уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Узнемирење јавности не сме да угрози правичност суђења

Иако предвиђен Законом о кривичном поступку као један од основа за одређивање притвора, овај аргумент поделио је наше правнике. – Кад је јавност заиста узнемирена, а када је реч о злоупотреби
Аутор: Мирослава Дерикоњићпетак, 20.07.2018. у 22:00
Апелациони суд у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Доносећи одлуку о пуштању на слободу Зорана Марјановића, осумњиченог за убиство супруге Јелене, судско веће Апелационог суда у Београду заузело је став да узнемирење јавности које је било основ за продужење притвора окривљеном, није више таквог интензитета као раније и да оно не може да буде разлог за останак окривљеног иза решетака. Као један од аргумената Апелациони суд навео је и чињеницу да је од извршења овог кривичног дела протекао дужи временски период, односно 27 месеци.

„Узнемирење јавности” је као аргумент коришћен и када је продужаван притвор Дарку Шарићу, оптуженом за шверц кокаинa из Јужне Америке, као и Александру Здравковићу, који се терети да је пуцао на бизнисмена Милана Бека. Иако предвиђен Законом о кривичном поступку (ЗКП) као један од основа за одређивање притвора, аргументација „узнемирења јавности” поделила је српске правнике. Док једни сматрају да је оно „каучук норма” која може да угрози чак и уставна начела, други наводе да уколико се правилно тумачи оно што закон каже, она уопште није тако широка.

Не желећи да коментарише ниједан случај конкретно, Миодраг Мајић, судија Апелационог суда у Београду, каже за „Политику” да „узнемирење јавности” потенцијално јесте норма која изазива широко тумачење, али да је тако само на први поглед.

– Ова норма захтева испуњење неколико елемената: најпре се тражи објективан елеменат, односно да је за кривично дело запрећена затворска казна дужа од десет година или да је учинилац првостепеном пресудом већ осуђен на казну затвора од најмање пет година за дело са елементима насиља, а начин извршења или последице тих кривичних дела доводе до узнемирења јавности. Потребно је и да узнемирење јавности које је настало због горе објашњеног, може да угрози несметано и правично вођење кривичног поступка – објашњава судија Мајић.

Проблем би могао да прави, како наводи судија, начин на који медији извештавају о неком догађају, али то, свакако, не би смело да утиче на суд приликом доношења одлука о продужењу или укидању притвора.

У раније објављеном ауторском тексту Бруно Векарић, заменик тужиоца за ратне злочине, сматра да је став о „узнемирењу јавности” веома проблематичан и подобан за злоупотребу и произвољну примену. Векарић је навео да растегљивост поменуте норме може да угрози права која су сваком грађанину загарантована Уставом – да има правично суђење и обавезе да се свим странкама у кривичном поступку пред судом обезбеди равноправан положај.

– Није без значаја чињеница да законодавства највећег броја европских земаља не познају појам „узнемирење јавности” као основ за одређивање притвора, али са друге стране, судовима дају на располагање најшире и често врло маштовите, инструменте које оптуженим особама пуштеним да се бране са слободе онемогућавају да угрозе регуларност кривичног поступка против њих. Током јавне расправе о ЗКП-у у којој се највећи број правника, као и Тужилаштво за ратне злочине, залагао за укидање спорне одредбе, један функционер који је представљао законодавца ми је, на моју примедбу да је реч о „опасном критеријуму” који може да произведе бројне последице и злоупотребе, одговорио: „Вама то одговара, ви умете да узнемирите јавност”. Његова констатација требало би, дакле, да ме „обрадује” и наведе да увек, пред почетак главног претреса када окривљени тражи укидање притвора, „узнемирим јавност”, односно да напишем текст, објавим описе злочина које третирамо у конкретном предмету… И то би, ваљда, требало да буде довољно – навео је раније заменик тужиоца за ратне злочине.

Адвокат Милица Цолић Краварски сматра да решење о продужењу притвора мора да буде јасно и аргументовано за сваки појединачни случај, а не цитат из закона, као што се често дешава у пракси. Судови, према томе, сматра она, морају да осигурају да притвор не буде казна, већ мера обезбеђења присуства која треба да траје најкраће могуће време.

– Ти разлози морају да буду релевантни и довољни, не смеју да буду произвољни. Није свако узнемирење јавности разлог за притвор, већ само оно које може реално и непосредно да угрози несметано и правично вођење поступка. Нажалост, судска и тужилачка пракса показале су да се „узнемирење јавности” све чешће узима као основ за одређивање притвора, често и произвољно. Не сме извештавање медија, које некада и није сасвим тачно или је сензационалистичко и које ће као такво, свакако, изазвати емоције код читалаца, да буде окарактерисано као узнемирење јавности, а самим тим и тумачено као разлог за одређивање притвора. Уместо да јавност буде инструмент заштите правичности суђења, она често буде злоупотребљена када медији не пренесу тачну информацију, него оно што ће допринети публицитету. На овај начин, они, у ствари узнемире јавност, а не садржина самог поступка – наводи Цолић Краварски.

 

Полемике почеле од почетка примене закона

Само неколико месеци пошто је у јануару 2012. године ступио на снагу ЗКП, почеле су полемике треба ли одредбу „узнемирење јавности”, као основ за одређивање притвора осумњиченом, укинути. Чланови радне групе Министарства правде, која је у то време спремала нацрт за измене и допуне ЗКП, сматрали су да је „узнемирење јавности” веома проблематичан основ да се неко стави „иза решетака” и да постоји бојазан да се произвољно тумачи.

Упркос оваквим ставовима, „узнемирење јавности” опстало је до данас.


Коментари0
f751b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља