuspešnih despotskih država, gde sve tokove u društvu - pa i izdavanje stručnih licenci (vertikalnu prohodnost) - sprovodi " despotska mašina".
Препоручујем 4
Ненад Кебара
Конкретни прилаз дефинише ствари онаквима какве јесу, или нам се таквима чине, такво је мишљење г-дина Дивјака. Г-дин Стокић, међутим, злоупотребљава ставове аутора овога текста да би његове закључке искористио у промоцији својих, раније формираних, уверења, између осталих и политичких. Отуда разне несувислости у виду незнања, а онај ко не зна располаже широким фронтом (зло)употреба. Традиција је у духовним наукама објашњена врло суптилним теоријама према којима је ирелевантно"грађанско" и "деспотско". При томе та два атрибута, у основном значењу, не могу да буду антиподи осим у пренесеној политичкој колоквијалности. Даље, Мендељејев није био члан многих академија - произвољност не даје право на уверљивост. У тзв. академијама Запада опструиран је и више неголи у РАН-у, у Русији је на истакнутим постављењима био. Било би вредено највећег признања откриће о уделу руске привреде, кад би то било због тога. Случај у САНУ је конкретан и баца светло на српску а не на руску стварност.
Препоручујем 8

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља