недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

На трансплантацију бубрега чека 750 пацијената

субота, 21.07.2018. у 15:27
(Фото Пиксабеј)

На трансплантацију бубрега тренутно у Србији чека 750 пацијената, срца 39, јетре 40 пацијената. За многе од њих позив из болнице да се појавио орган стигне прекасно, јер Србија нема довољно донора.

У нашој земљи тренутно има четири до шест донора на милион становника што нас сврстава на европско зачеље по броју трансплантација, док, рецимо, Хрватска има више од 40 донора на милион становника.

Нацрт закона о пресађивању органа који је ушао у скупштинску процедуру, многи пацијенти који чекају орган виде као шансу за нови живот, јер се очекује већи број донора.

Закон предвиђа увођење претпостављене сагласности, по којој су сви грађани Србије потенцијални донори, уколико то изричито не одбију и уколико се породица другачије не изјасни.

Породица и даље даје последњу реч да ли ће преминула особа бити донор органа или не.

Све критичаре закона, пацијенти који су трансплантирани али и они који чекају на трансплантацију, питају да ли би они примили орган када би им то био једини лек и сугеришу да оду на клинике где леже пацијенти који чекају орган.

Младен Тодић на јетру је чекао две и по године и то што данас ужива у одрастању своје четворогодишње ћерке неизмерно је захвалан породици донатора.

Каже да су то биле најтеже године у његовом животу, да су била помешана осећања, да је страховао за свој живот, али и за своје највољеније.

„Захваљујући сагласности те хумане породице, ја сам данас са својом ћеркицом и супругом”, каже Тодић за Танјуг.

Он је основао и Удружење трансплантираних пацијената и оних који чекају на ову интервенцију „Заједно за нови живот”, а сви они данас су испред Скупштине Србије дали пуну подршку закону о трансплантацији.

А да се свако од нас може наћи у ситуацији да му је орган потребан потврђује прича тридесетогодишњег Милоша који није осећао никакве тегобе, већ је на наговор супруге, после безазлене повреде, урадио крвну слику и већ наредни дан нашао се у болници.

Уследила је мучна дијализа, три пута недељно по четири и по сата и позив на трансплантацију органа био је шанса за нови живот. Милош са супругом данас чека треће дете.

Његова мајка каже да је без размишљања сину хтела да да бубрег, али да је нови ударац дошао када су лекари утврдили да није подударна особа.

„Тада ми се цео свет срушио. Молила сам лекара да нађе неко дете у Тиршовој које је подударно и да том детету дам орган када не могу да помогнем свом сину”, прича кроз сузе мајка.

Додаје да само породица која има таквог пацијента, пацијента коме је сваки дан нова неизвесност може да разуме значај трансплантације.

Милка Бубац и Дарко Митровић који на пресађивање бубрега чекају пет, односно осам година надају се да ће и за њих ускоро да се појави орган, да могу несметано, без ограничења, да наставе живот.

Директорка Клинике за нефрологију КЦС проф. др Марина Савин, каже да је трансплантација једини лек за пацијенте код којих дође до отказивања бубрега, срца, јетре и других органа.

„Такав орган се добија са мождано умрле особе за коју више немамо никаквих медицинских могућности да је вратимо у живот, а постоји један кратак временски период када витални органи могу да се узму и наставе своју функцију у другој особи”, појашњава Савин за Танјуг.

Она је додала да унапред не може да се одреди када ће орган стићи, али да клинике и пацијенти могу да буду припремљени да у било ком моменту, када се укаже могућност, приме орган.

Нада се да ће нови закон бити усвојен и појашњава да и код претпостављене сагласности породица остаје део трансплантације, „без сагласности породице и разговора са породицом, трансплантације нема”.

Подсећа да уз савремену имуносупресивну терапију, трансплантирани пацијенти могу да се врате нормалном начину живота и да практично одбацивања органа више нема.

Осим одраслих на трансплантацију органа све чешће чекају и деца. Само у Институту за мајку и дете годишње се код 10 до 15 пацијената успостави дијагноза хроничног оштећења бубрега и тој деци је потребан нови орган.

Начелник Одељења нефрологије у Институту Наташа Стајић каже да су резултати много бољи уколико се трансплантација обави што пре.

Она подсећа да код деце која имају хронично оштећење бубрега, али и других органа, могу да се јаве озбиљне последице у развоју и интелектуалном сазревању, као и друге компликације које нису карактеристичне за одрасле.

Од почетка године у Србији је било 17 донора и захваљујући њима спасена су 44 живота. Обављено је 26 трансплантација бубрега, 11 јетри и седам срца. (Танјуг)


Коментари3
34ac8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сарах
Број донора се може повежати само подизањем свести за добровољним давалаштвом. Онај који даје орган треба да га да својом вољом, а не да га на то присили држава. Органи не припадају држави него слободном човеку. Не верујем да они који чекају у ред за орган желе да се органи који ће њима продужити живот отимају од њихових власника. Живим у Норвешкој која има има 21,3 даваоца органа на милион становника. Шпанија има 43,8. Обе земље и практично све земље Европе имају добровољно давалаштво органа, нигде нема закона који их на то присиљава. Србија мора много да ради на свести грађана и на систематизовању информација о донаторству и трансплантацијама. Овакав закон практично отвара могућност да се српски органи селе у свет јер нико на свету неће имати толико даваоца по глави становника, и Србија неће моћи да трансплантује толико органа колико ће их бити. Оваква ситуација може да буде врло непријатна за Србију. Слободна воља грађана мора да се поштује, а свест подиже.
Bane
Čitaocima predlažem da pogledaju američki film ,,Koma,, pa će se , verujem, mnogi zamisliti koliko je pretpostavljena saglasnos potencijalno veoma opasna i zgodna za manipulaciju. Posle one afere sa nepotrebnim davanjem citostaika bolesnicima od karcinoma - sve je moguće. I u Srbiji je zavladao goli kapitalizam i sve je na prodaju A i treba ljudima reći istinu da se telo onog čiji se organi preuzimaju - načisto OČERUPA. Isto kao što nikome ne dajem načelnu saglasnost za raspolaganje mojim računom u banci tako ne dam i ovde.
Mladen Todic
Koma i moždana smrt su dva apsolutno različita pojma u medicini i praksi.
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља