субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

У јуну се запослило 26.300 радника

Бројке НСЗ-а показују да је број оних без радне књижице, у односу на претходни месец, смањен око 15.000, а ако их упоредимо са истим месецом 2017. на бироу рада је сада 10,3 одсто мање грађана
Аутор: Марија Бракочевићпетак, 20.07.2018. у 22:00
(Фото Р. Крстинић)

У Србији је у току претходног месеца до посла дошло 26.300 грађана, што је око 6,5 процената више у односу на мај, показују најновији подаци Националне службе за запошљавање. Иако резултати с краја јуна потврђују да је земља на малтене историјском минимуму, када је у питању евиденција незапослених – има их око 597.000, треба имати у виду да је јун ипак донео већу понуду сезонских послова, па се и због тога, као и због миграција становништва, бележи повећање броја оних који су се домогли радне књижице, барем на одређено време. Како подсећа Зоран Мартиновић, директор Националне службе за запошљавање, највише посла и даље има у прерађивачкој индустрији.

– Једнако је добро и у области занатства, услуга и трговине. Самозапошљавање је такође важна мера, а у овој години ћемо имати око 3.600 незапослених који ће захваљујући овој врсти помоћи моћи да започну сопствени бизнис. За тај програм влада велико интересовање, што се види по броју пријава. Незапослени који уђу у ту причу имаће обавезу да годину дана себи уплаћују порезе и доприносе. Ранији подаци показују да и када прође прва година, у наредних шест месеци, око 70 одсто њих и даље остаје активно у обављању своје делатности – истиче Мартиновић.

Када је реч о броју регистрованих запослених, највише их је у  београдском и региону Војводине, док се источни и јужни делови земље не могу тиме похвалити. 

Поред ИТ стручњака, до посла најлакше долазе инжењери машинства и грађевине, лекари специјалисти, стручњаци за банкарство, фармацеути, професори немачког и енглеског, физике, математике, али и бравари, заваривачи, угоститељи, кувари, медицинске сестре, неговатељице старијих, возачи... Бројке показују да је број незапослених смањен у односу на претходни месец око 15.000, а ако их упоредимо са истим месецом прошле године, на бироу рада сада је 10,3 одсто мање грађана. Ипак, према појединим проценама чак петина становништва у Србији и даље послује у зони неформалне економије, док је Анкета о радној снази из првог квартала ове године забележила одређени пад стопе рада на црно.

– Неформална стопа запошљавања је и даље висока и представља аларм за власт да предузме мере сузбијања, кроз појачане инспекцијске контроле. Већ сада имамо добре показатеље да је наплата доприноса, пореза и такси већа управо због контроле – сматра Мартиновић.

У овој години Министарство за рад планира измене низа закона који се тичу радног права, побољшања рада, сезонских послова, а за наредну годину се најављују и измене других закона – лизинг радне снаге и социјално предузетништво. Закон о раду 2020. године биће опет измењен, најавио је недавно министар рада Зоран Ђорђевић, истичући да би могао да предвиди да инспектори убудуће када затекну непријављеног радника на терену, са њим на лицу места могу да склопе уговор на неодређено време.

Ових недеља је повећана понуда сезонских послова, па се и због тога, као и због миграција становништва, бележи повећање запослености

Влада најављује и пореске олакшице за почетнике у пословању – ослобађања плаћања пореза на зараде и доприноса за обавезно социјално осигурање у првој години пословања. То су мере које могу бити подстицај за развој предузетништва и легализацију рада на шта је недавно подсетио и министар финансија Синиша Мали, рекавши да је за сузбијање сиве економије управо важно то што ће почетници у бизнису од 1. октобра ове године имати пореске олакшице.

У Асоцијацији слободних и независних синдиката Србије (АСНС) поручују да се нереално хвалимо повећањем броја запослених радника. Ранка Савић, председница ове асоцијације, подсећа на то да се са евиденције НСЗ-а редовно скидају људи који раде само месец дана у години, али их надлежни не враћају тако брзо на биро.

– Ту су и млади који одлазе у иностранство. Они брже-боље бивају избрисани са евиденције, јер се не јављају редовно својим саветницима за запошљавање, чиме се ствара слика о стварном смањењу броја незапослених, које то заправо није. Данас не знамо ни тачан број људи који раде преко агенција за посредовање. Ти радници на лизинг раде без топлог оброка, регреса, права на боловање... А у Србији такав рад, који је заправо рад од данас до сутра, постаје један од доминантнијих облика пословања – поручује Савићева.


Коментари6
8101e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko
Srbija hoće da zavede red u zapošljavanju a sve više agencija koje uzimaju radnike na lizing rade u srbiji. To je nešto čime država ponižava svoje radnike i stanovništvo. Nije ministar rada ili predsednik vlade i države vlasnik naroda(robova) da omogućava poslodavcima najčešće stranim da iznajmljuje radnike u srbiji na lizing. Kakvo poniženje za one koji treba da daju glas za ove na vlasti koji omoguće u državi srbiji da im se gradjani zapošljavaju na lizing. Reći će vlast da tako rade i druge države. Neka nabroje koje i koliko gradjana zapošljavaju na taj način. U hrvatskoj i sloveniji postoje takve agencije koje uglavnom zapošljavaju bosance, srbe i šiptare, ali ne i svoje gradjane. Samo u srbiji gradjani i državljani srbije nemaju tretman kao i državljani država u okruženju od strane njihovih institucija.
jeremija
Sezonski radnici na branju voća, koje "gazde" odnedavno moraju prijavljivati, a za to vrijeme im teče radni staž.
Siniša
Samo malo, pošto do tih podataka dolaze tako što broje sve skinute sa biroa, gde spada i moja strina koja se nije na vreme javila pa su je skinuli sa evidencije znači da nas zamajavaju!
Relja
A koliko je nas dobilo otkaz?
Dragan Belić
Ma daaaj..., ko još veruje u ovo ?!?
Radovan
Ja verujem, jer vec nekoliko godina oni praktikuju da berace raznog voca i povrca trenutno beleze kao plus "uspesnoj" politici koju vlast vodi. A u junu je bilo jagoda,tresnji...i jos nekog voca.Naredno smanjenje nezaposlenosti se ocekuje kada bude bilo neko novo branje ili neka zetva.
Препоручујем 26

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља