понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Нема више ни корзоа, ни јабланова, ни ласта

Руши се башта хотела „Крагујевац” уместо које ће бити изграђен габаритни пословни објекат
Аутор: Б. Карталовићнедеља, 22.07.2018. у 09:00
(Фото Б. Кар­та­ло­вић)

Крагујевац – Багери копају велику рупу. Руше башту хотела „Крагујевац” у центру града. Рију по сећањима која се снагом вулканске ерупције, заједно са огромним груменима земље што се бучно стропоштава у поређане камионе, пробијају кроз поре на телу. Бриди кожа, зној облива чело. Ту смо одрасли. Играли се по васцели дан, све док нам родитељи, касно увече, не би подвикнули с прозора високих солитера. „Бране, долази кући!” Та очева наредба се није могла занемарити. Напуштали бисмо друштво, али нисмо били тужни, јер смо знали да ће се игра наставити сутра, после слатког сна који је био само кратки предах између нових окупљања око хотела „Крагујевац”.

Идеја да се у центру града подигне велики модерни хотел, бар према доступним званичним подацима, промовисана је 1961. Пет година касније, хотел „Крагујевац” је почео да ради. Пројектовала га је Јованка Јефтановић, која је била задужена за урбанистичку модернизацију читавог града. У ствари, његовог главног дела – центра.

Хотел је имао 89 соба са 160 лежаја. Био је висок осам спратова. Имао је ресторан из којег се улазило у салу изнад које је писало – „Дансинг бар”. Баш тако – „дансинг бар”. Седамдесетих година прошлог века...

Имао је хотел и бајне зелене жбунове у којима су цвркутали добро скривени врапци – крагујевачки џивџани. И дивне ружичњаке који су се простирали свуд около баште којом су доминирали разгранати кестенови што су правили најбољи ’лад на свету. О ружичњацима се бринуо Лаза Камиказа. Ми клинци смо тако звали вредног хотелског вртлара, који нас је стално јурио и терао даље од леја и жардинијера. Професионално обезбеђење било је присутно у хотелу само када је гост био неки уважени политичар, у свим другим ситуацијама био је довољан само Лаза Камиказа.

Иза хотела, поред гаража, некада је стајало неколико витих јабланова чије су крошње страшно шумеле и на благом поветарцу. Изнад њих су, почетком сваког пролећа, укруг летела бројна јата ласта. Јабланови су одавно посечени, а с тим горостасима нестале су и сићушне птице које су на небу изнад хотела „Крагујевац” изводиле заносан плес „црних тачака”.

Мада су у оптицају биле још две локације у центру града, хотел је подигнут на месту некадашњег ресторана друштвене исхране „Београд”. Пола века је радио у оквиру Угоститељско-туристичког предузећа „Крагујевац”. Приватизован је почетком овог столећа, а 2005. године купила га је фирма „Нова Сицилијана”. Нама новинарима су, поводом неког догађаја, стизали позиви да дођемо у хотел „Нова Сицилијана”, сада опет добијамо дописе у којима пише да ће то и то бити одржано у хотелу „Крагујевац”.

У међувремену, хотел је потпуно реновиран. До мере да је изгубио свој некадашњи изглед. Обимне грађевинске радове није „преживела” ни мала лепа фонтана са зидићем који је био ишаран чаробним орнаментима. Испред хотела више нема ни чувеног крагујевачког корзоа који смо ми клинци из „седамдесетих” једва и упамтили. Седећи на зидићу баште, гледали смо старије момке и девојке како пролазе у мимоходу. Понекад, не често, били смо сведоци и песничења крагујевачких мангупа који су за место витешког двобоја бирали управо простор око хотела.

Хотел из шездесет и неке данас је тешко препознати. На ред за „реновирање” је дошла и башта. Уместо ње ће бити подигнут габаритни пословни објекат. Кога интересују детаљи – нека се распита или погледа грађевинску таблу. Мене не занима.


Коментари6
ff40a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ljiljana Ljiljana
Nije problem seci drvece, ali je problem zasaditi novo. Jedna mala zemlja na Himalajima, Butan ima pravilo da za svako poseceno drvo mora da se zasadi 20 novih stabljika. Racunaju da ce bar dve stabljike izrasti u pravo drvece. Mozda bi mogli da naucimo nesto od onih koji brinu o svojoj zemlji.
Radoslav Jovanovic
Na čelu države je vlast koja za račun "profita" je spremna da se odrekne i dela svoje teritorije. Šta je čudno što jedan grad pretvaraju u beton i staklo?
Gordana
Pre kupovine bilo čega da inspekcije vide šta mora da se očuva,a sve te invesitire koji tamane drveće po Kragujevcu obavežu na sadnju duplo većeg broja... Setimo se,pa i za gradnju tržnog centra kod jezera na Bubnju posečeno najmanje 200 stabala, hotel Šumarice za gradnju sportske hale posekao ko zna koliko stabala u parku Šumarice. ( to niko nikad ranije nije smeo da takne, kao svetinju ).Pa gunđali su Kragujevčani i kada se seklo vremešno drveće zbog behaton pešačkih staza svuda po gradu, navodno, bilo je staro,pa moralo je... Ma besmisleno što prozivam inspekcije, one i rade kako im se naloži... Jedino neka građanska inicijativa kad se dozna za " pogrom" stabala gdegod... A i to je utopija danas. Jedino,ima smisla , ali treba i vreme, da se kod ovih mlađih naraštaja izgrađuje drugačija svest o prirodi-da priroda NIJE novac.
zivojin
U Kragujevcu je jezgro grada unisteno. Gradi se "divlje". Jednostavno ko ima para bira lokaciju i gradi. Urbanisticka resenja, od ranije, vise ne postoje. Lidl, Roda su u parku "Jezero". Skupi su parkovi u centru grada. Kragujevcani su indiferentni. Oni koji ovde ostanu bice zarobljeni u betonu.
Sasa Trajkovic
Još jednom se na delu pokazuje koliko kao narod i društvo NE poštujemo sopstvenu kulturu i autentičnost i potpuno ne kritički uvozimo sav šljam sa zapada u vidu neke savremne kulture i nekog neo liberalnog kapitalizma koji je već decenijama na tom istom zapadu pokazao svoju bezličnost i nehumanost. Naši gradovi gube svoju autentičnost i pretvaraju se u poslovne zone jeftine radne snage u službi krupnog kapitala... ako je to budućnost Srbije onda smo na dobrom putu u ...
Mirko
Сопствена култура и аутентичност коју струка није испоштовала се показала код Милошевог конака, Гимназије, Градске пијаце коју су урбанисти у потпуности девастирали након рата. Сам хотел са све ружичњаком и фасадом је више личио на пропали социјалистички хотел у Румунији из прошлог века него на европски хотел у центру једног града. Тако да горе од онога тешко да је могло бити.
Препоручујем 9

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља