среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:23

Албанци за подизање споменика Скендербегу у Тузима

Срби из Албаније и Црне Горе име Ђерђ Кастриот изговарају с поштовањем
Аутор: Новица Ђурићпетак, 20.07.2018. у 22:00
Тузи, варошица надомак Подгорице (Фото: Н. Ђурић)

Од нашег сталног дописника
Подгорица –  Док цене горива у Црној Гори вртоглаво расту и наставља се спорење око смењене директорке Јавног сервиса Телевизије Црне Горе Андријане Кадије, остала је скоро прећутана најава Албанаца из варошице Тузи, надомак Подгорице, да у њој подигну споменик националном хероју Албанаца – Скендербегу.

За време недавних подгоричких избора владајућа Демократска партија социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића обећала је да ће подржати иницијативу Демократског савеза Албанаца (ДСА) о подизању споменика албанском националном јунаку Ђерђу Кастриоти Скендербегу у центру Тузи. Пред саме изборе ДСА је инсистирала да се њен предлог уврсти у дневни ред, али је на предлог ДПС-а договорено да се ова иницијатива нађе на дневном реду Градске општине (ГО) Тузи након локалних избора на првој редовној седници парламента.

Одборник ДСА Иван Иванај је саопштио да су пристали да се предлог нађе на првој седници након избора, јер су од ДПС-а добили јавну гаранцију да ће га подржати. Предлог ДСА подржали су и одборници коалиционог партнера ДПС-а – Демократске уније Албанаца (ДУА), као и одборници опозиционе Албанске алтернативе (АА) и Демократске Црне Горе Алексе Бечића.

Други коалициони партнер владајућег ДПС-а, Бошњачка странка (БС) није желела ни да се за време, а ни после седнице локалног парламента изјасни да ли подржава подизање споменика Скендербегу у Тузима.

Док одборник БС у ГО Тузи Неџад Дрешевић ћути и не изјашњава се о предлогу ДСА, одборник ове партије Иван Иванај поручио је да је Скендербег „национални херој Албанаца који краси тргове и улице многих европских градова, па зашто не би и Тузи где већину становништва чине Албанци”.

„Залажемо се да у 2018. години, која је проглашена Скендербеговом, изградимо споменик нашем националном хероју”, саопштио је Иванај. „Изградњу споменика финансираће домаћи и донатори из дијаспоре, које би обезбедила наша партија”.

Он наглашава да ДПС подржава предлог, „јер Скендербега поштују као храброг Албанца”.

Одборник Демократског савеза (ДС) у Скупштини ГО Тузи, Никола Цамај, „верује да питање споменика треба заједнички договорити на нивоу свих партија, а не да један политички субјекат то реализује. Не треба журити”.

Иванај је одговорио да немају политички интерес нити су ту због прикупљања политичких поена, наводећи да је и пре неколико година постојала иницијатива за подизање споменика Скендербегу.

По речима председника клуба одборника ДПС-а Халила Дуковића, „иницијатива коју је поднела ДСА није легитимна”.

„Скупштина најпре мора да донесе програм подизања спомен-обележја, уз сагласност Министарства културе. Не можемо то као што мисле предлагачи из ДСА.”

Иако подржава предлог да се Скендербег „досели” међу Тузане, одборник ДУА Енис Ђокај сматра да то питање треба одложити за неку од наредних седница, јер „одлука није довољно припремљена”, са чим је сагласан и његов колега из Демократа Штјефан Цамај.

Срби из Албаније и Црне Горе име Ђерђ Кастриота изговарају с поштовањем. За наше новине председник удружења Срба и Црногораца из Албаније „Розафа Морача” Павле Брајовић каже нам да је Скендербегов маузолеј саграђен у подножју тврђаве Љеш празан.

„Ту су административно ’сместили’ Скендербега. Није ту силни јунак, српског порекла. Не зна се ни где су му кости. Свугде по свету, докле су допирали турски освајачи. Да није ту, знали су и они који му саградише маузолеј, који је заробио вековну православну светињу – манастир Светог Николе”, прича нам Брајовић.

Оно што Срби у Албанији не дозвољавају да се доведе у сумњу јесу налази објективних историографа, пре свега швајцарских и немачких, нарочито славног Шмита који је утемељено написао да је Скендербег био Србин, и по очевој и по мајчиној линији.

„Мајка Скендербегова звала се Војислава, а отац Јован. Читао је и писао на српском и ћирилицом. Говорио је неколико језика, између осталих латински, грчки, француски, италијански и турски, али је говорио и писао српским језиком и ћирилицом”, каже нам Павле Брајовић.

Наш саговорник додаје да се некадашњи директор националне библиотеке у Тирани „жалио јавно, преко новина, да ће Скендербегове рукописе украсти Срби, јер су били написани ћирилицом”.

„Сад их нико не помиње. Амбасада Србије их није тражила, што би било веома драгоцено за осветљавање тог периода наше историје. Покушао сам да дођем до копије ових списа, али су их албанске власти сакриле у девет јама”, наводи  Брајовић.

 


Коментари17
31dc5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mimica
Ako, ako. Neka podižu. Spomenici inače služe samo da na njih ptice sleću.
Nenad
Tuzno je da u Crnoj Gori koja je 80% pravoslavna vladajuca stranka pravi koaliciju sa albanskim i bosnjackim strankama. Nije ni cudo sto nas niko ne cjeni i postuje.
Митке
Зашто не би и Срби били за подизање споменика, зар није отац Скендербега( Гјон Кастриоти I) погинуо у Косовској битки на страни Срба против Турака?
Игор
Немам ништа против, али ово није разлог, то би био разлог да подигнем споменик њњговом оцу...
Препоручујем 5
Милош Лазић
У часопису „Тројет шћиштаре“ број 108 из 1996. године Хаџи Нимани пише: „Албанци као грб користе црног двоглавог орла на црвеном штиту, односно црвеној застави. Овај грб води порекло од највећег албанског јунака Скендер бега (1405-1468), који је био Србин. Потурчен, али Србин“. У истом тексту он потсећа своје сународнике да је реч о велможи Ђурђу Кастриотићу родом из Кастратија, код Кукеша. Иначе, његово „албанско порекло“ измислио је Collegium Illiricum, тело које је основала ватиканска курија да би се бавило унијаћењем на Балкану. Ратовао је за Турке, али и против њих, а према неким изворима умро је као хришћанин јер се вратио својој вери како би у Напуљу био проглашен за војводу Арагаонске војске у рату против Анжујаца, па би можда Италијани и ми могли заједнички да му подигнемо неки споменик. У Скендербеговој улици у Београду, на пример.
stipe
Postovani Milose, hvala Vam na odogovoru. O barbarskom pustosenju i pljackanju Konstatinopolja od strane krizara (krstasa) ne treba trositi rijeci ovdje, jer nema veze sa temom. To, kao i mnoga druga pustosenja na tim pohodima nemaju veze sa vjerom, ali su nazalost posijali zlo sjeme i zatrovali odnose ne samo izmedju katolika i pravoslavnih, nego i izmedju krscana i muslimana. sradacan pozdrav!
Препоручујем 1
Милош Лазић
Поштовани Стипе, да је као крсташ учествовао у опсади, освајању, рушењу и пљачки Константинополиса (Цариграда), насељеног хришћанима источне, православне цркве, онда би тај податак био важан. А прича о Скендербегу односи се на сукоб хришћанске и исламске цивилизације. Али, у праву сте: приступио је католичкој цркви, иако су му и отац и брат почивали у Арбанашком пиргу, у Хиландару.
Препоручујем 1
Прикажи још одговора
милутин
2012. су црногорски имигранти у Ловћенцу, некадашњем Секићу, поред Црногорског културног центра подигли споменик Његошу. Откривању је присуствовао и градоначелник Цетиња. Његош је црногорски национални симбол и то је колико-толико разумљиво. Међутим у Београду поред Ректората БУ, тамо где уче српска деца, и данас стоји монументалан Његошев споменик, реплика оног у Подгорици. Подигао га је Милошевић још 1994. Читав 20. век су нам Србо-Хрвати, Југословени, Србо-Црногорци и ко-зна-све-ко тровали децу на том универзитету, док су се околне нације нормално развијале. То је и био главни узрок српске катастрофе. Докле?
милутин
@Леон Давидович - Вама изгледа ту ништа није јасно. Па сви ти студенти су постајали српска интелигенција, или их је бар тако народ гледао. Ту је стасавала и културно-просветна елита. Није било давно кад је то био једини такав универзитет. У Новом Саду је основан 1960. Јесу ли ти официри или политичари ишли у школу? Ко их је учио? Ко је учио њихове учитеље, професоре, ко њихове родитеље? Схватате ли ви човече шта су то авнојске границе? Усред Европе 20. века!? Ко би то и како успоставио и одржавао да су Срби били колико-толико зрела нација, колико-толико у додиру са европском цивилизацијом?
Препоручујем 2
Леон Давидович
@ Милутин Како је то Београдски универзитет тровао младе? Студенти су слободно изучавали своје науке. Сем студената који су изучавали друштвене науке други студенти ид неке идеолошке науке изучавали су нешто из политичке економије и социјологије и то је било све. Кога је занимала политика тај се учлањивао у партију, уосталом и данас се тако учлањују у партије, а већину студената партија није занимала. Нису студени уопште били необавештени , напротив знали су у већини заузети правилан став. На пример када је био мас . пок. то јест покрет хрватских националиста студенти су га бурно осуђивали или када американци бомбардују Вијетнам студенти на те вести увек бурно реагују. Наравно из историје се знало ко су позитивни ликови па тако је и Његош међу таквима био. Тад се нису смели поменути сарадници Осовине и НДХ? Ако је Југославија на некога узалуд трошила новац један од примера су били официри. Они су издали и 1941. и 1991. и узалуд их је држава плаћала.Наравно не само њих.
Препоручујем 15
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља