понедељак, 22.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:52

Љубав се зове именом мајке

Дела Андрића, Данила Киша и Александра Тишме дубока су и осетљива, настала на проживљености људске патње, каже Јицак Бар Јосеф, израелски писац
Аутор: Марина Вулићевићпетак, 20.07.2018. у 21:55
Јицак Бар Јосеф (Фото М. Вулићевић)

Сећања на љубав само увећавају ово осећање у души човека, који је једном био дечак и као у соби са огледалима, ова се емоција прелама кроз запамћене ликове оца и мајке: њега како одлази и оставља је саму са децом, и ње, која се мири са судбином и исто тако мирно умире. Тај човек, некада дечак, који памти људе, слике и мирисе детињства, јунак је романа „Сећање на љубав” израелског писца Јицака Бара Јосефа, који је у преводу с хебрејског Душице Чворић објавила издавачка кућа „Клио”. Јицак Бар Јосеф јуче је био гост „Клија”, а у Београду је боравио први пут.

Данас ће гостовати у Суботици, од 20 часова, у Градској библиотеци, да би са својим београдским издавачем 23. јула посетио Херцег Нови, а у уторак 24. јула боравио у Бару. Реч је о аутору који потиче из угледне књижевне породице, рођеном у Тел Авиву 1949. године. Јицак Бар Јосеф дипломирао је на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, на катедрама за јеврејску историју и позоришне студије, а магистрирао савремену књижевност. Годинама је радио као новинар у дневном листу Једиот ахронот. Објавио је девет књига прозе, а добитник је Кугелове и Премијерове награде.

У његовом аутобиографском роману „Сећање на љубав”, централни лик је његов отац Јошуа Бар Јосеф, познати израелски књижевник. У традицији најбољих романа светске књижевности, у којима се љубавно осећање граничи са одбојношћу и страхом, и приповедач ове књиге према оцу има амбивалентне емоције, најпре због тога што је оставио своју породицу, да би засновао нову, са другом женом. Поред породичних слика, пред читаоцем васкрсавају Јерусалим, Тел Авив, Хаифа и Сафед, педесетих и шездесетих година 20. века.

– То су биле прве деценије израелске државе, када је економска ситуација била незавидна. Били су дељени бонови за храну, живело се у атмосфери социјализма. Пре Шестодневног рата све је било другачије, разлике између левице и деснице биле су мање изражене. Поред тога што је сива економија била распрострањена, одређене појаве у друштву посматране су црно-бело. Ми смо били добри, Палестинци су били лоши. Како се живот развијао, све је постајало сложеније, и ти црно-бели односи престајали су да постоје. Сада постоје добри Арапи и лоши Израелци, као и обрнуто. Сада палестински доктори брину о израелским војницима, као што јеврејски лекари пружају помоћ онима који беже из Сирије, од присталица Асадовог режима – каже за наш лист Јицак Бар Јосеф.

„Прошло је годину дана од мамине смрти. Тата је седео у фотељи са високим наслоном, поред писаћег стола. Отворио је фиоку и извадио из ње фотографију непознате жене. `Зове се Гила и врло је фина. Ускоро долази из Америке и венчаћемо се.` Бацио сам фотографију на под. `Није лепа и мрзим је`”, одломак је из романа „Сећање на љубав”, који дочарава сложеност породичних односа јунака. Наш саговорник пружа додатно објашњење оваквих призора:

– У то време педесетих и шездесетих година 20. века, као и данас, било је бракова који нису били успешни, али је однос према разводу био много другачији него сада. Било је мало развода, а деца су разлаз својих родитеља доживљавала као велику срамоту. Из тог разлога, и поред тешких ствари у браку и неслагања, људи су остајали заједно и нису се тек тако разводили. Тежили су томе да очувају заједницу и породицу.

Чини се да су призори из породичног живота остали урезани у приповедачу, који истражујући те сложене релације љубави и мржње, очеве грандиозне личности и мајчине тихе прилике, као да ровари по сопственој души.

– Након што сам написао књигу почео сам да размишљам о љубави и суочавању са самим собом, а између осталог можда сам и књигу подсвесно написао из тог разлога. У односу оца и мајке нисам имао пример складне везе и љубави, нисам растао са сликом једног хармоничног односа и брака, тако да сам се касније у животу и сам развео. У сваком покушају остваривања успешне везе, као да сам се сусретао са искуством своје мајке, која је била повређена очевим одласком. Љубав је за мене мајка. Она је волела оца и када је отишао, волела га је упркос томе – објашњава Јицак Бар Јосеф.

Шетајући се улицама Београда непосредно пре нашег разговора, каже да је приметио нешто сродно, као да су га неке улице и зграде подсетиле на градове средње Европе, одакле су његови преци дошли у Јерусалим.

– Боравио сам у Њујорку пре месец дана, али тамо нисам осетио сличну потребу да даље истражујем његове улице – додаје затим.

Уз познавање бурне српске историје, Јицак Бар Јосеф показао је и упознатост са делима наших писаца: Андрића, Данила Киша, Александра Тишме. Према његовом запажању, то су дубоке и осетљиве књиге настале на проживљености људске патње.

 

 

 


Коментари0
faa70
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља