недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

​Браћа по оружју

Када год помислимо да ће се односи Београда и Загреба бар мало вратити у нормалу, однекуд искочи Томпсон, који је, нажалост, постао метафора данашњег хрватског друштва
Аутор: Миленко Пешићсубота, 21.07.2018. у 22:00

Александар Вучић и Емануел Макрон су изгледа удахнули нови живот српско-француском пријатељству које је исковано славном епопејом у пробоју Солунског фронта. После 17 година шеф француске државе ће ускоро поново посетити Београд, а председник Србије ће 11. новембра бити гост на паради у Паризу поводом 100. годишњице победе у Првом светском рату.

Видим већ да се многи мрште јер сматрају да је то пријатељство мит и да једино још није избледело у песми „Креће се лађа француска”. Али, пре него што неко потегне као аргумент Николу Саркозија, који је признао Косово, треба се вратити на почетак. Током распада Југославије, када је Хелмут Кол стао уз Хрвате, Франсоа Митеран је понудио помоћ Србима. Милошевић, љут због Бадинтерове комисије, никада му се није јавио иако му је Митеран поручио да је телефон за њега отворен 24 сата. Не треба заборавити ни да је Жак Ширак, који је 2001. посетио нашу престоницу, ипак спречио Клинтона и Весли Кларка да током НАТО агресије поруше све мостове у Београду.

Колико су сада важни разговори које је Вучић с Макроном водио у Јелисејској палати говори и то да су потрајали знатно дуже него што је било предвиђено.

Д. Стојановић

 

Иако француски председник ремонтовање Европске уније ставља у први план, а проширење у други, Београд је у Паризу добио јаког савезника. Пре свега у тражењу компромисног решења око Косова и Метохије, у којем српски народ неће бити понижен. Наравно, подршка на путу ка ЕУ се подразумева.

И српски председник не крије да је са својим домаћином разговарао о потенцијалним решењима за косовско питање: „Председник Макрон је рекао: Да, Александре, то што говориш има смисла. Питање је, међутим, да ли ће Албанци и Срби бити у стању то да прихвате.”

Већ дан касније у Бриселу се потврдило да екипу из Приштине ништа не занима, него да што пре од Београда добију признање. Зато је ваљда и састанак код Федерике Могерини трајао свега 45 минута. Хашим Тачи каже да је то био најкраћи и најгори састанак у последњих шест година. Па, наравно, када упорно покушава да од Београда добије столицу у УН. Александар Вучић је био опрезнији у оцени последње рунде разговора, поручивши да је Београд одлучан да настави дијалог, како би се дошло до заједничког именитеља за компромисно решење, али и додао да је још питање да ли ћемо до њега доћи.

Ако се нешто не промени, Бриселски дијалог ће као формат изгубити смисао. А обесмишљавају га Албанци уз подршку својих ментора јер не намеравају да спроведу оно што је већ договорено. Треба ли зато да нас забрине то што је амерички министар одбране Џејмс Матис решио да инвестира 10 милиона долара за косовску војску у настајању? Или је случајно Албин Курти баш сада поново потенцирао стварање „велике Албаније”, а Сулејман Угљанин позвао Беџета Пацолија у функцији „министра спољних послова републике Косово” да овог викенда дође у Нови Пазар?

Очито из освете што више није министар, председник Бошњачког националног вијећа је већ више пута „признао” Косово као самосталну државу. А то што је у госте позвао најбогатијег Албанца, бившег мужа италијанске певачице Ане Оксе, мамац је на који Београд неће да се упеца. Ако Пацоли и прекорачи административну линију, сигурно га неће дочекати као ономад косовски специјалци Марка Ђурића. Позив Пацолију на свечаност у Нови Пазар, у коме се обраћа као шефу дипломатије, уперен је против Србије, која се у овим тешким тренуцима бори за очување своје територије, каже Дачић и у свом стилу је подсетио обојицу: „Ја сам шеф дипломатије и Угљанину и Пацолију.”

Џаба је хрватска председница на „Фејсбуку” из Москве навијала за Новака Ђоковића у походу на четврту титулу на Вимблдону. Колинда „Грлић Мазић”, како су је прозвали немачки медији, у Тирани није носила дрес хрватских фудбалера, али је јавно изјавила ко јој је ближи срцу. Када је у парламенту у Тирани поручила да су Хрвати и Албанци „браћа по оружју” – зна се против кога су.

Није вредело ни што је Лука Модрић упутио речи подршке српском тенисеру Ђоковићу. Када год помислимо да ће се односи Београда и Загреба барем мало вратити у нормалу, однекуд искочи Томпсон. Певачу и промотору усташтва Марку Перковићу је забрањено да наступа у пола Европе због позива на клање Срба (песма Јасеновац и Градишка Стара), али не и у Хрватској. Зато је он био главна звезда у Загребу на дочеку „коцкастих” после освајања другог места на Мундијалу у Русији. Томпсон је, нажалост, метафора данашњег хрватског друштва, без обзира на то што анкета хрватског портала „Индекс” показује да 69 одсто испитаника не одобрава његов ратно-хушкачки вокални репертоар. Када год је потребно националну еуфорију у Хрвата довести до врхунца, он је ту. Иако је оптужен за утају пореза, он једини изгледа уз ХОС може некажњено да своје песме започиње усташким покличем „за дом спремни”.

То што су га Златко Далић и најбољи фудбалер света позвали да им увелича славље јер обожавају његову, како кажу, љубавну песму „Лијепа ли си” – није оправдање. Зато Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал”, с правом каже да је Лука Модрић због позивања Томпсона да пева на њиховом слављу заслужио црвени картон.

Ипак, једна ме је недоумица обрадовала прошле недеље. Ивица Дачић је на слатким мукама поводом доласка Марије Захарове, портпаролке руског МИП-а, у Гучу. „Све сам јој поклонио, више не знам шта да јој поклоним”, пожалио се јавности српски шеф дипломатије.


Коментари1
788fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoslav Jovanovic
Srbija se bavi tracevima i favorizuje scenske pretstave u izvođenju javnih ličnosti. Zašto? Zato što nema svoj stav o onome što nam se desilo u nedavnoj prošlosti? I dok naš Pretsednik države stalno insistira na "bratstvu i jedinstvu" sa hrvatima njihova Pretsednica koristi svaki trenutak da pokaže koliko solidarnost sa neprijateljima Srbije. Ne pozivam na reciprocan odgovor, jer bi to značilo da smo isti kao oni, ali sam protiv ponavljanja grešaka iz prošlosti. Oni nam nisu prijateljski raspolozeni i naša politika prema njima treba da ima strategiju delovanja i ponašanja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља