Политика Online - Турска обележила годишњицу „ослобођења” Кипра
уторак, 21.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:48

Турска обележила годишњицу „ослобођења” Кипра

На северу Кипра где су Турци прогласили своју државу, као и у Анкари још неколио градова, обележена 44.годишњица турске војне интервенције која је довела до поделе острва у Медитерану
Аутор: Војислав Лалићнедеља, 22.07.2018. у 08:00
Војна парада поводом инвазије (Фото Бета/АП)

Истанбул, јула- Званична Анкара је обележила годишњицу „ослобођења” северног Кипра где су после војне интервенције тамошњи Турци једнострано прогласили „државу” коју су досад признала само њихова браћа у Анадолији.

„Дан мира и слободе”, како  у Анкари називају тренутак када су у јулу пре 44 године окупирали више од трећине острва, обележен је и на северу Кипра, у Анкари и још неколико градова у Турској. Како јављају локални медији, велики број грађана се окупио на једној плажи на северу острва где је почела инвазија аскера који су у јулу 1974.године стигли из Анадолије. Та војна интервенција (“ Операција Атила“), изведена је под изговором заштите тамошње браће после пада грчке владе у Никозији. Комеморативном скупу присуствовали су „председник”  Турске републике северни Кипар Мустафа Акинџи и  потпредседник Турске Републике Фуат Октај.

По традицији нови председник Тајип Ердоган је чим се устоличио у фотељи шефа државе прво посетио север острва.

„Турска ће увек стајати иза своје кипарске браће и сестара, подржаваће Турску републику Кипар и биће гарант мира и стабилности на Кипру и у Медитерану”, поручио је он и поново оптужио кипарске Грке да су криви што још није постигнут договор о решењу „кипарског проблема”.

Република Кипар је у међувремену постала пуноправни члан Европске уније (2004.године) а влада у Никозији одраније има столицу и у Уједињеним нацијама. „Турска држава”, која је проглашена у новембру1983. године, нашла се у међувремену у изолацији и преживљава захваљујући помоћи коју добија из Анкаре.

Последња рунда преговора, који се деценијама са прекидима воде под покровитељством Уедињених нација, прекинута је пре годину дана у Кран Монтани у Швајцарској. У међувремену Анкара је заоштрила свој став према Никозији и отворено звека оружјем уколико кипарска влада настави подводна истраживања природног гаса у својим водама у источном Медитерану. То природно благо припада и кипарским Турцима, кажу у Анкари, и њени ратни  бродови су отерали италијанске и амерички платформе које је била ангажовала влада у Никозији. Тај потез су осудили и у Бриселу али у Анкари за то много не хају.

У Њујорку покушавају да оживе дијалог, али засад без успеха. Две заједнице- грчка и турска- у Кран Монтани сложиле су се да треба створити федералну државу, али још увек не могу да нађу заједнички језик око многих питања: повраћаја узурпиране грчке имовине, површине федералних јединица, као и око броја мандата између грчког и турског шефа будуће заједничке државе. Главни  камен спотицања је захтев Никозије да Турска са севера острва повуче више од 35 хиљада војника које тамо држи после војне  интервенције 1974. године.

„Турска неће прихватити мировни споразум који би подразумевао повлачење свих наших војника са севера Кипра”, изјавио је министар спољних послова Мевлут Чавушоглу. У Анкари не крију да желе та тамо задрже један бој аскера и да и даље имају право „на војну интервенцију” како би могли да заштите тамошње Турке уколико буду „ угрожени”.

У Анкари се у последње време чују идеје да треба тражити алтернативно решење кипарског проблема како би се пребродила криза која траје деценијама. „Очигледно је да није могућно  постићи договор о федералном уређењу Кипра са начином на који о томе размишљају Грци. Ми верујемо да је дошло време да се крене новим путем у тражању решења”, истако је недавно Хами Аксој, представник за медије Министарства спољних послова у Анкари, али није обелоданио шта би могла да буде алтернатива за решење кипарског проблема.


Коментари4
28aaa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
У Лондону, где живим, има много избеглица са СЕВЕРНОГ Кипра турске народности који су побегли од турске инвазије тако да је сада северни Кипар настањен углавном досељеницима из Турске. Многи су се овде добро снашли, па тргују углавном воћем и поврћем са северног Кипра са којим нико други не тргује. Са комшијама у радњи иза ћошка ја и син углавном говоримо грчки.
Vasiljevic
Pre bi se reklo okupacija Kipra od turske.Imam prijatelja koji je kao dijete izbjegao sa roditeljima sa tog dijela Kipra.Sada je to covjek u godinama, ide tamo cesto ali niko od kiprana ne moze u svoju, roditeljsku kucu da udje. Turski vojnici im ne dozvoljavaju a kiparske vlasti im ne daju da prodaju kuce?Sve kuce su ogradjena zicom i nemoguce je uci u njih.Zalosno. Demokratski.
Иван Р
Ко каже да Турска није у ЕУ -> преко Северног Кипра.
Dusan
Ivane , informisi se malo bolje! Taj tvoj "Severni Kipar " nije u EU!
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља